Седам Макавеја, Соломонија, матер њихова и Елеазар, свештеник Pre no sto pocnemo povest o stradanju svetih mucenika, cija su imena zapisana na zemlji u "Knjigama Makavejskim", a na nebu - u knjigama vecnog zivota, umesno je u vidu kratkog predgovora progovoriti o ondasnjoj smutnji u Jerusalimu i o gonjenju na blagocestive Jevreje koji se drzahu zakona Bozjeg. I jedno i drugo izazvase najpre lazni zakonoucitelji i vlastoljubivi prvosvestenici jerusalimski. Zatim, po popustenju razgnevljenog Boga, tu smutnju i gonjenje pojacase neznabozacki narodi, koji behu zavladali Judejcima, te se Sveti Grad zali krvlju i svetinja Bozja napuni mrzoscu.Prvo veliko i strasno razorenje Jerusalima izvrsi vavilonski car Navuhodonosor u dane cara judejskog Sedekije, o cemu se govori u zitiju svetog proroka Jeremije i u zitiju svetog proroka Jezekilja. Sedamdeset godina posle toga Jevreji po milosrđu Bozjem, izbavise ropstva i vratise u Jerusalim, i u Svetom Gradu ponovo nikose divne i jake građevine, i ponovo se podize hram Gospodnji, slican prvome, i bi vanredno ukrasen, o cemu se osnirno govori u knjigama Jezdre i Nemije. I ljudi Bozji se brzo razmnozise i naselise Palestinu kao i pre; i Sveti Grad, veran zakonu Bozjem, u to vreme cvetase poboznoscu i naslađivase se mirom pod upravom svojih prvosvestenika - knezova i sudija; i uzivase slavu i postovanje kod svih, iako se nalazio pod vlascu neznabozackih careva. Jer mnogi neznabozacki carevi i knezovi, premda idolopoklonici, ipak postovahu Boga Izrailjeva, i slahu dare u Jerusalim hramu Gospodnjem (2 Makav. 3, 2). Oni se sa velikim postovanjem odnosahu i prema prvosvestenicima, kao na primer car makedonski Aleksandar: on, uglevdasi prvosvestenika Adu koji mu bese izasao u susret, pokloni mu se do zemlje, pa usavsi u Jerusalim i u hram Bozji prinese dare i zrtve Gospodu Savaotu. Tako postupahu potom i drugi neznabozacki vladari. Egipatski car Ptolomej Filadelf posla mnoge dare u Jerusalim hramu Gospodnjem i pisa prvosvesteniku Eleazaru moleci ga da mu posalje knjige Svetoga Pisma i ucene ljude koji bi ih mogli prevesti sa jevrejskog na grcki jezik. Naslednik Ptolomeja Filadelfa Ptolomej Filopator, pobedivsi sirijskog cara Antioha Velikog, dođe u Judeju, i u Jerusalimu u hramu Gospodnjem prinese zahvalnu zrtvu jedinom istinitom Bogu. Isto tako i Antioh Veliki potom, pobedivsi egipatsku silu, dođe u Jerusalim na poklonjenje Bogu nebesnome, i u svetom hramu prinese zahvalne zrtve Gospodu, i bogato obdari prvosvestenika i ostale staresine jevrejske.U takvom postovanju od strane neznabozaca bese Jerusali i hram Gospodnji. O tome spominje i Sveto Pismo, kada kaze da sami carevi pocitovahu mesto i proslavljahu hram velikim darovima (2 Makav. 3, 2). Ovakav odnos neznabozaca prema Jerusalimu trajase dotle dok staresine njegove, prebivajuci u strahu Bozjem, drzahu zakon Gospodnji i vođahu bogougodan zivot; a kada napustise zakon Bozji, onda na njih naiđose svakovrsne nevolje, kao i ranije. Nevolje otpocese na sledeci nacin.U dane pravednog prvosvestenika Simona, hvaljenog u Knjizi Isusa sina Sirahova (gl. 50, 1), kada u Aziji i Siriji carovase Selevk, sin Antioha Velikog, bejase u Jerusalimu neki muz po imenu Simon, od kolena Venijaminova; njemu bi poverena uprava nad crkvenom imovinom i slugama i staresinstvo nad vojnicima koji sacinjavahu crkvenu strazu. Gordeljiv i pakostan, on se svagda protivljase prvosvesteniku i stvarase neke smutnje u narodu; no ne podnoseci opomene i pretnje koje mu dolazahu od prvosvestenika; on namisli da ucini pakost i zlo ne samo prvosvesteniku nego i hramu. S tom namerom on ode k vojnom zapovedniku Sirije i Finikije Apoloniju i obavesti ga o crkvenoj imovini: kaza mu da se u riznici hrama Gospodnjeg nalazi neizmerno blago, i da se pored crkvenog blaga tu cuva i bezmerno blago koje pripada narodu. Pri tome on izjavi, da sva ta bogatstva mogu preci u ruke caru (2 Makav. 3, 5-6). Apolonije izvesti o tome cara. Zlatoljubivi car odmah posla u Jerusalim sa vojskom cuvara carskih riznica Iliodora, da uzme svo blago sto se nalazi u hramu i prenese u carske riznice. Kada Iliodor, dosavsi u Jerusalim, stade oduzimati crkveno blago i pljackati novac, sabran i cuvan za ishranu siromaha i putnika, udovica i sirocadi, njega postize kazna Bozija, kao sto se o tome podrobno govori u trecoj glavi 2 Knjige Makavejske: Anđeli ga tako zestoko izbise, da on umalo ne umre, te stoga bi primoran da se vrati k caru ne ispunivsi njegovo naređenje.Ubrzo posle toga car Selevk bi ubijen od svojih. Njega nasledi njegov rođeni brat Antioh, prozvan Epifan, tojest svetli, koji po naravi bese gori od svog prethodnika. Neki nazivahu Antioha Epiman, tojest bezumni: jer on bezumno ustade na istinitog Boga i na Njegov hram, javljajuci sobom lik buduceg Antihrista. Za carovanja ovog Antioha nastadose velike smutnje u Jerusalimu. Jer brat prvosvestenika Onije Jason, zeleci prvosvestenicki cin, ode k caru i kupi sebi prvosvestenicki cin za ogromnu kolicinu zlata. Pritom, zeleci da ugodi caru. ovaj bedni vlastoljubac pristade na jelinstvo i obeca da Jevreje privodi u jelinstvo. I tako Jason, dobivsi za novac prvosvestenicku vlast od cara, otera od prvosvestenstva svoga brata, svetog Oniju, i stade među Jevrejima mesto postojecih dobrih zakona građanskih zavoditi neznabozacka bezakonja. U podnozju gore Siona on nacini pozorista, i ucilista za izucavanje jelinskih legendnih ucenja, i arene za igre mladicima. Jason cak, nasuprot jasnom zakonu, ustroji u Svetom Gradu bludilista, gde se nesmetano vrsio blud po jelinskom obicaju. I tako, zavodeci u Jerusalimu jelinsko neznabostvo, Jason odvrati mnoge od istinskog bogopostovanja; cak i svestenici ostavljahu hram Bozji, da bi gledali pozoriste, trke, borbe, i druge igre i nepristojnosti neznabozacke (2 Makav. 4, 7-14). Narocito mladi i nerazumni ljudi, zavedeni svim tim, hvaljahu zakone i obicaje jelinske, i ostavljajuci zakon Bozji oni se lako priklanjahu bezakonju neznabozaca. Pametni pak ljudi i istinski ljubitelji poboznosti, videci kakva se bezakonja cine, uzdisahu zbog razorenja zaveta Gospodnjeg i zbog oskvrnenja Svetoga Grada, i oplakivahu svoje sunarodnike koji iđahu za slepim vođom Jasonom, koji iz vlastoljublja ostavi Boga i zakon Bozji, prodade slobodu otackog dobroverja, i u narodu Bozjem zavede toliku sablazan i spoticanje.Provevsi tri godine na vlasti, ovaj lazni prvosvestenik Jason bi prognan drugim, njemu slicnim vlastoljupcem i pristalicom jelinskog neznabostva - Menelajem, te tako i sam dozive ono sto najpre priredi pravednom bratu svom. Jer Menelaj, davsi caru silno zlato, dobi prvosvestenicku vlast i otera Jasona, a od neznaboznog doglavnika carevog izdejstvova nasilnu smrt i ranijem prvosvesteniku, svetom Oniji. Međutim i Menelaj ne ostade dugo prvosvestenik: njegov brat Lisimah, davsi caru mnogo novaca, dobi prvosvestenicku vlast, te tako i Menelaj bi prognan, slicno Jasonu. Lisimah bi ubijen od naroda zato sto je krao crkvene sasude i novac. Sveteci se za smrt svoga brata, Menelaj kupi u cara pravo da kazni Jerusalimljane smrcu, i mnoge od njih, potpuno nevine, on lisi zivota, i ponovo dobi od cara prvosvestenicku vlast (2 Makav. 4, 23-50).Takvi neredi i smutnje u Jerusalimu, svakodnevno napredovanje jelinskog neznabostva i otvoreno cinjenje bezakonja razgnevise Boga i priblizise Njegov pravedni sud. Pokaza se cudno znamenje koje, predskazivase nailazeci gnev Bozji na grad: u vazduhu bise viđeni pukovi vojnika; obuceni u zlatne odece, sa slemovima na glavama, sa macevima i kopljima u rukama, jasuci na konjima, vojnici stupahu u borbu; jedni od njih secijahu jedan drugog macevima, drugi podizahu koplja i stitove, treci odapinjahu strele jedan na drugoga, - jednom recju, rađahu ono sto se obicno radi u vreme bitke; od oruzja pak i oklopa vojnickih ishođase plameni blesak (2 Makav. 5, 23).Ovo strasno i uzasno viđenje potraja cetrdeset dana. Zitelji Jerusalima behu u velikom strahu i nedoumici, i pitahu se među sobom: Sta ce to biti? - U to vreme stize u Jerusalim lazna vest da je car toboz umro u ratu sa Egipcanima; on stvarno bese tada otisao u rat protiv Egipta. I pobozni Jerusalimljani obradovase se, likovahu i veseljahu se, drzeci da je zli i bezbozni car zaista poginuo. A kada se ispostavi da car nije umro nego se ziv vraca iz Egipta u Siriju, oni resise da zbace jaram njegov sa sebe i da mu ne placaju danak. Stoga se spremise za borbu sa njim. Doznavsi za to, car se strahovito razjari i krenu sa vojskom ka Jerusalimu. Jerusalimljani zatvorise pred njim kapije gradske, ali ne behu u stanju odupreti se njegovoj sili, posto među građanima bese nesuglasica: jer pristalice jelinstva među njima, narocito lazni prvosvestenik Menelaj, behu odani caru. Tada car svojom vojskom zauze grad i naredi vojnicima da bez postede ubijaju ne samo one sto sretnu na ulicama nego i da u domove ulaze i kolju ljude, zene, starce, mladice i decu. I za tri dana broj ubijenih iznosase osamdeset hiljada, okovanih i bacenih u tamnice - cetrdeset hiljada, a toliko isto datih vojnicima kao plen. Osioni car, vođen izdajnikom otadzbine i Zakona Menelajem, drznu se uci u hram, i uze zlatni zrtvenik, zlatni svetnjak, zlatne kadionice i sve skupocene sasude, sto su drugi carevi davali za ukrasavanje hrama; on takođe uze zavesu, vence i sve druge zlatne ukrase; uze i svo zlato i srebro koje pronađe u tajnim riznicama. I posto opustosi i oskvrnavi hram Bozji, i razori grad i zali ga krvlju i ispuni kuknjavom, car Antioh se vrati u Antiohiju, ostavivsi u Jerusalimu i po celoj Judeji svirepije od sebe mucitelje da zlostavljaju Izrailjce.Posle izvesnog vremena car Antioh razasla po celoj carevini svojoj zapovest, da svi njegovi podanici bez obzira na narodnost ispovedaju zajedno s njim jelinske bogove i drze se jelinskih zakona. Ovu carsku zapovest ne samo neznabosci odobrise nego joj se i mnogi Jevreji pokorise: oni idolima zrtve prinese i subotu oskvrnavise. Nakon ne mnogo dana posle obnarodovanja ove zapovesti, car posla iz Antiohije u Jerusalim jednog od svojih savetnika - starca, rodom Atinjanina, sa nalogom: da sve Jevreje primora da se odreknu otackih zakona, da se poklone idolima, i da jedu od idolskih zrtava; pri tome mu posebno naredi, da ih natera da jedu svinjsko meso, sto je jevrejskim zakonom zabranjeno. Pored toga Antioh mu naredi da hram Gospodnji pretvori u idoliste: da postavi u njemu idola Zevsovog i da ga nazove hramom Zevsa Olimpijskog.Ovaj izaslanik carev dođe sa vojskom u Jerusalim i pristupi izvrsenju careve naredbe: oskvrni hram Gospodnji postavivsi u njemu idole i prinoseci im pogane zrtve; a na to bezbozje primoravase i ljude Bozije. Tada mnogi od Jevreja, nemajuci dusevne jacine, pohitase da prinesu zrtve idolima. A oni među njima koji behu cvrsti u veri, pobegose u gore i pustinje, i tamo se krijahu po pecinama i provalijama, spasavajuci se od muka i cuvajuci se od idolopoklonickih poganstina. One pak koji ostadose u gradu hvatahu, i na carev rođendan i ostale jelinske bogomrske praznike vođahu ih gorko ojađene na prinosenje zrtava idolima; oni koji ne pristajahu da se pokore bezboznom naređenju, bivahu muceni (2 Makav. 6, 1-3). Veliki strah bese obuzeo zitelje Jerusalima, te se niko ne usuđivase otvoreno nazvati sebe Jevrejinom, praznovati subotu, obrezivati svoju decu, i vrsiti koje bilo propise zakona Mojsijeva: jer svima behu pred ocima predstojece muke i smrt. U to vreme carevom izaslaniku mucitelju bi dostavljeno, da su dve zens Jevrejke obrezale po svome zakonu svoju decu. Mucitelj onda naredi da uhvate te zene i da ih s porugom vode po gradu, obesivsi im decu o vrat ka grudima; zatim ih baci s gradskog bedema dole u provaliju. Tako ove majke sa decom mucenicki skoncase. Saznavsi takođe da su se neki Jevreji sabrali izvan grada u obliznjim pecinama da tajno otpraznuju subotu, mucitelj naredi da ih sve ognjem sazegu (2 Makav. 6, 10-11).Posle toga bi uhvacen jedan od prvih knjizevnika, svestenik Eleazar, covek duboko star, veoma blagolik, ukrasen sedinom, cuven mudroscu i poboznoscu; njega su svi znali kao jednoga od glavnih zakonoucitelja u Jerusalimu; on je bio jedan od Sedamdeset i dva prevodilaca koji su egipatskom caru Ptolomeju Filadelfu preveli Sveto Pismo sa jevrejskog jezika na grcki. O stradanjima ovog ceonog starca Eleazara kazuje se u Svetom Pismu sledece: Kada Eleazar bi izveden pred mucitelja i silom mu gurahu u usta svinjsko meso da jede, on vise voljase da umre slavnom mucenickom smrcu za zakon Bozji nego li da narusenjem zakona Bozjeg sacuva sramni i bogohulni zivot. Tako Eleazar dobrovoljno pođe na muke; putem on pljuvase, jer mu se pogano meso bese dotaklo usana; i on time davase primer drugim bogobojazljivim Jevrejima koji su imali umreti za zakon Bozji, uceci ih samim delom, da ne treba ciniti greh radi ocuvanja zemaljskog zivota, niti bezakonjem gnjeviti Boga iz ljubavi prema ovom privremenom zivotu. Neki neznabosci, stari poznanici Eleazarovi, sazaljevajuci Eleazara, tajno mu donesose umesto svinjskog drugo meso, koje nije zabranjeno Zakonom, i sapnuse mu na uvo: uzmi ovo i jedi, pred svima umesto svinjskog, pa ce svi videci te gde jedes meso, misliti da jedes svinjsko, koje car naređuje da se jede, i tako ces izbeci muke i smrt.No blagorazumni i pobozni starac odmah odgovori ovako: Bolje mi je da se ovoga casa bacim u ad nego da Gospoda mog razgnevim narusavanjem svetog zakona Njegovog; niti dolikuje mojoj starosti da dvolicim na sablazan mnogim mladima. Jer kada mladi ugledaju gde ja cinim to sto mi vi savetujete, oni ce reci: "Gle, Eleazar, iako je u dubokoj starosti, ostavi drevni zakon nasih otaca i prikljuci se jelinima". I tako ce oni zbog dvolicenja mog odstupiti od istinitog Boga, i poginuti: jer gledajuci na moj primer, oni ce poceti prezirati zakon Bozji i pristupiti jelinskom bezbozju, prelasceni ljubavlju prema ovom kratkotrajnom zivotu. A ja cu osramotiti svoju starost, postavsi kriv za pogibiju tolikih dusa. No iako izbegnem ovdasnje muke od ljudi, ipak necu moci ni u ovom zivotu ni posle smrti izbeci ruku svemocnoga Boga. Bolje mi je da sada umrem, i hrabro i junacki postradam za cesne i svete zakone, jer cu na taj nacin starost svoju ukrasiti muskim trpljenjem i mladima ostaviti dobar primer posle sebe.Posle ovih reci, svetoga Eleazara povukose dalje na mucenje, pa i oni ljudi koji spocetka pokazivahu sazaljenje prema njemu, sada se, zbog ovakvog odgovora njegovog, zapalise gnevom i jaroscu protiv njega. I svestenik Bozji bi stavljen na mnoge i strasne muke. I kada se od ljutih muka vec priblizi k smrti, on uzdahnu i obrati se Gospodu ovim recima: "Sveznajuci i svenadgledajuci Gospode, Ti ocigledno znas da ja, iako sam mogao izbeci smrt, dobrovoljno i s radoscu i ljubavlju primam ove ljute rane i podnosim teska mucenja telom: jer stradam radi slave svetog imena Tvog". - Rekavsi to on skonca, ostavivsi svojom smrcu primer junastva ne samo mladicima nego i celom narodu jevrejskom (2 Makav. 6, 18-31).Povest svestenih knjiga o stradanju svetog Eleazara dopunjuje se jos i sledecim predanjem: posle zestokog bijenja, njemu ulise u nozdrve ljuto sirce koje je odvratno mirisalo, pa ga onda bacise u oganj. A on, pomolivsi se Bogu da njegove muke i smrt primi kao zrtvu za ceo narod jevrejski, predads duh svoj.Posle mucenicke koncine svetog Eleazara bise uhvaceni sedmoro brace zajedno sa njihovom majkom. Posto behu visokog roda, njih poslase radi isleđenja samome caru u Antiohiju. Car ih primoravase da jedu svinjsko meso, sto jevrejski zakon zabranjuje. U to pak vreme jedenje svinjskog mesa bilo je ocigledan dokaz odstupljenja od Boga Savaota u koga su verovali Jevreji, i potvrda pripadanja jelinstvu kome su se prikljucili strasljivci među Jevrejima. Spomenuta sedmorica brace, ucenici postradalog svestenika i ucitelja jerusalimskog Eleazara, dobro pamteci njegovu nauku, junacki istupise za svoju veru i ne pokorise se caru, niposto ne pristajuci da prestupe zakon. Zbog toga ih dugo bise i mucise bicevima i volovskim zilama. O njihovom stradanju i junackoj neustrasivosti pred muciteljem govori se ovako u Svetom Pismu u Drugoj knjizi Makavejskoj: Jedan od brace, onaj najstariji po godinama, rece caru u ime svih: "Sta hoces da nas pitas i da saznas od nas?Mi smo gotovi radije umreti nego li otacke zakone prestupiti". Razgnevivsi se, car naredi da se uzare tiganji i kotlovi. Kada to bi ucinjeno, car naredi da se mladicu, koji odgovori u ime svih, odreze jezik, odere koza, odseku udovi tela, pred ocima ostale brace i majke. Mucenika, lisenog svega toga i koji je jedva disao, car naredi da predadu ognju i peku na tiganju.Dok se silna para dizase od tiganja, braca zajedno sa majkom sokoljahu jedan drugog na junacko umiranje govoreci: Gospod Bog gleda, i radi istine nase smilovace se na nas, kao sto Mojsije izjavi u svojoj pesmi pred licem naroda: "I na sluge Svoje smilovace se".Kada na ovakav nacin umre prvi, izvedose drugoga na porugu, i kada mu s glave odrase kozu sa kosom pitahu ga: Hoces li jesti svinjsko meso pre no sto ti stanu muciti celo telo sekuci ti udove? - A on, odgovarajuci na svom jeziku, rece: Ne! - Stoga i on primi onako isto mucenje, kao i prvi. A kada bese na izdisaju on rece: Ti nas, bednice, lisavas zemaljskog zivota, ali ce Car sveta nas, umrle zbog Njegovih zakona, vaskrsnuti za zivot vecni.Potom treci brat bi podvrgnut poruzi. I kad mu zatrazise jezik, on ga odmah isplazi, i u isto vreme neustrasivo pruzi ruke i junacki rece: Od neba sam ih dobio, i radi zakona njegovog ne zalim ih, i od njega cu ih nadam se opet primiti. - Sam car i oni sto behu s njim divljahu se junastvu decaka, jer niusta ne smatrase muke.Kada i ovaj skonca, mucitelji i cetvrtoga brata mucise na isti nacin. I kada bese pri izdisaju on ovako govorase: Oni koje ubijaju ljudi polazu nadu na Boga da ce ih On opet oziveti; za tebe pak nece biti vaskrsenja u zivot.Zatim privedose petoga brata i stadose ga muciti. Pogledavsi na cara on rece: Imajuci vlast nad ljudima ti, premda si trulezan, cinis sto hoces; ali ne misli da ce rod nas biti ostavljen od Boga. Pocekaj, pa ces videti veliku silu Njegovu, kako ce On kazniti tebe i potomstvo tvoje.Posle toga privedose sestoga brata, i on, spreman na smrt, rece: Ne obmanjuj sebe uzalud, jer mi podnosimo ovo sebe radi, sagresivsi Bogu nasem; zbog toga se i dogodise ove cudne stvari. No nemoj misliti da ces ostati nekaznjen ti koji si ustao na Boga.U svemu ovome dostojna je neizmernog divljenja i slavnog spomena cudesna majka, koja, gledajuci kako sedam sinova njenih ginu u toku jednoga dana, blagodusno podnosase to sa nadom u Gospoda. Puna junacke mudrosti i svoj zenski um krepeci muskim duhom, ona sokoljase svakoga od njih na zavicajnom jeziku i govorase im: Ja ne znam kako se javiste u utrobi mojoj, jer niti vam ja dadoh duh i zivot, niti ja sastavih udove svakoga od vas. No Tvorac sveta, koji je sazdao rod ljudski i ustrojio proishođenje svih, dace vam opet duh i zivot sa miloscu, posto vi sada ne stedite sebe same radi zakona Njegovih.Međutim, Antioh, smatrajuci da je unizen i da ga ovakvim recima ismevaju, uveravase najmlađeg brata, koji jedini bese jos u zivotu, ne samo recima nego i zakletvom, da ce ga obogatiti i usreciti, ako odstupi od otackih zakona, i da ce ga imati za prijatelja, i da ce mu poveriti visoke duznosti. Ali posto junosa nikakvu paznju ne obrađase na sve to, car dozva majku i nagovarase je da posavetuje sinu ono sto ce ga spasti. Posle dugog nagovaranja ona pristade da posavetuje sina. I nagnuvsi se k sinu, podsmevajuci se svirepom mucitelju, ona ovako govorase na maternjem jeziku: Sine! smiluj se na mene koja sam te devet meseci nosila u utrobi, tri godine te dojila mlekom, othranila te, odnegovala i vaspitala. Molim te, cedo, pogledaj na nebo i zemlju, i videci sve sto je na njima - poznaj da je sve to stvorio Bog iz nicega, i da je tako postao i rod ljudski. Ne plasi se ovog teloubice, nego budi dostojan brace svoje i primi smrt, da bih te ja, po milosti Bozjoj, opet primila sa bracom tvojom.Kada ona produzi i dalje govoriti, junosa rece: Sta vi cekate? Ja ne slusam naređenje carevo, nego slusam naređenje Zakona, danog ocima nasim preko Mojsija. A ti, pronalazacu svih zala protiv Jevreja, neces umaci rukama Bozjim; mi stradamo za grehe svoje. Ako se Gospod nas, da bi nas poucio i urazumio, i razgnevio na nas za kratko vreme, ipak ce se opet Smilovati na sluge Svoje. Ti pak, bezakonice, i najpoganiji od svih ljudi, ne prevaznosi se uzalud, nadimajuci se praznom nadom pri podizanju ruke svoje na nebeske sluge Njegove, jer jos nisi izbegao sud svemoguceg i sveznajuceg Boga. Braca nasa, koji sada pretrpese kratko mucenje, dobise po obecanju Bozjem zivot vecni, a ti ces, po sudu Bozjem, dobiti pravednu kaznu za gordost svoju. Ja pak, kao i moja braca, predajem i dusu i telo za otacke zakone, prizivajuci Boga da se uskoro smiluje na Izrailj, i da ti sa mucenjem i bijenjem ispovedis da je On jedini Bog, i da se na meni i na braci mojoj zavrsi Svedrziteljev gnev, koji je pravedno postigao sav rod nas.Tada se car razjari na njega ljuce nego na druge, gorko pateci sto je ismejan. Tako i ovaj sedmi brat ode cist iz zivota, u svemu se uzdajuci u Gospoda (2 Makav. 7, 2-40). Videci to, blazena majka, kojoj ime bese Solomonija, ispuni se neiskazane radosti sto ispred sebe posla Gospodu decu svoju besprekornu; i stavsi nad telima njihovim ona pruzi uvis ruke svoje, pa pomolivsi se toplo sa suzama radosnicama, predade duh svoj u ruke Bozije. Tako skonca majka sa decom svojom, polozivsi duse svoje za zakon Boga Svedrzitelja.Zbog prolivene krvi slugu Svojih Bog se smilova na jevrejski narod, te podize među Jevrejima coveka hrabra, po imenu Judu, prozvanog Makavej, iz roda svestenicka. Sa vojnom silom Juda junacki protivstade neznaboznom caru Antiohu, i pobedivsi ga progna vojvode njegove. Zatim Juda pobi mnoge koji behu prisli jelinskom neznabozju, i ocisti hram od idola, o cemu opsirno govore Knjige Makavejske.Car pak Antioh, kaznjen pravednim sudom Bozjim, stade jos u ovom zivotu ljute muke trpeti: njemu se unutra u telu otvori neizleciva rana, i sva iznutrica njegova uzavre crvima, pri cemu od tela njegova izlazase nepodnosljiv smrad. Tada kukavni Antioh, po prorocanstvu najmlađeg od mucenika (2 Makav. 7, 34-35), priznade i protiv svoje volje Boga istinoga, i stade traziti Onoga koga je ranije gonio. No Gospod ne darova milost onome koji sam nije ukazivao milost ljudima. Antioh, ne prinoseci iskreno pokajanje, umre zlom smrcu. A svemocni Bog, proslavljan tada, proslavlja se i sada od svih narastaja, i uvek ce biti proslavljan u beskonacne vekove. Amin.