Свети преподобни Јован, Ираклемон, Андреј и Теофило Ovi prepodobni oci behu rodom iz grada Oksiriha, deca hriscanskih roditelja. Od mladosti svoje oni se bavljahu citanjem svetih knjiga. Zatim, podstaknuti zeljom za bogoutodnim zivotom, oni ostavise svet, i rukovođeni Bogom otidose u unutrasnju pustinju. Tamo, u pustinji, oni sretose jednog svetog coveka, veoma starog, i prozivese pored njega godinu dana, rukovođeni od njega u duhovnom izgrađivanju sebe. Kada sveti starac taj umre, oni ostadose na tom istom pustinjskom mestu sezdeset godina i zivljahu podviznicki, muceci sebe strogim postom i oskudicom. Njihova jedina hrana behu divlji plodovi, i voda koju oni pijahu dvaputa nedeljno. Obicnih dana u toku nedelje oni su se odvajali jedan od drugog, i sve te dane provodili svaki zasebno u obliznjim gorama i pesterama, moleci se Bogu: u subotu pak i nedelju oni su se skupljali i zajedno uznosili blagodarnost Bogu, primajuci sveto Pricesce od svetog Angela Bozjeg. I tako se s mirom upokojise. - Ovo isprica veliki pustinjak Tivaidski Pafnutije, koji je sam video ove muzeve i opisao njihov zivot.