Свети Кир и Јован, бесребреници и чудотворци Sveti Kir, ugodnik Bozji, rođen je i vaspitan u Aleksandriji, u Egiptu. Bese to cuven lekar. I lecase telesne bolesti ne primajuci nagrade, a bogonadahnutim poukama svojim i primerom vrlinskog zivota svog lecase dusevne neduge među ljudima. Dolazeci bolesnicima, on im govorase ne o propisima Galena i Hipokrata, vec o zavestanjima svetih proroka i apostola, i o tome kako se treba cuvati od grehova koji bivaju uzroci telesnih bolesti. Jer je oboljenje duse teze od svih bolesti tela. I kada dusa mnogo boluje od grehova, cesto se desava da i telo pada u tesku bolest, posto Bog dopusta kaznu za grehe. Tako sveti Kir, poucavajuci bolesnike i propovedajuci im rec Bozju, mnoge jeline privede poznanju istinitog Boga i obrati u hriscanstvo, iscelivsi im i duse i tela izvrsnim lekom.U to vreme carovase necestivi car Dioklecijan. I on dize gonjenje na hriscane. I sveti Kir, slavni lekar aleksandrijski, bi optuzen carskom namesniku aleksandrijskom da je hriscanin i da mnoge poucava hriscanskoj veri. Namesnik naredi da ga uhvate. A sveti Kir, saznavsi za to, pobeze iz Aleksandrije i Egipta, i ode u Arabiju. Ovo on ucini, ne sto se bojao muka i smrti za Hrista, vec sto se povinjavao recima Hristovim: Kad vas gone u jednom gradu, bezite u drugi (Mt. 10, 23), i sto je hteo da jos bude od pomoci bliznjima, i sto je zeleo da primi monaski cin kako bi sebe bolje pripremio za stradanje za Gospoda svog. I cim dođe u Arabiju, on odmah uze na sebe monaski anđelski lik. Njegov dolazak u Arabiju bio je po narocitom promislu Bozjem, da bi i tamo izbavio mnoge od idolopoklonicke propasti, uputio na put spasenja i priveo Hristu. On napusti tamo i svoj lekarski zanat, jer dobi od Boga dar cudotvorstva. I vise nije lecio bolesti lekovima, vec je molitvom i recju isceljivao od svih bolesti. I zbog takvih cudesa njegovih slavljase se ime Hristovo, i ogromno mnostvo idolopoklonika napustahu svoju zabludu i obracahu se Hristu, istinitom Bogu.Sveti Jovan pak bese rodom iz Edese, pobozan hriscanin, inace rimski oficir. Kad nastade Dioklecijanovo gonjenje na hriscane, on ostavi svoj oficirski cin i slavu ovoga sveta, i otadzbinu, i dom, i rodbinu, i bogatstvo, smatrajuci sve to za trice. I otputova u Jerusalim. I baveci se tamo neko vreme, on cu za svetog Kira i cudesa koja cini, jer se slava njegova bese pronela svuda. I silno zazele da vidi tako velikog ugodnika Bozjeg i da zivi pored njega. Stoga otputova najpre u Aleksandriju da trazi svetog Kira. Ali kad ga tamo ne nađe, on se stade brizljivo raspitivati za njega gde se nalazi. I saznavsi da je u Arabiji, on zurno otputova tamo. I kad ga pronađe, on se svom dusom prilepi uz njega. I bi ocevidac cudesa njegovih. I postade usrdni podrazavalac vrlinskog zivota njegovog.U to vreme bi izvedena na mucenje za Hrista jedna bogoljubiva zena, Atanasija, sa tri kceri svoje, koje se zvahu: Teoktista, Teodotija i Evdoksija. One behu odvedene u grad Kanop u kome idolski zrec bese Kasijan, a gradonacelnik Sirijan. Kada za to cuse sveti Kir i Jovan, bojahu se da ne otpadnu od Hrista male devojcice. Jer su one u tako mladim godinama mogle, ne samo pretnjama biti uplasene, nego i samim laskama lako prevarene. Jer najstarijoj među njima, Teoktisti bese petnaest godina, Teodotiji trinaest, a Evdoksiji jedanaest. Usto je sveti Kir zebao i od njihove majke Atanasije, da se ona ne bi zbog dece preklonila jelinstvu, ne zeleci da gleda gde joj ljuto muce decu i nemilosrdno prolivaju krv njihovu. Jer je poznato, koliko majka po samoj prirodi pati srcem svojim zbog dece svoje Zato sveti Kir resi i otputova u grad Kanop, da utvrdi u veri Hristovoj devojcice i mater njihovu, i da ih obodri i ohrabri za podnosenje muka. Sa svetim Kirom pođe i sveti Jovan. I kada stigose u Kanop, nađose u okovima Atanasiju i njene kceri. I mnogim bogonadahnutim poukama utvrđivahu ih u ljubavi Hristovoj, da rado poloze duse svoje za Gospoda Hrista.O tome odmah bi obavesten gradonacelnik Sirijan. Jer neko od neznabozaca dođe k njemu i rece mu: Neka dva nova i nepoznata coveka pojavise se u nasem gradu, jedan je y monaskoj odeci, a drugi u vojnickoj. I oni sada nagovarahu one okovane devojke da se ne poklone bogovima nasim, nego da ostanu cvrste u bezboznoj veri svojoj. I jos ih savetuju: da se ne pokoravaju naredbama carskim; da postuju jedino nekog Isusa, i da samo Njemu odaju bozansku cast, ne mareci za smrt.Cuvsi to, Sirijan se razjari, i naredi da ih odmah obojicu dovedu pred njega. I uhvatise svetog Kira i Jovana, i izvedose ih na sud pred bezboznog sudiju Sirijana. Kad ih ugleda, on ih upita: Vi li se to, bedni neprijatelji bogova nasih, trudite da obmanete devojcice, i da svakovrsnim smicalicama umnozite hriscansku veru na sramotu cara? No iako ste dosada bili bezumni, evo sada se odrecite nistavne vere svoje, koja je puna svakojakih vradzbina, pa molbama i zrtvama umilostivite bogove nase. Tako cete, ne samo izbegnuti muke koje vas ocekuju, nego cete se udostojiti i pocasti od nas. He postupite li tako, onda cete iskusiti na sebi jarost i neumoljivi gnev ne samo Sirijanov i Dioklecijanov, nego i samih bogova, mada su oni vrlo milostivi. Ali su nemilosrdni kada ih besceste.Na to sveti Kir i Jovan odgovorise: Nas je obicaj da malo govorimo o mnogim stvarima. Ali ovo znaj: mi niti vase nistavne pocasti zelimo, niti se Hrista odricemo, pa ma kako stradali za Njega. - Tada Sirijan, sav besan od jarosti, skrgutnu zubima i rece im: Kada biste iole imali pameti, vi bezboznici, trebalo bi da ste blagodarni covekoljublju sudije, i odrekavsi se svoje zablude izbegnete grozne muke. Ali posto u vas nista drugo ne vidim sem gordosti, nepokornosti i oholoumlja, to nisu potrebne mnoge reci, nego treba odmah da pristupimo delu. Jer cete na taj nacin, i zeljenu nagradu dobiti, i, protiv svoje volje, carskom se naređenju pokoriti.Rekavsi to, namesnik naredi da se dovedu devojcice s majkom. I pred njima stade svete mucenike Kira i Jovana na razne nacine muciti: bicevima ih sibase, motkama tukose, svecama zegose, pa im rane octom i solju polise i suvim krpama trljase; onda im noge u vrelu smolu stavise; i jos ih na mnoge druge muke metnuse. A sve to cinise, da bi im se osvetili za drskost i slomili njihovo junastvo, i da bi zaplasili devojcice i mater njihovu, koje su ovo posmatrale. Ali bogomrski mucitelj ne ycpe ni u jednom ni u drugom. Jer niti pokoleba junastvo Svetih stradalnika, niti mogade zaplasiti devojcice i njihovu majku. Tada mucitelj naredi da odrese svete, i stade muciti svetu Atanasiju i kceri njene. I posto ih je dugo mucio, njega spopade stid, jer vide da se slabi zenski pol u junackom stradanju nicim ne razlikuje od silnih i nesavladljivih muzeva, svetog Kira i Jovana. One imađahu istu ljubav ka Hristu i veru, i podnosahu iste muke za Njega, i, krepljene Bogom, imađahu isto junastvo, i stradahu kao u tuđem telu, nimalo se ne obaziruci na muke, jer gledahu ka ljubljenom Zeniku svom, Hristu Bogu, koji sa visine slave svoje posmatrase stradanje nevesti Svojih, i pomoc im Svoju pruzase. Videvsi to, mucitelj naredi da prestanu muciti svete mucenice, i donese odluku da ih macem posece. A one iđahu veselo na smrt kao na svadbu. I bise otsecene svete glave blazenoj Atanasiji i trima blagoslovenim cerkama njenim: Teoktisti, Teodotiji i Evdoksiji.Po posecenju svetih mucenica, opet bise izvedeni na sud sveti Kir sa svetim Jovanom. Mucitelj im se obrati dugim govorom, naglasi kako mu je stalo do njihovog zivota i zdravlja, pokaza im poklone, ukaza na muke, i najzad zapreti smrcu. No kada vide da je sve to uzalud, on izrece ovakvu presudu: Galilejskom ucitelju Kiru, i jednovernom mu Jovanu, koji su prezreli carsku naredbu i odbili da prinesu zrtvu velikim bogovima, - naređujem da se po zakonu carskom otseku glave.I vojnici ih uzese i posekose ih trideset i prvog januara 311 godine, na onom istom mestu, gde i svete device sa majkom svojom polozise duse svoje za Gospoda svog. A potajni hriscani uzese sveta tela njihova, i krisom ih cesno sahranise u crkvi svetog apostola i evanđelista Marka u zasebnim grobovima: u jednom - svete mucenike Kira i Jovana, a y drugom - svetu Atanasiju sa kcerima. Posle pak mnogo godina, za vreme blagocestivog cara Teodosija Mlađeg, sveti Kiril, patrijarh aleksandrijski, dobi naređenje preko Anđela Bozjeg, te prenese mosti svetih mucenika Kira i Jovana u naselje Manutin, da bi isterali odatle mnostvo demona, u slavu Hrista Boga naseg, slavljenog vavek sa Ocem i Svetim Duhom, amin.