Пророк је земљу назвао местом свога боравишта, а себе дошљаком и пролазником на њој. Јер сам ја дошљак код Тебе – рекао је он у својој молитви Богу – и пролазник, као сви оци моји. Очигледна, опипљива истина! Истина коју људи заборављају, без обзира на њену очигледност! Ја сам пролазник на земљи: дошао сам на њу рођењем, отићи ћу са ње смрћу. Ја сам дошљак на земљи: дошао сам из раја, где сам се оскврнуо и обезличио грехом. Одселићу се и са земље, из тог привременог места мога изгнанства, где ме је Бог мој сместио како бих променио начин свога размишљања, како бих се очистио од греховности и изнова постао способан за живот у рају. А због своје упорне и коначне непоправљивости, треба заувек да будем бачен у адску тамницу. Ја сам луталица на земљи, са лутањем почињем од колевке, а окончавам га у гробу, лутам од детињства до старости, лутам у различитим земаљским околностима и ситуацијама.