Свети новомученик Никита нисирски Rodom sa malenog kamenitog ostrva Nisira, u blizini Rodosa. Njegov otac zbog nekih teskoca bese presao u islam, a i cela njegova porodica, pa i Nikita kao malo dete, kome dadose ime Mehmed. Posle toga porodica mu se preseli na ostrvo Rodos i tamo zivljase. Mali Mehmed bese revnostan u veri muslimanskoj, nista ne znajuci o svojoj ranijoj veri hriscanskoj. Jednoga dana, u igri sa turskom decom, on ih sve pobedi, cime izazva gnjev jedne Turkinje. Ona ga zbog toga izgrdi i nazva necistim. Ovo ozalosti malog Mehmeda i on se kod kuce pozali svojoj majci. Tada mu majka isprica sve po redu i otkri mu da je njegovo prvo hriscansko ime bilo Nikita. Potstaknut Duhom Svetim Nikita se tada svom dusom obrati ka Hristu, i mada mu je bilo tek 14. godina on tajno napusti svoju porodicu resen da mucenicki postrada za Hrista. Sveti mucenik otputova najpre u Novi Manastir na ostrvu Hijosu, gde se pred igumanom i duhovnikom ispovedi. U znak povratka u veru hriscansku oni ga pomazase svetim mirom, a uskoro po njegovoj zelji i u monaha ga postrigose. Njegovu zelju za mucenistvom, koja mu se jos vecma bese raspalila u dusi, mnogi oci i podviznici na Hijosu savetima i poukama podrzase i s blagoslovima na put mucenistva ispratise. Kada stize u glavno mesto Hijosa zvano Hora njega srete Turcin poreznik i zatrazi mu da plati uobicajeni porez na glavu. Kako Nikita ne imase novaca, bi zadrzan od strane Turaka i poveden u tamnicu. Na putu ka tamnici njega srete poznanik mu svestenik Danil i pozdravi ga s njegovim turskim imenom Muhamed, cudeci se zasto Turci vode u zatvor muslimansko dete. Nikita tada protestovase kod svestenika zasto ga zove tim turskim imenom i objasni mu kako je dospeo u zatvor. To cu Turcin koji ga sprovođase (ime mu bese Krimlis) i odmah ga odvede pred turske age i sudije. No mucenik Hristov Nikita to i zeljase i zato pred njima izruzi muslimansku veru kao necistu i smelo ispovedi svoju veru u Hrista kao jedinog istinitog Boga. Turci nastojahu da ga najpre obecanjima zadrze u islamskoj veri, a kada to ne uspese onda svetog mladica stavise na najstrasnije muke. Oni ga mucise deset dana i noci, i ne uspevsi pokolebati ga, najzad ga predadose turskoj rulji, koja ga kao jagnje nezlobivo povede na zaklanje. Izvedose ga na kraj grada (zvani "Kato Egialon"), ispod metoha manastira Ivirona, i opet pokusase da ga laskanjima i obecanjima pridobiju. No Hristov mucenik njima sa smeloscu ponavljase: "Hriscanin sam, Nikita se zovem, i Nikita cu d'umrem!". Tada ga dzelat Krimlis posece macem i tako primi mucenicki venac za Hrista, 21. juna 1732. godine (na Hijosu). Da bi sprecili hijoske hriscane mucenikoljupce da uzmu ista od tela mucenikova, Turci ga najpre zaprljase necistocama pa ga onda bacise u more. Hriscani njegovog mesta Nisira proslavise njegov mucenicki spomen i kasnije mu podigose divan hram njemu posvecen. Sluzbu mu napisa Atanasije Iverski, ocevidac mucenikovog stradanja, a zitije jerođakon Nikifor sa Hijosa.