Икона Пресвете Богородице „Државна“ (рус. „Державная“) је пронађена 2/15 марта 1917. године на дан абдикције цара Николаја II Романова са царског престола. Руски професор И.М.Андрејев је писао да је цар Николај II који је посебно поштовао Пресвету Богородицу замолио Небеску Царицу да преузме на себе врховну царску власт над његовим народом који га је одбацио. Она је по писању овог професора примила на себе првенство власти над државом у моменте највећег богоодступништва изабраног народа.

Историја открића ове иконе почиње од 13. фебруара 1917. године када је Јевдокија Андрианова из околине Москве уснила један сан. У сну је чула глас: „У селу Коломјенском постоји велика црна икона. Њу је потребно узети, префарбати у црвено и нека се људи моле“. Жена у почетку није схватила овај сан а онда јој се 26. фебруара  у сну јавила сама Пресвета Богородица у једној белој цркви. Дјева Марија је рекла жени: „Сада сам ја сама у своје руке узела државу и скиптар, а са „Државном“ иконом шаљем Своју посебну благодат и силу. Та икона не спашава од искушења, зато што су искушења потребна да би пробудила духовну страну у људима, него ко се за време искушења буде са вером молио пред том иконом, тај ће бити спасен“. 

Пошто се исповедила и причестила 2. марта, Јевдокија Андрианова се упутила у село Коломјенско у Московској области где је видела дивну цркву Вазнесења Господњег, тачно онакву какву је видела у сну. Заједно са настојатељем тог храма, оцем Николајем Лихачевим тражили су ту икону која јој се у сну јавила. Претражили су цео храм и после дугог трагања у црквеном  подруму, међу даскама су видели стару, црну икону. Била доста  запрљана  па су  је опрали а испод многобројних слојева прашине  указао се  лик  Пресвете Богородице како седи на царском трону са круном на глави и у црвеној порфири са скиптаром и државом у рукама. На њеним коленима био је младенац Господ Исус Христос. Јевдокија Андријанова је одмах препознала икону коју је видела у сну. Касније су сазнали да је ова икона у село Коломјенско пренесена 1812. године из манастира Вазнесења Господњег у Москви. Датум  проналажења ове иконе народ је схватио као дан проглашења  нове, Богородичине власти над Русијом. Убрзо по проналажењу иконе у село Коломјенско је почело долазити мноштво народа који су добијали душевна и физичка исцељења.

По узору на ову икону направљено је још доста копија које су биле послате по целој држави а по благослову патријарха Тихона састављена је и служба и акатист икони Пресвете Богородице „Државне“. Патријарх Тихон је наредио да се у овај акатист ставе делови из свих акатиста који су постојали  у част Пресвете Богородице и да га назову „Акатист акатиста“. За време комунистичких власти они који су саставили ове службе су били стрељани а бројни верујући који су код себе чували лик „Државне“ иконе Пресвете Богородице били су ухапшени. Оригинална  икона налазила се  више од пола века у Државном историјском музеју.

Неколико дана после првог помињања цара Николаја и његове породице на литургији (17. јула 1990. године), по благослову патријарха Алексеја II, 27. јула икона је пребачена у храм „Казанске“ иконе Пресвете Богородице у селу Коломјенско. Од тог периода била је установљена пракса да се недељом чита „акатист акатиста“ пред чудотворном иконом Пресвете Богородице „Државне“. Руска Православна Црква  2/15. марта  празнује  сећање  на  ову чудотворну икону. 

Занимљиве су и неке особености код овог изображења Пресвете Богородице. Наиме држава-земљина кугла  у  левој руци Пресвете Богородице на своме врху нема крст како је то уобичајено у иконографији, што је од народа тумачено као знак да ће доћи до рушења православних храмова и скрнављења светиња. Такође, схватано је и као знак да ће држава остати без свога  владара  цара  Николаја Романова који је 1918. године заиста убијен. Занимљива  је и чињеница да божански младенац Господ Исус Христос благосиља леву страну што је тумачено као знак милосрђа Божијег ка палим и заблуделим овцама. 

Данас се пред овом иконом руски народ највише моли за правду у свету, за љубав једних ка другима, за спасење и очување Русије, за заштитништво над државом и владом. 

Чтец Дејан Ђуричић
Извор: Православни Мисионар, септембар/октобар 2011.