Свети Јован Јуродиви, Устјужски чудотворац Blazeni Jovan bi rođen od poboznih roditelja, od oca Save i matere Natalije, u okolini velikog grada Ustjuga, u selu Puhovu. Jos u mladim godinama on obnaruzi neobicno uzdrzanje. Sredom i petkom nista nije jeo; a u ostale dane hranio se samo hlebom i vodom, pri cemu je svagda provodio noci bez sna u molitvi, i uvek hodio tuzan i setan, te su neki mislili da on nije potpuno pametan. Mati ga je mnogo molila da promeni svoj nacin zivota, govoreci mu: Cedo moje, ne iznuravaj telo svoje neupotrebljavanjem hrane; tako surovo uzdrzanje moze ti doneti neku bolest. Na to joj je Jovan odgovarao: Ne prisiljavaj me, majko, na to; uzdrzanje ce me izbaviti od grehova. Mati ga je onda pitala: Kakve to grehe imas ti, dete moje, u tako mladim godinama? Ta u tebi je sama blagodat Bozja, i nikakve grehe mi ne primecujemo u tebe. Na to malisan odgovarase materi: Majko moja, prestani sa takvim recima! cuj sta Sveto Pismo kaze: Neka se niko od ljudi ne hvali da je bezgresan; bez greha je jedino Bog (Rm. 3, 10. 23; 1 Jn. 1, 8. 9); jelo i pice nece nas pribliziti k Bogu (1 Kor. 8, 8). Stoga nemojmo hraniti telo svoje, da ono ne bi postalo neprijatelj nas.Takim recima je blazeni Jovan savetovao svoju majku. Iako je bio nepismen, Jovan je bio naucen danom mu blagodacu Svetoga Duha, po recima proroka: Ne poznah knjige; uci cu u sili Gospoda (Ps. 70, 15. 16). Posle izvesnog vremena otac blazenoga preseli se u grad Orlec, na reci Jug, i tu skonca. Tada mati njegova ode u tamosnji manastir Svete Trojice, primi monaski postrig, i uskoro bi izabrana za igumaniju toga manastira. Za sve to vreme ona je drzala sina pored sebe no blazeni decko, poznavsi sujetu ovoga sveta, uze na sebe izgled jurodivog, i mati, videvsi da se on tako ponasa, prepusti ga volji Bozjoj.Posle toga prepodobni Jovan ode iz manastira i, dosavsi u grad Ustjug, nastani se u crkvenoj kucici blizu saborne crkve Uspenja Presvete Bogorodice. Bdeci po nocima on je neprestano uznosio molitve Gospodu, a danju se starao da pred ljudima izigrava jurodivog, ludog, i trcao je po ulicama, da ne bi obelodanili njegovo pretvaranje. On se obicno odmarao na đubristu, i isao je potpuno nag, samo se prepasivao jednom poderanom kosuljom. A kada se desavalo da obuce kosulju, uvek je to bivala stara, i on je nikad nije prao.Prepodobni je mnogo trpeo od uvreda, potsmevanja i batina lakomislenih ljudi. Stalno je trpeo glad i zeđ, i pri tome ni od koga nista nije uzimao. Jednom zbog zimske cice on uđe u silno uzarenu pec, leze na zar kao na postelju, i od toga nimalo ne postrada. Osim toga, on isceli od groznice kneginju Mariju, zenu kneza Teodora, prozvanog Crveni.Posto tako provede zivot svoj, blazenom Jovanu bi otkriven od Gospoda dan njegovog odlaska ka Gospodu. On se pomoli Gospodu za sav svet, ogradi sebe krsnim znakom, leze na zemlju, i predade svoju svetu dusu u ruke Bozje. To bi 29. maja 1494. godine.Prepodobni Jovan bi pogreban blizu saborne crkve, i cini cudesa onima koji mu se sa verom obracaju.