Опсежно истраживање у САД тестирало је нови рачунарски програм који је на основу лајкова на „Фејсбуку” одређивао ко је и какве особине има корисник. Резултати су следећи: ако се унесе 10 лајкова, рачунар боље сагледава личност од његовог пословног окружења. Са уносом 30 лајкова, прецизнији је од шире породице, на 150 је бољи од уже породице, а на 300 боље сагледава личност од супружника. При уносу 100 лајкова софтвер прецизно одређује: расу, године, пол, коефицијент интелигенције, политичка опредељења, сексуална опредељења и карактерне особине.

И таман кад је већ био ред да се упознамо, када све знамо једни о другима, уместо стиска руке дочекао нас је рачунар. Баш како и доликује Великом брату. На тој страни нема било какве људскости. Само моћ у ширем смислу, а у крајњој инстанци новац. Зато ми новца немамо, а они га имају, свако од њих један одсто, више него што би човек могао да изброји ако би, свакога дана, целог живота бројао новчанице од 1.000 долара.

Па добро, није неки проблем, нећемо имати „Фејсбук” страницу и готово. Не може. То што ми немамо жељу да отварамо своје срце њему, не значи да ће нам бити дозвољено да себе сакријемо.

У току је већ неколико година едукација свих који у компанијама раде на запошљавању, с јасним упутством да се чињеница да кандидат за посао нема „Фејсбук” страницу мора сматрати разлогом за елиминацију. Нешто крије или је чудак, или није социјализован. Како год, али чим немате „Фејсбук” страницу не можете да се запослите. Односно, још увек негде можете, али у великом броју случајева већ не можете, а у догледно време нећете моћи нигде докле сеже транснационални капитал.Поред осталог, обожавану паролу и наших политичара да је кључ развоја у страним инвестицијама, треба разумети и у овом контексту.

Е, сад ово већ све више личи на отрцану теорију завере. У своју одбрану изговорићу само: Асанж и Сноуден. Да ли је и то теорија завере? Нажалост, пука је чињеница да САД званично упозоравају студенте да свако ко приступи „Викиликсу” мора рачунати с тим да се никада неће моћи запослити у било којој државној служби. Ако ћеш да радиш за државу, онда је искључено да покушаш да знаш истину.

Или што би он рекао, имамо ми своју децу, од нас један проценат, којој саопштавамо истину: да је наше богатство све веће, али да претње да се и сиромашнима нешто од тога прерасподели никако не престају, те да су стога сва средства не само дозвољена, него већ и увелико у употреби.

Можда нема везе са овим што пишем, али Кина је у прошлој години донела следеће одлуке: избацују се ИБМ оперативни системи из свих финансијских институција, забрањује се уградња „Мајкрософта” у нове персоналне рачунаре који се продају на територији Кине и забрањује се свим државним компанијама да ангажују стране консултанте и ревизоре. Па ви сами закључите.

Ако вам ипак другачија објашњења изгледају уверљивије, ја имам само једно објашњење, као у оној реклами: „Kад си гладан ниси сав свој.”

Адвокат Бранко Павловић
Извор: fakti.org