Један хришћанин – ни један хришћанин, каже стара изрека. Она је, заправо, израз истине да наш идентитет обликује у другом човеку који потврђује наше постојање. Ово, пак, сведочи да је човек биће заједнице и да своје биће може исказати само и једино у заједници са другим људима.