У Николајевском храму у Њујорку замироточила је икона светитеља Николаја Чудотворца. Литургија се завршила, погасили су светла, храм је постепено тонуо у атмосферу празника и сећања на светог Јована Лествичника, на великопосне дане. Почело је чишћење храма. Прве капљице мира под стаклом омалене иконе светитеља Николаја приметио је Зураб (на крштењу Григорије) Андреашвили родом из Тбилисија. Он је тог дана већ очистио витрину у којој се чувају две малене иконе светитеља Николаја архиепископа Мирликијског Чудотворца а када се спремао да оде кући видео је испод стакла на једној од икона велике капљице. 

„Григорије ме је позвао ка икони, прича парохијанка храма Татјана Симонова, и рекао: „Хајде да погледамо, чини ми се да су на икони капљице мира“. Узела сам лампу, да би боље погледала икону. Старији парохијани овога храма су знали да су две иконе у витрини остале неоштећене у пожару а то већ о нечему говори, али, ми никада нисмо могли ни помислити да ће једна од њих да мироточи. Код нас у храм су довозили мироточиве иконе, али овакав случај се догодио први пут за сто година у нашем храму. То је чудо“. Те вечери је по благослову архиепископа Наро-Томинског Јустинијана који управља патријаршијским парохијама у Америци, пред иконом светитеља био одслужен први акатист.

Најпознатије мироточиве иконе у Америци су Иверска икона Пресвете Богородице („Монтреалска“) која је повезана са именом убијеног подвижника Јосифа Муњоса, затим Софринска икона која је 2008. године замироточила у дому чтеца локалног храма у Хонолулуу, Нектарија, а сада позната као „Хавајска“, а такође и икона праведне Ане, мајке Пресвете Богородице, која је иконописана пре неколико година на Јелеону.

Уосталом, већина парохијана чак и ако би видела капљице мира из незнања не би придавала значај тој појави. Град „Велике јабуке“ мало верује у чуда. Стога је и вест о чуду међу њујоршким православцима ишла не тако брзо. Па и две иконе светитеља Николаја, малене обимом, показало се, слабо ко памти. Нису могли да се сете ни шифре на брави витрине.

После неколико дана успели смо да сазнамо, да се лик светитеља Николаја („зимског“) појавио у Њујоркшком храму средином 1960.године. Једном је у храм из Бостона дошао православни американац. Он је испричао да се у његовој кући догодио страшан пожар: све је изгорело а само те две иконе су остале целе и нетакнуте. Тај човек је догађај који се збио сматрао за чудо, које обавезно мора постати познато. Донео је иконе у храм и заједно са њима - прилог, благодарећи Богу за то што му је породица остала неповређена. Иконе које су „преживеле“ пожар захтевале су посебну пажњу па су биле смештене у олтар храма где су почивале до његове рестаурације. После рестаурације и освећења храма 2003. године сместили су их у витрину, где су се раније налазиле мошти светитеља. Поред икона руком је на енглеском било написано: „Које су преживеле пожар“. Две недеље је саборно духовништво посматрало како се под стаклом иконе повећавала количина мира. Јасно је било видљиво да се изменила и боја иконе наквашена миром. У пету недељу Великог поста када Црква поштује сећање на преподобну Марију Египћанку, после Литургије су открили витрину која се није отварала много година и архиепископ Јустинијан је са клиром храма одслужио молебан са акатистом великом угоднику Божијем.

„Ако погледамо, као на магнетофонској траци, свој живот онда ћемо ретко наћи породицу којој светитељ Николај није пружао своју помоћ. Сећам га се још од своје четврте године. Никољски храм на гробљу у провинцијском градићу централне Русије. Бака је од јутра за певницом а ја трчим по храму за њом. И читаву службу стојим испред централне храмовне иконе светитеља код десне певнице. Та икона из детињства ме прати цео живот: у цивилизованој Европи, у планинама и џунглама северног Тајланда, у далекој Индији са различитим непријатностима, ранама и истим прашњавим путевима.. И на свим тим путевима пратио ме је светитељ и чудотворац Николај. А када је било питање које иконе понети са собом преко океана у Америку, прва у ручни пртљаг је била смештена мала грчка икона светитеља Николаја „зимског“. И ето чуда у Менхетну! Зашто је замироточила управо та икона, коју је мало ко примећивао до тог времена, икона која није у скупоценој ризи, није у сјају драгог камења и украса већ је то савремени иконопис, смештена у тамни сомот у слабо осветљеној витрини? Као утеха и укрепљење наших снага пред искушења пројављено је то чудо – рекао је владика Јустинијан. 

Могу рећи само једно: требало би да будемо увек сабрани и спремни на свакакве прилике, да будемо духовно трезвени а не раслабљени. Ка томе нас позива Господ и његов велики угодник - светитељ Николај Чудотворац. А за хришћанина то је лекција: нема великих и малих икона, старих и савремених. Испада да и обична папирна икона може постати чудотворна.

Татјана Веселкина
За Фондацију ''Пријатељ Божији'' са руског превео чтец Дејан Ђуричић