Фебруара 2010, мој млађи син се онесвестио у школи. Учитељ је позвао хитну помоћ и дете је било одвезено у болницу на време. Када сам стигла у болницу и видела свог сина у тако тешком стању и сама сам се онесвестила. Када сам се освестила видела сам свештеника у мантији који је нешто помагао медицинској сестри. Одједном ме је погледао и рекао ми да ме чека код Самтавро. У том тренутку нисам обраћала пажњу на њега и његове речи.

Ускоро су ми показали налаз скенера који је показивао да мој син има тумор на мозгу са метастазама. Доктори у тој болници нису могли да му оперишу мозак и посаветовали су нас да продамо све што имамо и да идемо, или у Немачку или у Израел, за медицинску помоћ. Све ово ме је довело до очајања. Већ сам размишљала да све продам и да идем у Немачку и тада сам угледала једну фотографију која је била на зиду ординације хитне помоћи. Човек који је помагао медицинској сестри је био на тој слици. Питала сам ко је он, а они су ми одговорили да је то старац Гаврило Ургебадзе, који је имао духовне дарове и на чијем се гробу догађају многа чуда. Остала сам без гласа и нисам могла да кажем докторима да сам га видела у болници. Одлучила сам да одмах идем у Мтскхету. 

Када сам питала где се гроб старца налази, рекли су ми у граду Мтскхета, у Самтавро Манастиру. Самтавро…? То је оно што сам чула од старца у болници. Сада ми је јасно. Нисам оклевала ни секунде и одмах сам кренула ка старчевом гробу. Када сам стигла изненадила сам се колико је много верника било на његовом гробу. Молили су се на коленима и својим крстићима и прстеновима додиривали гроб. Молила сам старца да нам помогне да продамо све наше ствари и кућу и одемо што пре у Немачку на операцију.
 
Следећег дана  мом сину је било веома лоше. Онесвестио се и морао је да буде пребачен у болницу где су му дали много јаких лекова. Инсистирала сам да му поново скенирају главу да видимо колико брзо болест напредује. Тако да су му урадили ЦАТ скенирање поново.

Време је пролазило, а резултати су каснили, тако да сам се много бринула. Одједном су ме позвали код начелника службе. Била сам престрављена кад сам ушла. Али доктор ми је рекао да има добре вести, да је мом сину добро и да нема ни тумор нити метастазе, и да не може да објасни овај феномен. Још двапут су му скенирали главу и потврдили да је са мојим сином апсолутно све у реду.

Била сам пресрећна и поново сам угледала нашег старца Гаврила који се смешио и који нас је благословио. Овај догађај сам испричала докторима и медицинским сестрама, а они су плакали и захваљивали Богу за овако велико и неочекивано чудо. 

Након овог чуда почела сам да идем у цркву. Сада свакога дана захваљујем Старцу Гаврилу и читам Акатист овом великом подвижнику који помаже људима у невољи и моли се Богу за нас у Небеском Царству.  

Елена Гетсадзе     
Извор: monkgabriel.ge