Свети Филарет Милостиви "Blazeni milostivi, jer ce biti pomilovani", rekao je Gospod. Ova se rec obistini na blazenom Filaretu Milostivom, koji za svoje veliko milosrđe k nistima dozive od Gospoda preveliku milost i bogato uzdarje u sadasnjem i u buducem zivotu, kao sto to svedoci blazeni zivot njegov.Blazeni Filaret zivljase u Paflagoniji, u selu zvanom Amnija. Blagorodni roditelji njegovi, Georgije i Ana, izmalena vaspitavahu Filareta u poboznosti i strahu Bozijem, i zivot njegov ukrasavase se celomudrijem i svakom drugom vrlinom. A kada postade punoletan, on se ozeni cestitom, blagorodnom i bogatom devojkom, kojoj bese ime Teozva. U braku njima se rodise tri deteta: sin Jovan, i dve kceri: Ipatija i Evantija. Bog blagoslovi blazenoga Filareta, kao nekada pravednoga Jova, i veoma mu uveca imanje i bogatstvo. Behu u njega mnogobrojna stada i sela, plodne njive i izobilje u svemu; skladista njegova behu puna raznovrsnih zemnih blaga; i ogroman broj robova i robinja sluzase u domu njegovom. I Filaret bese poznat u toj oblasti kao jedan od najznatnijih velmoza.Posedujuci tako ogromna bogatstva, i u isto vreme videci mnoge gde se zlopate u krajnjoj nevolji i bedi, blazeni Filaret osecase prema njima saucesce, i rastuzene duse govorase sebi: Eda li sam tolika blaga dobio iz ruke Gospodnje radi toga da ih sam uzivam i naslađujem se, ugađajuci svom stomaku? Nisam li duzan da ogromno bogatstvo, darovano mi od Boga, razdelim prosjacima, udovicama, sirocadi, bogomoljnim beskucnicima, ubogima, kojih se Gospod na Strasnom sudu pred anđelima i ljudima nece postideti nazvati ih bracom Svojom, govoreci: Kada uciniste jednome od ove moje najmanje brace, meni uciniste (Mt. 25, 40). I kakvu ce mi korist doneti na dan Strasnoga suda sva imanja moja, ako ih iz tvrdicluka zadrzim samo za sebe, jer ce taj sud biti bez milosti onima koji ne cine milosti. Eda li ce imanja moja u buducem zivotu biti meni besmrtna hrana i pice? Hoce li mi tamo meke haljine moje biti neraspadljivom odecom? Ne, niposto! Jer apostol kaze: Nista ne donesosmo na ovaj svet; dakle, ne mozemo nista ni odneti (1. Tm. 6, 7). Ako dakle ne mozemo poneti odavde nista od zemnih imanja nasih, onda je najbolje dati ih u zajam Bogu preko ruku nistih; i Bog nece nikada ostaviti ni mene, ni moju zenu, ni moju decu. U to me uverava prorok David, govoreci: Bejah mlad i ostareh, i ne videh pravednika ostavljena, ni dece njegove da prose hleba (Psal. 36, 25).Tako govoreci sebi, blazeni Filaret postade milostiv prema sirotinji, kao otac prema svojoj deci: hranio je gladne, pojio zedne, odevao nage, s radoscu primao bogomoljne putnike i s ljubavlju ih dvorio. I bese ovaj pravedni covek slican drevnome gostoprimcu Avramu i siromaholjubivom Jovu. Stoga bese nemoguce da se svetilnik, ukrasen takim delima milosrđa, sakrije pod poklopcem, i on postade slavan po svoj zemlji onoj, kao grad kad na gori stoji. K njemu, kao vaistinu k utocisnom gradu svom, pribegavahu svi nisti i ubogi. I sto je ko iskao od njega: bilo hranu, ili odecu, ili vola, ili konja, ili magarca, ili ma sta drugo, to je milostivi Filaret s radosnom darezljivoscu davao.No nastupi vreme kada covekoljubivi Bog, koji sve ustrojava na korist coveku, dopusti da i na pravednog Filareta, kao nekada na ugodnika Njegovog Jova, naiđe iskusenje, da bi se obelodanilo i trpljenje ovoga pravednika kao Jovljevo, i da bi se on, prekaljen iskusenjem kao zlato ognjem, pokazao dostojan Boga. I poce to sa tim sto blazeni Filaret stade osiromasivati: ipak to ni najmanje ne izmeni njegovu sastradalnost i milosrđe prema nistima, i on produzi davati potrebitima od onoga sto imađase.U to vreme, po dopustenju Bozjem, na pokrajinu u kojoj zivljase milostivi Filaret napadose Izmailjcani, kao pustosni vihor i plamen ognjeni opustosise svu zemlju, i mnostvo zivlja odvedose u ropstvo; opljackase i blazenog Filareta: sva mu stada ovaca i volova, konja i magaraca zaplenise, a i mnoge robove njegove u ropstvo odvedose. Tada ovaj milostivi covek zapade u taku nemastinu, da mu najzad ostadose samo jedan rob, jedna robinja, jedan konj, jedna krava i par volova. Sva pak ostala imovina njegova, ili bi razdata sirotinji njegovom milostivom desnicom ili opljackana od Izmailjcana; a sela njegova i njive i baste zauzese obliznji zemljodelci, neki molbom, neki silom. I u Filareta ostade samo jedna kuca i jedna njiva. Nalazeci se u takvoj bedi i nevolji, i u takim napastima, ovaj dobri muz nikada ne ustugova niti uzropta, i kao drugi Jov pravedni nicim ne sagresi pred Gospodom, niti rece bezumlja za Boga (Jov. 1, 22). No kao sto se neko raduje obilju svoga bogatstva, tako se on radovase svojoj siromastini, koju smatrase za veliko blago, videci da je njemu siromahu lakse uci u Carstvo Bozje nego li bogatasu, - po reci Gospodnjoj: Tesko je bogatome uci u Carstvo nebesko (Mt. 19, 23).Jednoga dana blazeni Filaret uze dva vola svoja i ode da ore njivu sto mu bese ostala. Oruci, on hvaljase i s radoscu blagodarase Boga sto pocinje, po svetoj zapovesti Njegovoj, u znoju lica svoga jesti hleb svoj (1. Mojs. 3, 19), i sto ga ovaj rad spasava od lenjosti i dokolice, tih uciteljica svakome zlu. Opominjase se on i reci svetog apostola koji zabranjuje lenjivcu i dokolicaru jesti: "Ko nece da radi, neka i ne jede" (2. Sol. 3, 10). I obrađivase svoju zemlju blazeni Filaret, da se ne pokaze nedostojan hleba.Istoga dana jedan seljak orase svoju njivu. I jedan njegov vo strahovito uzdrhtavsi pade i izdahnu. Pogođen ovom iznenadnom mukom, zemljodelac gorko zaplaka i neutesno tugovase, utoliko vise sto volovi ne behu njegovi nego ih bese izmolio od svog suseda da poore njivu. U toj svojoj nevolji on se seti blazenog Filareta i rece: Ah, da ovaj milostivi siromaholjubac nije osiromasio, ja bih ovog casa otisao k njemu, i sigurno bih dobio od njega ne samo jednog nego cak i dva vola. Međutim sada je i sam on siromah i ubog, te nema cime da pomogne nevoljnima. Ipak cu otici do njega; on ce bar potugovati sa mnom, i makar me recima utesiti, i time mi tesku muku i zalost olaksati.Uzevsi svoj stap seljak pođe k blazenom Filaretu, i nasavsi ga na njivi gde ore on mu se pokloni, i sa suzama mu isprica nesrecu koja ga snađe iznenadnim uginucem vola. A blazeni Filaret, videci potresnu muku ovoga coveka, odmah hitno ispreze iz jarma jednoga svoga vola, dade ga tom coveku i rece: Uzmi, brate, ovoga vola mog, i idi te obrađuj svoju zemlju, blagodareci Boga. - Primajuci milosrdni poklon od blazenog Filareta, seljak mu se pokloni i rece: Gospodine moj, velika je i divna tvoja odluka, i prijatno je Bogu tvoje milosrđe, ali nije dobro odvajati vola od njegovog parnjaka, i tesko ce ti biti veoma obavljati poslove sa jednim volom. - Pravednik mu odgovori: Uzmi, brate, vola koga ti dajem, i idi s mirom, jer kod kuce imam jos jednog vola. - Zemljodelac se pokloni blazenome do zemlje, i uzevsi vola ode slaveci Boga i blagodareci milostivog dobrotvora.Cestiti Filaret, uzevsi preostalog mu vola i zabacivsi jaram na rame, krenu svojoj kuci. I kada se priblizi vratima svoje kuce, zena njegova, ugledavsi muza gde ide iza vola sa jarmom na plecima, upita ga: Gospodine moj, gde ti je drugi vo? - Filaret joj odgovori: Za vreme dok sam se ja odmarao a volovi pasli, jedan se od njih odvojio i zalutao, ili ga je neko uzeo i odveo svojoj kuci.Cuvsi to, zena se Filaretova silno oneraspolozi i odmah posla sina svog da trazi vola. Obilazeci mnoga polja, mladic najzad nađe svoga vola u jarmu onog zemljodelca. Poznavsi svoga vola, on s gnjevom rece zemljodelcu: Zli i nesrecni covece! kako si smeo da upregnes tuđeg vola u svoj jaram? Gde i na koji si nacin dosao do ovoga vola i upregao ga pored svog? Nije li to vo koga moj otac izgubi? A ti si ga nasao, pa kao vuk zgrabio i sebi prisvojio. Daj mi vola; a ako mi ga ne das, bices na sudu osuđen kao lopov. - Zemljodelac mu krotko odgovori: Ne ljuti se na mene, mladicu, sine svetoga coveka, i ne nasrci na mene koji ti nicim zgresio nisam. Jer otac tvoj, sazalivsi se na moju bedu i siromastinu, dobrovoljno mi dade ovog vola svog, posto moj vo oruci pade iznenada i izdahnu.Cuvsi to, mladic se postide svog neopravdanog gnjeva, pa se brzo vrati kuci i isprica to materi svojoj. A ona, saslusavsi ga, stade kukati i naricati: Tesko meni! tesko meni, zeni nemilosrdnog muza! - I cupajuci kosu svoju, ona sa vikom i kuknjavom otrca k svome muzu i ruzase ga govoreci: Bezdusni i necovecni covece! Zasto si namislio da nas pre vremena umoris glađu? Eto, za grehe nase mi smo liseni svekolike imovine nase. No Bog, koji i gresnike miluje, ostavi nam dva vola, da bismo, radeci s njima, prehranili decu nasu. Ti pak, koji si ranije ziveo u velikom bogatstvu i nikada radio nisi svojim rukama, sada, nalazeci se u siromastini, razlenjio si se i neces da se trudis i obrađujes zemlju vec hoces da se stalno odmaras u svojoj sobi. I zato si ti dao vola seljaku ne Boga radi vec sebe radi, da se ne bi mucio iduci za plugom nego da bi ziveo u lenosti i dokolici. O, kakav ces odgovor dati Gospodu, ako zbog lenjosti tvoje ja i deca tvoja pomremo od gladi.Pogledavsi na zenu svoju, blazeni Filaret joj odgovori krotko: Pocuj sta nam Bog, bogat miloscu, govori: Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti zanju, niti sabiraju u zitnice; pa Otac vas nebeski hrani ih (Mt. 6, 26). Zar nece On prehraniti nas, koji smo daleko vrednosniji od ptica? On obecava stostruko uzvratiti onima koji radi Njega i Evanđelja razdaju svoja imanja siromasima. Stoga pomisli, zeno, kada cemo za jednog vola dobiti sto, zasto onda tugovati zbog tog vola, koga ja Boga radi dadoh nevoljniku?Govorase pak ovo milostivi muz, ne sto je zeleo da u zemaljskom zivotu dobije stostruko uzdarje, vec da bi utesio svoju slabodusnu zenu. I zena, cuvsi ove blagorazumne reci, umuce.Međutim, ne prođe ni pet dana, a onaj vo sto ga blazeni Filaret dade seljaku, pojede u polju otrovno zelje zvano elevor i uginu. To dovede u zabunu seljaka, i on opet dođe k blazenom Filaretu, pokloni mu se i rece: Gospodine, sagresih tebi i deci tvojoj sto razdvojih par volova tvojih, zato mi pravedni Bog ne dade da vidim koristi od tvoga vola, jer se on najede nekog zelja i uginu. - A bogoljubivi i milostivi siromaholjubac, blazeni Filaret, ne odgovorivsi nista seljaku, brzo ode i dovede vola sto mu bese ostao, i dade ga seljaku rekavsi: Uzmi, brate, ovoga vola, i idi; jer ja imam da otputujem u daleku zemlju i necu da ovaj vredni vo ostane u kuci mojoj dokolican.Blazeni pak rece ovo zato, da ovaj covek ne bi odbio primiti od njega i drugoga vola. Primivsi vola, seljak se vrati kuci svojoj, diveci se velikom milosrđu blazenoga muza. A kad se u kuci Filaretovoj doznade za to, deca sa majkom nadadose plac i kuknjavu, i govorahu: Zaista je nas otac nemilosrdan i ne voli decu svoju, posto rasipa poslednju imovinu nasu: ostade nam samo par volova, da ne pomremo od gladi, a otac i njih dade drugome.Videci plac dece svoje, blazeni Filaret im rece: Ceda moja, sto tugujete, te kidate i svoje i moje srce? Zasto me nazivate nemilosrdnim i smatrate da hocu da vas umorim glađu? Smirite se: na jednom mestu, koje vi ne znate, ja imam tolika bogatstva i riznice, da ce vam i za sto godina zivota biti dosta, makar vi nista ne radili i ni za sta se ne brinuli. Cak ni ja sam ne mogu da izbrojim sva ta blaga koja su spremljena za vas. - Govoreci to, pravedni Filaret ne obmanjivase svoju decu, nego stvarno proviđase svojim duhovnim ocima sto je imalo biti kasnije.Uskoro posle toga stize u tu zemlju carevo naređenje, da se svi vojnici saberu u svoje pukove i da idu u rat protiv bezboznih varvara koji behu napali na Grcku carevinu; pritom svaki je vojnik morao biti potpuno naoruzan i imati dva konja. Jednome od tih pukova bi pricislen i jedan ubogi vojnik, po imenu Musilije, koji imađase samo jednoga konja, no i taj bas tih dana nesrecno pade i uginu. Ubogi Musilije, nemajuci sredstva da kupi konja, ode k blazenom Filaretu i rece mu: Gospodine moj Filarete, smiluj se na mene, pomozi mi. Znam da si i ti osiromasio do krajnosti, i imas samo jednoga konja. No Boga radi, sazali se na mene, daj mi tvoga konja, da ne bih pao u ruke tisucniku i on me zestoko izbio. - Blazeni Filaret mu rece na to: Uzmi, brate, konja mog i idi s mirom. Ali znaj ovo: konja ti dajem radi milosti Bozije a ne sto ti preti opasnost od tisucnika.Primivsi konja od svetitelja, vojnik otide slaveci Boga. I ostade tada u svetog Filareta od celokupne imovine samo krava s teletom, jedan magarac i nekoliko kosnica pcela. Međutim jedan siromasak izdaleka, cuvsi za milostivog Filareta, dođe k njemu i stade ga moliti govoreci: Gospodine, daj mi jedno tele iz tvoga stada, da bi tvoj dar posluzio i meni na blagoslov, jer mi je poznato da je tvoj dar blagosloven, i u koji dom uđe ispunjuje ga blagoslovom, i taj se dom obogati. - Blazeni Filaret s radoscu dovede svoje jedino tele i dade ga moliocu, rekavsi: Brate, Bog neka ti nisposlje Svoj izobilan blagoslov, i neka ti u izobilju da sve sto ti treba.I pokloni se Filaretu taj covek, i otide vodeci sa sobom tele. A krava, ne videci svoje tele, stade ga traziti, i ne nalazeci ga ona poce veoma tuzno i potresno rikati na sav glas. Svi ukucani Filaretovi silno sazaljevahu kravu, narocito zena njegova. Ona sa suzama korase muza, govoreci mu: Ko je vec u stanju trpeti to sto ti radis? Ko se nece nasmejati maloumlju tvom? Ja jasno vidim sada da se ti ni najmanje ne staras o meni, supruzi svojoj, i decu si svoju izmucio. No evo, sada se nisi sazalio ni na beslovesnu dojilicu, nego si tele odvojio od njegove hraniteljke, majke. A time, kome si ucinio dobro? Dom si svoj ostetio i ogorcio, a onog molioca nisi obogatio: jer ce tele kod njega uginuti bez majke svoje, a kod nas ce krava bez teleta svog tugovati i rikati. I tako, kakva je korist i nama i tome coveku?Cuvsi ovakve reci od svoje zene, pravedni Filaret joj odgovori s krotoscu: Zeno, sada si zaista istinu rekla. Stvarno sam ja nemilostiv i nemilosrdan, posto malo tele odvojih od njegove majke. No sada cu uciniti nesto bolje. - Rekavsi to, Filaret hitno pođe za covekom, onim i stade ga dozivati: Vrati se, covece! vrati se sa teletom, jer majka njegova, krava, ne daje nam mira silno ricuci kraj vrata kuce.Siromasak, cuvsi to od blazenog Filareta, pomisli da on hoce da mu oduzme poklonjeno tele, i rece sam sebi: Tesko si ga meni, jer ocigledno nisam dostojan da imam od ovog blazenog muza na blagoslov cak ni ovo malo tele. Verovatno, zaleci za teletom, on me eto zove da bi mi ga oduzeo. - Kada se covek taj vrati sa teletom k Filaretu, telence, ugledavsi majku svoju, jurnu k njoj, tako isto i majka potrca k teletu svome radosno mucuci. Telence, dohvativsi se vimena njenih, sisase dugo, i ne odvajase se od svoje majke. Videci to, Filaretova zena Teozva radovase se sto tele bi vraceno kuci. Blazeni pak Filaret, ugledavsi siromaska kako tuzan stoji i ne usuđuje se cak progovoriti ni reci, rece mu: Brate, supruga moja kaze da sam greh ucinio sto sam odvojio tele od njegove majke. I stvarno je tako. Stoga, uzmi sa teletom zajedno i majku njegovu, i idi s mirom. I Gospod neka blagoslovi tebe, i neka umnozi i tvoje stado kao nekada moje.I covek taj, uzevsi kravu s teletom, otide radujuci se. I blagoslovi Bog dom njegov, radi ugodnika Svog Filareta: jer se u toga siromaska od poklonjene mu krave s teletom toliko umnozi stoka, da posle nekoliko godina on imađase vise od dva stada volova i krava.Uskoro posle toga nastade glad u toj zemlji, i pravedni Filaret zapade u krajnju bedu. Nemajuci cime da prehrani zenu svoju i decu, Filaret uze magarca svog, koji mu jedini bese ostao, i ode u drugu pokrajinu k jednom prijatelju svom. Uzevsi od njega u zajam sest merica psenice, on ih natovari na magarca i radosno se vrati kuci svojoj, i nasiti zenu i decu. A kad se Filaret posle tog puta odmarase u kuci svojoj, dođe k njemu ubozjak i zaiska od njega jedno reseto psenice. Tada ovaj podrazavalac Avrama, obracajuci se zeni svojoj koja u to vreme vejase psenicu, rece: Zeno, ja bih ovom siromasnom bratu dao jednu mericu psenice. - Zena mu odgovori: Pricekaj dok se nasite tvoja deca i tvoja zena, i prvo daj meni jednu mericu, i tvojoj deci po mericu, i robinji nasoj takođe, a ostatak daj kome hoces. - On pogleda na nju, i nasmejavsi se rece: A meni nista ne dodeljujes? - Teozva mu uzvrati: Ta ti si anđeo a ne covek, i hrana ti nije potrebna. Da ti je hrana potrebna, ti ne bi razdavao drugima psenicu uzetu na zajam.Filaret cutke odasu dve merice psenice i dade ubozjaku. A zena, pobesnevsi od gnjeva i muke, povika: Daj mu i trecu mericu, posto imas mnogo psenice! - Blazeni Filaret odvoji i trecu mericu, dade je ubogome, pa ga onda otpusti. A Teozva, jeduci se od muke, razdeli preostalu psenicu između sebe i dece svoje. No uzajmljena psenica bi za neko vreme pojedena, i Teozva sa decom opet stade gladovati. Tada Teozva ode k susedima, izmoli od njih pola hleba u zajam, nakupi divlje zelje, svari ga, i dade gladnoj deci, te ona jedose zajedno s njom, a cak se i ne setise da oca starca pozovu za svoju trpezu.Međutim neko od starih prijatelja Filaretovih, covek bogat, cu o ubozjackom sirotovanju blazenog Filareta. I posla mu cetiri tovara psenice, na cetiri mazge, svaki tovar po deset gomora, i u propratnom pismu mu pisase ovako: "Mili brate nas, covece Bozji! saljem ti cetrdeset gomora psenice za hranu tebi i tvojim ukucanima, i kad ih potrosis, poslacu ti opet isto toliko; a ti se moli za nas Gospodu".Primivsi ovaj dar, blazeni Filaret se pokloni do zemlje; zatim pruzivsi ruke i podigavsi oci k nebu, uznese blagodarnost Bogu, govoreci: Blagodarim Ti, Gospode Boze moj, sto nisi ostavio mene, slugu Tvoga, koji je svu nadu polozio na Tebe. - A zena Filaretova, kada vide takvu milost Bozju, umiri se, i s krotoscu rece muzu: Gospodine, odvoj meni psenice koliko nalazis za potrebno, takođe i deci nasoj, a i susedima vrati sto uzajmismo od njih; isto tako uzmi svoj deo, i radi s njim sto hoces.Filaret postupi po recima svoje zene i razdeli psenicu, ostavivsi sebi pet gomora, koje u toku dva dana razdade ubogima. To ponovo razgnjevi njegovu zenu, i ona ne hte vise ni da jede zajedno s njim, nego ona jeđase sa decom odvojeno i krisom od njega. No jednoga dana blazeni Filaret ih iznenada zatece za obedom i rece im: Deco, primite i mene za trpezu, ako ne kao oca, onda bar kao gosta i putnika. - Oni se nasmejase i primise ga. I kad jeđahu, zena mu rece: Gospodine Filarete, dokle ces skrivati od nas to blago, za koje velis da ga imas u potajnom mestu? Mozda nam se ti podsmevas i zavaravas nas, kao nerazumnu decu, laznim obecanjima? Ako je to istina, onda nam pokazi to blago; i mi cemo ga uzeti i kupiti hrane, pa cemo opet jesti zajedno, kao sto je to bilo ranije. - Blazeni Filaret im odgovori: Strpite se jos malo, pa ce vam uskoro veliko blago biti pokazano i dato.Naposletku sveti Filaret postade toliko siromasan i ubog, da nista imao nije osim nekoliko kosnica s medom, od koga se hranio on i njegovi ukucani. No i pri takoj oskudici, kada k njemu dolazahu ubogi, on, nemajuci hleba, davase im meda iz kosnica. Ukucani pak njegovi, videci da se lisavaju i poslednje ishrane, kradom odose k pcelama sa posuđem da pokupe sav med, ali oni nađose samo jednu, poslednju kosnicu sa medom, i uzese sav med iz nje.Sutradan izjutra opet dođe k Filaretu prosjak istuci milostinju. Filaret ode kosnici, otvori je, i nađe je praznu. Videci da nema sta dati prosjaku, blazeni Filaret skide sa sebe gornju haljinu i dade mu je. A kada dođe kuci samo u donjoj haljini, zena ga upita: Gde je tvoja odeca? Da i nju nisi dao prosjaku? - On joj odgovori: Hodeci kroz pcelarnik, tamo je ostavih. - Tada sin njegov ode u pcelarnik, i ne nasavsi ocevu haljinu, kaza to majci svojoj. A ona, stideci se da joj muz ide nedolicno u jednoj haljini, prepravi svoju haljinu u musku i obuce ga u nju.U to vreme na prestolu Grckog carstva seđase hristoljubiva carica Irina sa svojim sinom Konstantinom. Posto Konstantin postade punoletan, bise razaslani po vasceloj Grckoj carevini ljudi odabrani i blagorazumni, da traze najbolju i najugledniju devojku, koja bi bila dostojna stupiti u brak sa mladim carem Konstantinom. Izaslanici, zeleci da sto uspesnije izvrse carsko naređenje, veoma revnosno prohođahu sve oblasti, gradove, pa cak i najzabacenija sela. Tako oni stigose i do Paflagonskog sela, zvanog Amnija. Priblizavajuci mu se, oni jos izdaleka ugledase divnu i visoku kucu blazenog Filareta, koja lepotom svojom prevazilazase sve ostale kuce. Smatrajuci da u njoj zivi neki bogati vlastelin, oni poslase tamo sluge svoje da im pripreme stan i trpezu. No jedan od vojnika, koji behu u pratnji ovih carskih izaslanika, rece im: Nemojte ici u tu kucu, gospodo, jer mada je spolja velika i divna, iznutra je pusta i prazna, i nema ni ono sto je najpotrebnije; u njoj zivi jedan starac, siromasniji od svih u okolini. Carevi izaslanici ne poverovase vojnikovim recima i naredise slugama da idu i postupe po naređenju.Međutim, istinski gostoprimac, bogoljubivi Filaret cim ugleda ljude gde se priblizavaju njegovoj kuci, uze svoj zezal i izađe im u susret; i poklonivsi im se do zemlje, on ih s radoscu primi, i rece im: Sigurno vas Gospod, gospodo moja, dovede k meni, sluzi vasem; smatram za veliku cast sto se udostojih primiti takve goste u moju ubogu kucu.Zatim blazeni Filaret otrca k zeni svojoj Teozvi i rece joj: Gospođo Teozvo, spremi dobru veceru da ugostimo ugledne ljude, koji nam dođose izdaleka; oni mi se veoma dopadose. - Teozva uzvrati na to: A od cega cu spremiti dobru veceru? Zar u nasem sirotom domu ima jagnje ili kokoska? Jedino sto mogu da skuvam zelje lobodu, kojim se mi hranimo, i to bez zejtina; jer sto se tice zejtina i vina, ja se i ne secam kada ih je bilo u nasoj kuci. - No muz joj ponovo rece: Nalozi, gospođo, makar vatru, i doteraj gornju palatu, i vodom speri prasinu sa naseg starog trpeznog stola od slonove kosti; a Gospod koji daje hranu svakom telu, dace i nama hranu kojom cemo ugostiti ove ljude.Teozva se onda lati posla, izvrsujuci naređenje svoga muza. I gle, imucniji ljudi toga sela, doznavsi da su carevi izaslanici odseli u kuci blazenog Filareta, pohitase noseci pravedniku ovnove i jaganjce, kokoske i golubove, hleba i vina, i sve ostalo, potrebno za docek tolikih gostiju. Dobivsi te poklone, Teozva ugotovi razna ukusna jela, i udesi trpezariju u gornjoj palati. Uvedeni u tu palatu da veceraju, carevi izaslanici se divljahu i izvrsnoj lepoti palate u kuci ubogog coveka i raskosnom trpeznom stolu od slonove kosti, koji je blistao zlatom. No svrh svega oni se najvise divljahu svesrdnom gostoljublju domacinovom, koji je i po izgledu i po drzanju licio na samog Avrama gostoljubivog. A dok gosti seđahu za trpezom, uđe tamo sin blazenog Filareta Jovan, slican ocu. Zatim naiđose i unuci blazenoga, donoseci jela, i usrdno sluzeci goste za trpezom. Posmatrajuci ih, carevi izaslanici uzivahu u njihovom izvrsnom drzanju i ophođenju, i upitase Filareta: Reci nam, cestiti covece, imas li suprugu? - Da, imam, gospodo moja, odgovori im on, a ovi mladi ljudi, to su moja deca i moji unuci. - I rekose mu carevi izaslanici: Neka dođe ovamo tvoja supruga da se pozdravimo.Teozva dođe. Kada je izaslanici videse, iako staru no jos lepu u licu, oni upitase: Imate li cerke? - Blazeni Filaret im odgovori: Moja starija cerka ima tri kceri, mlade devojke. - Tada gosti rekose: Neka te devojke dođu ovamo da ih vidimo, jer imamo naređenje od poslavsih nas careva nasih, da po celom Grckom carstvu vidimo mlade devojke i odaberemo između njih najbolju i najlepsu devojku, dostojnu carskoga braka. - Blazeni na to rece: Ta se rec ne odnosi na nas, gospodo nasa i velikasi, posto smo mi sluge vase siromasni i ubogi. Uostalom, sada jedite i pijte sto je Bog poslao, i budite veseli, i odmorite se od puta, i odspavajte, pa sutra neka bude volja Gospodnja.Sutradan pak kada izgreja sunce, velmoze carske posto ustadose pozvase blazenog Filareta i rekose mu: Naredi, gospodine, da dovedu unuke tvoje pred nas da ih vidimo. - Blazeni im odgovori: Kako zapovedate, tako neka bude. Ipak, poslusajte me milostivo: izvolite sami uci u unutrasnje odaje doma moga i videti devojke nase, posto one nikada jos ne izađose iz ubogog doma naseg.Gosti odmah ustadose i pođose za Filaretom u unutrasnje odaje; tamo ih sretose tri devojke, i smerno im se i s postovanjem poklonise. A kad izaslanici carski videse da su Filaretove unuke lepse i milolikije od svih devojaka koje oni videse sirom carstva Grckoga, veoma se obradovase, i rekose: Blagodarimo Gospodu sto nam dade te nađosmo ono sto zelimo, jer jedna od ovih devojaka bice dostojna nevesta caru nasem, jer bolje od njih ne mozemo naci ni u celome svetu. - Zatim oni, prema carevom rastu, izabrase za njegovu nevestu najstariju unuku blazenog Filareta, kojoj bese ime Marija.Zadovoljni i radosni uspesno obavljenim poslom, carski izaslanici pozvase Mariju sa ocem i majkom, dedom i svima njihovim bliznjima, - njih trideset na broju, - i otputovase s njima u prestonicu Carigrad. Zajedno s njima oni odvedose jos deset devojaka, izabranih u drugim mestima, među kojima se nalazase i lepa kci nekog visokog dostojanstvenika Gerontija. Za vreme tog putovanja blagorazumna i smerna unuka blazenog Filareta obrati se svojim drugaricama ovakvim recima: Sestre moje devojke, posto sve mi sabrane ovde sa jednoga razloga idemo k caru, hajde da se dogovorimo kako postupiti kada Car Nebesni jednoj od nas da carstvo zemaljsko odredivsi je za suprugu caru. Posto je nemoguce da sve mi uziđemo na tu visinu, nego ce samo jedna od nas biti izabrana, onda neka se ona u svome carskom velicanstvu opominje svih nas i neka nas ne ostavi bez svog milostivog pokroviteljstva.Na ove Marijine reci odgovori kci velmoze Gerontija: Neka vam je svima znano, da nijedna od vas ne moze biti izabrana za suprugu caru osim mene, posto sam ja iznad svih vas i po visokom poreklu, i po bogatstvu, i po lepoti, i po razumu. Pri vasoj siromastini, niskom poreklu i prostoti, kako se mozete nadati da uđete u carske palate, uzdajuci se samo u lepotu svoga lica?Cuvsi ove bezumne i gorde reci, Marija ucuta, i predade sebe Bozjoj volji i molitvama svetoga starca, dede svoga. A kad, najzad, izaslanstvo stize u Carigrad, i devojke otpremljene u carski dvorac, o tome odmah bi obavesten upravnik dvora Stavrikije, carev najpoverljiviji covek. Pre svih Stavrikiju bi predstavljena Gerontijeva kci. Gordeljivost njena ne mogase se sakriti od pronicljivog oka iskusnog dvorjanina, i on joj rece: Ti si dobra i lepa devojka, ali careva supruga biti ne mozes. - I obdarivsi je izdasno, on je otpusti njenoj kuci. Tako se zbise reci Svetoga Pisma: Svaki koji se sam podize ponizice se; a koji se sam ponizuje podignuce se (Lk. 18, 14). Zatim, posle sviju, predstavljena bi unuka pravednoga Filareta Marija, zajedno sa majkom, sa dedom i sa svima bliznjima njenim. Videvsi ih, porazeni bise njihovom dusevnom dobrotom i smernom krasotom i car, i careva mati, i Stavrikije. Ne malo udivise se svi i Marijinoj lepoti, na cijem su se licu jasno ogledale divne osobine njene: dobrota, krotost, smernost i strah Bozji. Ona stajase pred njima veoma smerno, sa ocima oborenim dole, dok joj se od devicanskog stida razlivase po svemu licu jarko rumenilo. Sa svega toga ona se veoma dopade caru, i on je obruci sebi za nevestu. Drugu pak sestru njenu izabra sebi za nevestu jedan od bliskih caru velmoza, ugledan patricije Konstantikije. A treca sestra njena bi udata za poglavicu Longobarda, da bi tom srodnickom vezom utvrdili s njim mirne odnose.Vencanje carevo sa unukom blazenog Filareta bi obavljeno uz veliko veselje: svi se veseljahu, i velmoze, i narod, i sva familija blazenoga Filareta. Car iskreno zavole blazenoga Filareta, i s ljubavlju ga grleci on celivase njegovu cesnu glavu. Pohvalivsi poboznost njegovu i cele porodice njegove, car ih sve obasu velikim pocastima i mnogim darovima: zlatom, srebrom i dragim kamenjem, skupocenim haljinama, velikim i divnim kucama, i drugim imetkom. Ukazavsi na taj nacin postovanje blazenom Filaretu i celivavsi ga, car otpusti njega i njegove, da idu u velikoljepna obitalista koja im on podari.Dobivsi tako bogate darove, zena Filaretova i deca njegova i svi ukucani njegovi opomenuse se reci blazenog Filareta, koji im je ne jedanput govorio, da se na tajnom mestu cuvaju blaga koja im je Bog ugotovio. I pripavsi k nogama svetiteljevim, oni mu rekose: Oprosti nam, gospodine i gospodaru nas, sve cime u bezumlju sagresismo tebi! Oprosti nam sto te osuđivasmo i korismo zbog tvoje zalostivosti i milostinje nistima i ubogima. Tek sada uvidesmo da je "blazen covek koji saoseca nistem i ubogom" (Psal. 40, 2). Jer sve sto covek daje siromahu, daje samome Bogu; i od Boga ce stostruko dobiti u ovom svetu, i u onom naslediti zivot vecni. I eto, radi tvoje milostivosti prema ubogima, covece Bozji, Gospod posla bogatu milost Svoju tebi, a zbog tebe i svima nama. - Blazeni starac pruzi ruke svoje k nebu i uskliknu: Blagosloven Bog sto Mu to bi po volji! Neka bude ime Gospodnje blagosloveno odsad i do veka! (Psal. 112, 2). - Zatim, obrativsi se svojoj porodici, rece: Poslusajte moj savet: spremimo dobar obed, i umolimo cara i gospodara naseg da nam sa svima velmozama svojim dođe na gozbu. - A oni odgovorise: Neka bude kako ti zelis!Kada sve bi spremljeno za gozbu, blazeni Filaret izađe u grad i hođase po ulicama i raskrscima trazeci prosjake, gubave, slepe, hrome, stare i nemocne. Sabravsi njih dvesta, on ih ostavi pred kapijom, a sam ode k svojim ukucanima i rece im: Deco moja! car se prikljucuje sa svojim velmozama. Je li vec sve gotovo za ugoscenje? - Da, gotovo je sve, cesni oce! odgovorise oni.Blazeni rukom dade znak nistima, i na neopisano iznenađenje ukucana, u kucu uđe veliko mnostvo nistih i ubogih. Neke od njih Filaret posadi za sto; a drugima, u nedostatku mesta, nalozi da posedaju po podu, pa i sam sede sa njima. Videvps to, ukucani Filaretovi razumese da on, govoreci o caru, podrazumevase samog Hrista Boga koji im dolazi sada u kucu o oblicju nistih, a pod velmozama Cara Nebeskoga podrazumevase svu ubogu bratiju, koja mnogo moze kod Boga svojim molitvama. I divljahu se svi ukucani velikom smirenju njegovom, jer on, postavsi ded carice i dozivevsi toliku slavu, ne zaboravi svoju ljubav k milostinji, i sada sedi za trpezom sa nistima i bednima i sluzi im kao rob. I rekose mu ukucani: Zaista si ti covek Bozji i istinski ucenik Hristov, koji si odlicno naucio zapovesti Hrista koji kaze: Naucite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt. 11, 29).Blazeni Filaret naredi i sinu svom Jovanu, koji vec bese spatarije, a i unucima svojim da budu pored trpeze i da prisluzuju bratiji. Pozvavsi zatim svu porodicu svoju, blazeni rece: Eto, ceda moja, vi potpuno neocekivano dobiste bogatstvo od Boga, kao sto vam ja i obecah uzdajuci se u milost Boziju. I ovo se obecanje vec ispuni. Recite mi sada, da li vam jos sto dugujem? - A oni, opomenuvsi se ranijih reci njegovih, zaplakase i svi jednodusno rekose: Gospodine nas, ti kao ugodnik Bozji zaista providis buducnost, a mi besmo bezumni ljuteci tvoju cesnu starost. Stoga te molimo: ne spomeni grehe neznanja naseg! - Blazeni im rece: Ceda moja, milostivi i darezljivi Gospod uzvrati nam stostruko ono malo sto mi u ime Njegovo dadosmo siromahu. A ako zelite jos da i zivot vecni nasledite, onda neka svaki od vas odvoji po deset zlatnika na ovu ubogu bratiju, i Gospod ce ih primiti od vas kao sto primi dve udovicine lepte. - I oni od sve duse uradise to. A blazeni Filaret, posto bogato ugosti siromahe, dade svakome od njih po zlatnik i otpusti ih.Posle kratkog vremena blazeni Filaret opet prizva zenu svoju i decu, i rece im: Gospod je nas rekao: "Trgujte dok se ja vratim" (Lk. 19, 13). I ja hocu da sledujem ovoj Bozanskoj pouci: ja hocu da prodam ovaj deo imanja sto mi car podari, a vi kupite od mene taj deo, i dajte mi zlato, jer mi je ono potrebno. A ako vi necete da ga kupite, onda cu ga ja razdati mojoj braci - prosjacima; meni je pak dosta da se nazivam dedom carice.Oni razmotrise njegovu imovinu, procenise je, i kupise je od njega za sezdeset litri zlata. Dobivsi to zlato, blazeni Filaret ga razdade siromasima. A kad za to doznadose car i velmoze, ovi se radovahu zbog Filaretove milostivosti i darezljivosti. I od tada stadose davati milostivome pravedniku mnogo zlata za razdavanje nistima. Jednom blazeni Filaret nacini tri cekmedzeta, potpuno jednaka po svemu, i jedno cekmedze napuni zlatnicima, drugo srebrnjacima, trece bakarnim dinarima. I poveri ih svome vernom sluzi Kalistu. I kada je k Filaretu dolazio kakav ubozjak sa molbom za pomoc, on je naređivao Kalistu da da moliocu. A kad je sluga pitao, iz kog cekmedzeta da da ubogome, svetac je odgovarao: Iz onoga iz koga ti Bog naredi, jer Bog zna svaciju potrebu, i siromahovu i bogatasevu, i nasicuje svako zivo bice po Svome blagovolenju.Ovo govorase pravednik pokazujuci razliku među ubogima koji prose milostinju. Jer ima prosjaka koji su ranije bili bogati, pa su usled raznih nevolja i napasti osiromasili i lisili se ne samo celokupne imovine nego i samoga hleba; no sacuvavsi nesto od svojih ranijih haljina, oblace se u njih usled stida, da bi ispod njih sakrili svoju nevolju, i oni prose iz krajnje nuzde. No ima i takvih prosjaka koji se namerno oblace u bedne rite, i, skrivajuci svoje bogatstvo, oni svojim bednim izgledom izmamljuju milostinju, i na taj nacin uvecavaju svoje bogatstvo. A to je vec lakomstvo, koje se naziva idolosluzenjem. Imajuci sve to u vidu, milostivi Filaret je govorio: Bog zna potrebu svakog prosjaka, i On kako hoce upucuje ruku davaoca milostinje.Tako i sam ovaj blazeni prosjakoljubac cineci milostinju metase ruku u cekmedze bez razgledanja, i sto bi ruka zahvatila: bakaruse, ili srebro, ili zlato, to je i davao prosjaku. I pricase ovaj cesni starac sa zakletvom, prizivajuci Boga za svedoka: Koliko puta sam, videci coveka obucena u pristojne haljine, spustao svoju ruku u cekmedze sa zeljom da zahvatim bakaruse, jer sam zbog pristojnih haljina smatrao da doticni covek nije siromah, ali i ne hoteci ja sam zahvatao srebro ili zlato, i davao mu. Ponekad sam prosjaku, odevenom u dronjke, zeleo da dam bogatu milostinju, međutim moja bi ruka utrnula, i ja sam iz cekmedzeta vadio vrlo malo. A sve to bivase po promislu Bozjem, jer jedini Bog savrseno zna potrebe svakoga od nas.U toku cetiri godine blazeni Filaret odlazase u carski dvor radi posete svojoj unuci, carici, no nikada nije bio obucen u purpurne haljine, sa zlatnim pojasom. A kada su ga saletali da se obuce u takve raskosne haljine, on je govorio: Ostavite me! ja blagodarim Boga mog i slavim veliko i divno ime Njegovo sto me iz nemastine i neuglednosti podize na toliku visinu: postadoh deda carice. To mi je dovoljno; vise nista ne trazim.Uopste, blazeni Filaret prebivase u takvoj smirenosti, da nije hteo koristiti nikakav cin ni titulu, i nazivase se prosto Filaret Amnijatski. I tako ovaj sveti muz provodeci sve vreme zivota u smirenosti i milostivosti priblizi se blazenom kraju zivota svog. Unapred obavesten o tome od Boga, on, buduci jos zdrav, tajno uze jednog vernog slugu svog, i ode s njim u jedan Carigradski manastir, koji se nazivao Rodolfija, u kome se spasavahu uzornim podviznickim zivotom devojke monahinje. Predavsi igumaniji znacajnu kolicinu zlata za manastirske potrebe, zamoli je da mu obezbedi nov grob, i rece: Hocu da vi znate, ali da nikome o tome ne pricate, da cu ja kroz nekoliko dana ostaviti zemaljski zivot i preseliti se u drugi svet i k drugome Caru. I molim vas da ubogo telo moje bude polozeno u tom novom grobu. - A zabrani i sluzi svom da nikome ne govori o tome, dok on sam ne bude to otkrio.Ubrzo posle toga, razdavsi sve svoje imanje nistima i ubogima, blazeni Filaret se razbole u tom zenskom manastiru i leze u postelju. I nakon devet dana on pozva k sebi zenu i decu i svu porodicu svoju, i rece im blagim i tihim glasom: Neka vam je znano, ceda moja, da me Sveti Car poziva danas k sebi, i evo ja vas ostavljam i idem k Njemu. - A oni, ne razumevajuci ove reci vec misleci da on govori o zemaljskom caru, primetise mu: Nemoguce ti je danas ici k caru, posto lezis bolestan. - Filaret im odgovori: Evo, vec su gotovi oni koji hoce da me uzmu i odvedu pred Cara.Tada oni razumese da im blazeni govori o svom odlasku k Caru Nebeskom, pa stadose gromko plakati, kao nekada Josif i braca njegova nad ocem svojim Jakovom (1. Mojs. 50, 1.10). A on, davsi im znak rukom da ucute, stade ih poucavati i tesiti, govoreci: Ceda moja, vi znate i videste kakav sam zivot vodio od mladosti moje, kao sto i Gospod zna da sam svojim, a ne tuđim trudom zarađivao hleb svoj; bogatstvom pak koje mi dade Bog ja se ne ponesoh, vec odagnavsi gordost daleko ja zavoleh smirenost, slusajuci svetog apostola koji naređuje "bogatima na ovome svetu da se ne ponose" (1. Tm. 6, 17). Zatim, kada zapadoh u siromastinu ja ne ustugovah niti pohulih na Boga, nego Mu, poput pravednog Jova, blagodarih sto me je iz ljubavi Svoje kaznio. I On, videci moje blagodarno trpljenje, opet me podize iz ubostva i nacini srodnikom i prijateljem careva i knezova. No ja, i tolike visine pocastvovan, svagda srcem svojim boravljah u najdubljoj smirenosti: "ne ponese se srce moje, niti se uzoholise oci moje; niti hodih na veliko, ni na ono sto je vise od mene" (Ps. 130, 1). A bogatstvo, koje mi darova zemaljski car, ja ne sakrih u zemaljske riznice, neto ga preko ruku ubogih poslah Caru Nebeskom. Stoga i vas, mili moji, molim i preklinjem, ugledajte se na mene; i sto videste da ja cinim, cinite to i vi; a ako veca dobra pocinite, vecega cete se blazenstva udostojiti. Ne stedite prolazno bogatstvo nego ga posaljite u onaj svet kuda ja sada odlazim. Ne ostavljajte svoje imanje ovde, da ga ne bi uzivali tuđinci ili neprijatelji koji vas nenavide. Gostoljubivosti ne zaboravljajte (Jevr. 13, 2). Udovice stitite, sirocad pomazite, bolesne posecujte, zatvorene po tamnicama obilazite; Crkvu ne ostavljajte, nikoga ne vređajte, ne ogovarajte; ne radujte se nesreci drugoga, cak ni neprijatelja; mrtve sahranjujte, i za njih pomene u svetim crkvama cinite; Isto tako, i mene nedostojnog spominjite u molitvama svojim, dok i sami ne pređete ka blazenom zivotu vecnom.Zavrsivsi ovo dusekorisno poucenje, blazeni Filaret rece svome sinu Jovanu: Privedi mi sinove svoje, unuke moje. - Kada mu ih privede, blazeni im poce govoriti sta ce s njima biti u zivotu. Prvome sinu Jovanovom rece: Ti ces uzeti sebi zenu iz daleke zemlje, i poziveces s njom pobozno i mudro. - Drugome unuku rece: Ti ces dvadeset cetiri godine u monaskom cinu revnosno nositi jaram Hristov, i pozivevsi bogougodno otici ces ka Gospodu. - Isto tako on i trecem unuku svom predskaza buducnost. I sva se ta predskazanja blazenog ugodnika Bozjeg zbise na unucima njegovim. Jer slicno drevnom patrijarhu Jakovu, tako i ovaj blazeni pravednik kao prorok prozre i jasno predskaza sta ce biti sa njegovim unucima. A pristupise svetom starcu i dve sestre ove brace, unuke njegove, i rekose mu: Blagoslovi i nas, oce! - I vas ce blagosloviti Gospod, rece im sveti starac. Vi cete provesti svoj zivot u devstvenosti, odvojene od greholjubivog sveta ovog i neoskvrnavljene od telesnih strasti, i ne dugo, no bogougodno posluzivsi Gospodu, udostojicete se primiti od Njega velika blaga. - I stvarno, tako i bi. Jer obe ove pobozne devojke stupise u zenski manastir Presvete Bogorodice, u Carigradu. I posle dvanaestogodisnjeg podvizavanja u devstvenoj cistoti, postu, molitvenom bdenju i drugim monaskim trudovima, obe one u isto vreme s mirom usnuse u Gospodu.Posto se pomoli za svoju suprugu, za decu, za sve svoje, i za sav svet, blazenome Filaretu zasija lice kao sunce, i on stade radosno pevati psalam Davidov: Milost i pravdu pevacu Tebi, Gospode! (Psal. 100, 1). - Po zavrsetku psalma sva se odaja ispuni nekim cudesnim miomirom, kao da se razlise najdivniji mirisi. Posle ovoga psalma blazeni stade citati molitvu: "Oce nas, koji si na nebu", - i kad izgovori reci: "neka bude volja Tvoja!" - on podize ruke k nebu, i ispruzivsi se na postelji, predade duh svoj Gospodu. A bese mu tada devedeset godina. No i pri tolikoj starosti, lice se njegovo ne izmeni nego bese lepo i rumeno kao zrela jabuka.Cuvsi za svetiteljevo prestavljenje, car hitno dođe u manastir sa caricom i velmozama, i celivase sveto lice njegovo i ruke. I plakahu svi zbog prestavljenja njegovog, i u spomen njegov dadose bogatu milostinju ubogima.A kada ponesose telo svetiteljevo ka grobu, tada se pred ocima svih pokaza ovakav dirljiv i potresan prizor: na pogreb njegov bese se sleglo iz raznih gradova i sela bezbrojno mnostvo nistih i ubogih, koji se s placem i kuknjavom tiskahu, kao mravi, oko njegovog odra, neki hramajuci, neki lazeci, neki jedan drugog gazeci, i pritom zaglusno naricuci: "O, Gospode Boze! zasto si nas lisio takoga oca i hranitelja naseg? I ko ce posle njega nas gladne nahraniti, nage odenuti? Ko nas skitnice u dom ovoj primiti? Ko ce bracu nasu pomrlu, na ulici bacenu, pribrati i cesno sahraniti? Bolje da smo svi mi pomrli pre njega, nego da se lisimo takog dobrotvora!" - Dok ubogi tako plakahu i ridahu za blazenim, car i carica i velmoze, koji iđahu za svetiteljevim odrom, behu silno ganuti, te i sami plakahu.No dok se pratnja tako kretase ka pripremljenom grobu, odjednom banu u gomilu jedan ubogi covek, po imenu Kavokokos, koji je cesto dobijao milostinju od svetog Filareta. A taj covek od rođenja svog imađase u sebi duha necistog, koji ga je mnogo puta bacao u oganj i u vodu, kada besnijase pri meni meseca. Kada ovaj jadni covek cu za prestavljenje milostivog Filareta i da sveto telo njegovo vec nose da sahrane, on odmah potrca za pratnjom. I kada se probi kroz gomilu do blizu svetiteljevog odra, onda zli duh sto bese u njemu, ne podnoseci toliku ljubav njegovu prema svetitelju, stade ga muciti, i podstace ga i na huljenje svetitelja, te besomucni covek lajase kao pas na svetiteljev odar; zatim se obema rukama tako grcevito uhvati za odar, da je bilo nemoguce otrgnuti ga. A kada odar donesose do pripremljenog groba, zli duh, bacivsi na zemlju besomucnog stradalnika, izađe iz njega, i ovaj ustade zdrav hvaleci i slaveci Boga. Ovome cudu udivi se sav narod, i slavljase Boga koji takvu blagodat dade sluzi svome Filaretu. Posle toga cesno telo svetiteljevo bi polozeno u pripremljenom grobu u zenskom manastiru, na mestu koje jos za zivota izabra sam svetitelj.Tako proslavlja Bog milostivoga i u ovom zivotu, kao sto custe; i u buducem, kao sto cete cuti.Jedan prisni prijatelj svetog Filareta, covek blagorazuman, pobozan i bogobojazljiv, prizivajuci Boga za svedoka, pod zakletvom isprica ovo:"Neko vreme posle odlaska blazenog Filareta k Bogu, jedne noci ja sa uzasom videh sebe uznesena u neka mesta koja se ne mogu opisati. Tamo ja ugledah nekog svetlolikog coveka koji mi pokaza ognjenu reku koja je proticala sa takom hukom i strahotom, kakvu niko od ljudi podneti ne moze. Sa druge strane reke videh raj divan, blistav, pun neiskazane radosti i veselja, prepun neiskazano prijatnog miomira; ogromna, krasna i puna roda drveta njihala su se tamo od tihoga vetra i stvarala zanosno sumorenje. Uopste, nemoguce je da ljudski jezik iskaze ona blaga toga raja, koja Bog ugotovi onima koji Ga ljube (Sr. 1. Kor. 2, 9). Tamo videh mnostvo ljudi u belim haljinama: prepuni radosti naslađuju se onim plodovima rajskim. Pazljivo posmatrajuci te ljude ja ugledah jednoga coveka (to je bio Filaret, ali ga ja poznao nisam), obucenog u presvetlu odecu, sedi na zlatnom prestolu usred tih basti; s jedne strane njega stajahu novoprosvecena deca sa svecama, u rukama, a s druge strane mnostvo nistih i ubogih, u belim haljinama, koji se tiskahu, posto je svaki od njih zeleo da mu priđe blize. I gle, pojavi se tamo neki mladic sa svetlim licem ali strasna izgleda, i drzase u ruci zlatni zezal. Ja se, sa velikim strahom i trepetom, usudih da ga upitam: Gospodine, ko je ono sto sedi na presvetlom prestolu usred onih svetlolikih ljudi? Nije li to Avram? - Svetlonosni mladic mi odgovori: To je Filaret Amnijatski, koji svojom prevelikom ljubavlju i milostivoscu prema siromasima, a i svojim cestitim i cistim zivotom, postade drugi Avram i vlada ovde. - Posle toga ovaj novi Avram, sveti i pravedni Filaret, pogledavsi (na mene radosno, stade me tiho zvati k sebi, govoreci: Cedo, hodi i ti ovamo, da se naslađujes ovih blaga. - A ja odgovorih: Ne mogu, preblazeni oce, da dođem tamo, jer me ova ognjena reka sprecava i plasi: prelaz preko nje je uzak i most nezgodan za prelazenje, i mnostvo ljudi u njoj gore u ognju; bojim se da i ja ne upadnem tamo, i ko ce me onda izbaviti otuda. - Svetitelj rece: Ne boj se i smelo prelazi, jer su svi koji se ovde nalaze, tim putem dosli ovamo, i nema drugoga puta sem tog. Stoga i ti, cedo, bez ikakvog straha pređi k nama, i ja cu ti pomoci. - I pruzivsi ruku prema meni on me prizivase. A ja, osetivsi smelost, stadoh uspesno prelaziti preko reke, i kada se priblizih svetiteljevoj ruci i dodirnuh je, odmah se uze od mene to preslatko viđenje, i ja se prenuh iz sna, i zaplakah gorko i zaridah govoreci: kako cu preci onu strasnu reku i stici u rajsko naselje?"Ovu povest sa zakletvom potvrdi jedan od srodnika svetog Filareta, da bismo mi saznali kakve se milosti udostojavaju od Boga oni koji radi Boga cine milostinju siromasima.Blazena pak Teozva, zena svetog Filareta, posle sahrane cesnoga tela muza svoga vrati se iz Carigrada u svoje otacastvo - Paflagoniju, i bogatstvo koje dobi od cara i carice, ona tamo upotrebi na zidanje i obnavljanje crkava Bozjih, spaljenih od Persijanaca u ranije vreme. Isto tako ona sve te crkve snabde svestenim sasudima i odezdama i ukrasima. Osim toga ona tamo podize manastire, gostoprimnice, bolnice i sirotista, pa se onda ponovo vrati u Carigrad kod svoje unuke, carice Marije. I tu, provodeci ostalo vreme zivota svoga u sluzenju Bogu, ona se mirno upokoji u Gospodu, i bi sahranjena pored groba svog pravednog muza. Molitvama njihovim neka i mi dobijemo u dan suda milost od Jedinog zalostivog i milostivog Gospoda naseg Isusa Hrista, kome sa Bespocetnim Ocem Njegovim i Svetim Duhom prilici cast i slava kroza sve vekove. Amin.