Свети преподобни Мојсеј Угрин Necastivi vrag je narocito navikao da vojuje protiv coveka necistom bludnom strascu, jer covek, pomracen tom gadoscu, prestaje da se u delima svojim obazire na Boga: posto ce samo "cisti srcem Boga videti" (Mt. 5, 8). Blazeni otac nas Mojsej, podvizavajuci se u toj borbi vise od drugih, mnogo se namuci kao dobar vojnik Hristov, dok potpuno ne pobedi silu necistog vraga i ne ostavi nam primer za ugled. O njemu se pise sledece.Zna se za ovog blazenog Mojseja da po rođenju bejase Ugrin, ljubimac blagovernog, svetog kneza i stradalca ruskog Borisa. On sluzase knezu zajedno sa svojim bratom Georgijem koji, zasticujuci svojim telom gospodara svog, pade ubijen zajedno sa svetim Borisom od vojnika bezboznoga Svjatopolka na reci Alti; pri tome mu vojnici odsekose glavu zbog zlatne grivne koju mu bese podario sveti Boris. Jedino se blazeni Mojsej spase od smrti i dođe u Kijev k Jaroslavljevoj sestri Predislavi, i ostade tamo krijuci se od Svjatopolka i usrdno se moleci Bogu, dok ne stize blagocestivi knez Jaroslav, pobuđen zaloscu za ubijenim bratom, i pobedi bezboznoga Svjatopolka. A kada Svjatopolk, izbegnuvsi u Poljsku, vrati se s Boleslavom i izagna Jaroslava i sam stade knezovati u Kijevu, tada Boleslav, vracajuci se u svoju zemlju, odvede sa sobom u ropstvo dve Jaroslavove sestre i mnoge bojare, među kojima i ovog blazenog Mojseja. Njega odvedose okovana u lance po rukama i nogama, cvrsto ga cuvajuci, jer bese snazan telom i divan licem.U Poljskoj zamlji blazenog Mojseja vide jedna zena, vlastelinka, lepa i mlada, koja imađase ogromno bogatstvo i veliku vlast; njen muz bese otisao s Boleslavom, ali se ne vrati, posto bi ubijen u ratu. Ova zena, primetivsi lepotu prepodobnoga, zapali se telesnom pohotom prema njemu i stade ga mamiti zavodljivim recima, govoreci: O, covece! zasto takve muke trpis kada ima nacina kojim se mozes izbaviti tih okova i stradanja?! - Mojsej joj odgovori: Takva je volja Bozija. - Zena mu na to rece: Ako mi se pokoris, ja cu te izbaviti, i ucinicu te znamenitim u celoj zemlji Poljskoj, i ti ces vladati mnome i celokupnim mojim vlastelinstvom.- Osetivsi njenu necistu pozudu, blazeni joj odvrati: Koji je muz, poslusavsi zenu, ikada krenuo na bolje? Prvozdani Adam, poslusavsi zenu, bi isteran iz raja; Samson, koji je snagom prevazilazio sve i pobedio citavu vojsku, zenom bi predat inoplemenicima; Solomon, koji postize dubinu premudrosti, potcinivsi se zeni, pokloni se idolima; Irod, koji bese odrzao mnoge pobede, porobivsi sebe zeni, odsece glavu Jovanu Preteci. Na koji cu onda nacin ja postati slobodan, kada nacinim sebe robom zeni, koju ne poznah od rođenja? - Ona mu odgovori: Ja cu te otkupiti, i ucinicu te cuvenim, nacinicu te gospodarem doma moga, i zelim da te imam za svoga muza, samo mi ispuni volju, jer ne mogu da podnosim gledajuci kako tvoja lepota propada besmisleno. - Na to joj blazeni Mojsej rece: Dobro znaj da ja necu ispuniti volju tvoju, i ne zelim ni tvoju vlast, ni tvoje bogatstvo; iznad svega toga za mene je dusevna i telesna cistota. Neka ne unistim petogodisnji podvig, koji mi Gospod darova da nevin trpim u ovim okovima, zbog cega se nadam da cu biti izbavljen vecnih muka.Tada zena, videci da moze izgubiti takvu lepotu, pređe na drugu đavolsku odluku, rasudivsi ovako: Ako ga otkupim, on ce mi se svakako, makar pod moranjem, pokoriti. Stoga ona posla k vlasniku, kod koga svetitelj bese u ropstvu, da uzme od nje koliko hoce, samo da joj proda Mojseja. Vlasnik, videci zgodnu priliku da se obogati, uze od nje skoro hiljadu zlatnika, i predade joj Mojseja. A zena, dobivsi vlast nad njim, stade ga bez ikakvog stida vuci na nesveto delo. Oslobodivsi ga okova, ona ga odenu u skupocene haljine, i hranjase ga odabranim jelima. Zatim, grleci ga pohotljivo, ona ga primoravase na obljubu. A blazeni Mojsej, videvsi ludilo ove zene, jos vise prionu molitvi i postu, pretpostavljajuci Boga radi suv hleb i vodu sa cistotom, nego li skupocena jela i vino sa necistotom. I odmah skinu sa sebe raskosne haljine, kao nekada Josif, i izbegnu greh, niusta ne smatrajuci uzivanja ovoga sveta.Postiđena zena tada pade u takvu jarost, da namisli umoriti glađu blazenoga, bacivsi ga u tamnicu. Ali Bog koji daje hranu svakome stvoru, koji nekada prehrani Iliju u pustinji (3 Car. 17, 2-6), zatim Pavla Tivejekoga i mnoge druge sluge Svoje uzdajuce se u Njega, ne ostavi ni ovog blazenog: jer jednoga od robova ove zene On skloni na saucesce, te tajno donosase hranu Mojseju. A drugi ga nagovarahu govoreci: Brate Mojseje, sta ti smeta da se zenis? Ti si jos mlad, a ova udovica pozive s muzem samo godinu dana, i lepsa je od drugih zena; bogatstvo je njeno neizmerno; vaznost njena u ovoj zemlji Poljskoj je ogromna, tako da kada bi htela, ni knez se ne bi uzgausao nje, a ti, zarobljenik i rob, ne zelis da postanes njen gospodar?! Ako li reces da ne zelis narusiti zapovesti Hristove, onda se seti sta Hristos kaze u Evanđelju: Toga radi ostavice covek oca svog i mater, i prilepice se k zeni svojoj, i bice dvoje jedno telo (Mt. 19, 5). Takođe i apostol govori: Bolje je zeniti se nego li upaljivati se (1 Kor. 7, 9). A o udovicama isti apostol veli: Hocu da se mlade udovice udaju (1 Tm. 5, 14). A ti nisi dao zavet monaski nego si slobodan od njega, zasto se onda predajes zlim i teskim mukama i tako stradas? Ako se desi da umres u ovoj bedi, kakvu ces pohvalu imati? U samoj stvari, ko se od prvih pravednika, kao sto su Avraam, Isak i Jakov, uzgnusao zena? Niko sem danasnjih crnorizaca. Josif na kratko vreme izbegnu zenu, ali se posle i on ozeni (1 Mojs. 41, 45). Tako i ti, ako otides ziv od ove zene, kasnije ces sam sebi potraziti zenu. I ko se nece nasmejati tvome bezumlju? Bolje ti je da se pokoris ovoj zeni, i da postanes slobodan i gospodar nad celim domom njenim.Blazeni Mojsej odgovori im: O, braco i dobri prijatelji moji, dobro me vi savetujete! Pojimam, vi mi predlazete reci, opakije od zmijina nasaptavanja Evi u raju: silite me da se pokorim ovoj zeni, no ja ni u kom slucaju necu primiti vas savet. Jer ako mi se desi i da umrem u ovim okovima i gorkim mukama, ja nasigurno ocekujem da za to dobijem milost od Boga. I ako su se mnogi pravednici spasli sa zenama, ja se gresnik jedini ne mogu spasti sa zenom. No, da se Josif pokorio najpre zeni Pentefrijevoj, onda on potom, kada se ozenio, ne bi carovao u Egiptu. Međutim Bog, videvsi njegovo ranije trpljenje, darova mu egipatsko carstvo; stoga se on proslavlja iz narastaja u narastaj kao celomudren, ma da je i decu rodio. A ja ne zelim egipatsko carstvo, niti da posedujem vlast i budem veliki u ovoj zemlji Poljskoj i da uzivam postovanje daleko u svoj zemlji Ruskoj, nego sve to ja prezreh radi nebeskog carstva. Zbog toga, ako izađem ziv iz ruku ove zene, ja nikakvu drugu zenu traziti necu, vec cu, ako hoce Bog, postati crnorizac. Jer sta kaze Hristos u Evanđelju: Svaki koji ostavi kucu, ili bracu, ili sestre, ili oca, ili mater, ili zenu, ili decu, ili zemlju, imena moga radi, primice sto puta onoliko, i dobice zivot vecni (Mt. 19, 29). Hrista li poslusati ili vas? A apostol govori: Ko je neozenjen brine se za Gospodnje, kako ce ugoditi Gospodu; a koji je ozenjen brine se za svetsko, kako ce ugoditi zeni (1 Kor. 7, 32-33). Zato pitam ja vas: Za koga treba vise raditi, za Gospoda ili za zenu? Takođe znam da apostol pise i ovo: Sluge, slusajte gospodare svoje po telu (Ef. 6, 5), ali na dobro, a ne na zlo. Stoga vama koji me drzite, neka bude znano, da me zenska lepota nikada nece zavesti, niti me razdvojiti od ljubavi Hristove.Cuvsi to, ona zena skova u srcu svom drugi lukavi plan. Ona naredi da blazenoga posade na konja, i u pratnji mnogih slugu da ga vode po njenim gradovima i selima, govoreci mu: "Sve ovo tvoje je, ako ti se dopada; radi sa svim kako hoces". A i sama ona govorase ljudima: Ovo je vas gospodar, a moj muz; koji ga god sretne, neka mu se klanja. - Međutim, on se nasmeja bezumlju zeninom i rece joj: Uzalud se trudis! jer me ne mozes prelastiti truleznim stvarima ovoga sveta, niti me lisiti duhovnog bogatstva mog. Shvati to i ne muci se uzalud. - Na to mu zena s jaroscu odgovori: Ne znas li da si mi prodat? i ko te moze osloboditi iz mojih ruku? Zivog te niposto pustiti necu, nego cu te najpre staviti na mnoge muke, pa onda predati smrti. - Blazeni joj smelo odvrati: Necu se uplasiti muka, jer je Gospod sa mnom; Njemu od sada hocu da sluzim u monaskom zivotu.I u to vreme rukovođen Bogom dođe k blazenom Mojseju jedan crnorizac iz Svete Gore, po cinu jerej, i postrize ga u sveti angelski monaski lik. Pritom on ga mnogo pouci o cistoti duhovnoj, da ne ustupa vragu, i da se ne boji te pogane zene; pa onda ode. Ovog crnorisca trazise svuda, i ne nađose ga. Tada zena izgubi nadu i podvrze prepodobnog inoka Mojseja teskim batinama: ona naredi da ga ispruzena po zemlji biju gvozdenim stapovima, te se zemlja natopi krvlju. A oni sto ga bijahu govorahu mu: Pokori se svojoj gospodarici i ispuni joj volju; ako ne poslusas, onda cemo ti telo izdrobiti na komade. Ne misli da ces izbeci ove muke, nego ces posle mnogih muka gorko predati dusu svoju. Sazali se na sebe; odbaci te monaske poderotine i obuci se u skupoceno bojarsko odelo, pa ces se izbaviti muka koje te cekaju. - Junacni Mojsej im odgovori: Braco, vrsite sto vam je naređeno, nikako ne oklevajuci, a ja se ni u kom slucaju ne mogu odreci monastva i ljubavi Bozje, i nikakvo mucenje, ni oganj, ni mac, ni rane, ne mogu me rastaviti od Boga i od ovog velikog angelskog lika. A ovoj bestidnoj i pomracenoj zeni, koja je nesumnjivo izgubila ne samo strah Bozji nego i stid ljudski, i koja me bestidno primorava na oskvrnjenje tela i preljubocinstvo, nikada se pokoriti necu, niti bednu volju njenu ispuniti.Pasteci se mnogo kako da se osveti za dozivljenu sramotu, ta zena najzad napisa knezu Boleslavu ovakvo pismo: Sam znas da je moj muz ubijen u ratu koji si ti vodio, a ti si mi dopustio da uzmem koga hocu za muza. Ja zavoleh jednog od tvojih zarobljenika, lepog mladica, otkupih ga davsi za njega mnogo zlata, dovedoh ga u svoj dom i predadoh mu svo zlato i srebro u mome domu i svu vlast, samo da bi zazeleo postati moj muz; a on sve to niusta ne uracuna. Mnogo puta sam ga mucila glađu i batinama, ali ne postigoh nista. Njemu nije dosta sto je pet godina bio u okovima kod ranijeg vlasnika, on je evo i ovu sestu godinu proveo kod mene i bio mnogo mucen od mene zbog svoje neposlusnosti. Sve je to on navukao na sebe svojom tvrdoglavoscu; a sada je i postrizen od nekog crnorisca. Sta dakle ti naređujes da cinim sa njim?Knez Boleslav naredi toj zeni da dođe k njemu i dovede Mojseja. Njegovo naređenje bi izvrseno. Ugledavsi prepodobnoga on ga dugo prisiljavase da se ozeni tom zenom, ali ga ne usavetova. Naposletku mu rece: Ko je tako neosetljiv kao ti koji lisavas sebe mnogih blaga i casti i predajes sebe na gorke muke?! Od danas neka ti je znano, da je zivot tvoj i smrt tvoja u tvojim rukama: ili ces, ispunivsi volju svoje gospodarice, biti postovan od nas i imati veliku vlast, ili ces, ne poslusavsi, primiti ljutu smrt posle mnogih muka. - A toj zeni knez rece: Neka kupljeni tobom zarobljenik niposto ne bude slobodan, nego kao gospodarica postupi sa robom svojim kako hoces, da se i drugi ne bi drznuli ne poslusati svoje gospodare. - Prepodobni pak otac nas Mojsej odgovori na to knezu: Kakva je korist coveku ako sav svet dobije a dusi svojoj naudi? ili kakav ce otkup dati covek za dusu svoju? (Mt. 16, 26). A ti, kako mi obecavas slavu i cast, kojih ces se i sam uskoro lisiti, i grob ce te primiti kao nista nemajuceg? Takođe i ova pogana zena bice svirepo ubijena.Sve se to i zbi po predskazanju prepodobnoga. No pre toga zena ta, dobivsi nad njim konacnu vlast, jos bestidnije ga stade vuci na greh: tako, ona naredi da Mojseja silom poloze na njenu postelju, gde ga ona grljase i ljubljase; ali ga ne mogade ni time prelastiti da on ispuni njenu zelju. I rece joj prepodobni: Uzalud je tvoj trud, zeno! ne smatraj da ja ne cinim ovaj greh kao neki ludak, ili zato sto ne mogu, nego radi straha Bozijeg gnusam se tebe, neciste.Cuvsi to zena naredi da mu svaki dan udaraju po sto batina. Naposletku pak naredi da mu odseku tajni organ. Prepodobni Mojsej lezase kao mrtav od tecenja krvi, i jedva pokazivase znake zivota. Saglasan sa ovim, Boleslav usto podize i veliko gonjenje na monahe i protera ih iz svoje zemlje, zeleci da ugodi Mojsejevoj gospodarici zbog njenog visokog roda i iz ljubavi prema njoj. No Bog uskoro odmazdi za sluge svoje. Jer jedne noci Boleslav iznenada umre, i nastade veliki metez u celoj zemlji Poljskoj: pobunjeni ljudi pobise episkope i boljare svoje, među kojima bi ubijena i ona bestidna zena.O ovom gnevu Bozjem, koji se zbio po izgnanju monaha zbog postrizenja prepodobnog Mojseja, spominje nakon mnogo godina velikome knezu kijevskom Izjaslavu kneginja njegova, poreklom Poljakinja, kci Boleslavljeva, moleci ga s upozoravanjem da ne proteruje iz svoje zemlje prepodobnog Antonija i njegovu bratiju zbog postrizenja blazenoga Varlama i evnuha Jefrema. No da se vratimo na nas predmet. Prepodobni otac nas Mojsej oporavivsi se malo, dođe u pesteru k prepodobnom Antoniju imajuci na sebi mucenicke rane, kao hrabar vojnik Hristov. I zivljase bogougodno, podvizavajuci se u molitvi, postu, bdenju, i u svima monaskim vrlinama, pomocu kojih i pobedi potpuno sva lukavstva necistog vraga.Za premnoge pobede nad necistim bludnim strastima, koje su ustajale protiv ovog prepodobnog, Gospod mu darova silu da pobeđuje te iste strasti kada ustaju i na druge. Tako jedan od bratije, napadan bludnom strascu, dođe k prepodobnom ocu Mojseju i moljase ga da mu pomogne, i rece: "A ja obecavam da cu, ako mi sto naredis, drzati to do smrti". Prepodobni mu onda naredi: "Nikada ne reci nijednu rec zeni u celom zivotu svom". Ovaj obeca svim srcem. Tada svetitelj, podrazavajuci prvoga Mojseja koji je stapom cinio cudesa, dodirnu svojim stapom narucje bratnjevog tela, posto bez stapa nije mogao ici usled bolova od ranije dobijenih rana, i tog casa se umrtvise sve neciste strasti u telu toga brata, i od tada mu vise ne dosađivahu.Tako ziveci ovaj dobri vojnik Hristov provede sezdeeet godina u stradanju i bogougodnom podvigu svom: pet godina bi nevino mucen u okovima od coveka koji ga bese zarobio, pokazujuci kao Jov blagodarno k Bogu trpljenje; sest godina junacki postrada za celomudrije vise nego Josif; zatim desetogodisnjim ravnoangelskim bezmolvijem, predanim od Svete Gore Atonske, prosija pre drugih, kao onaj prvi Mojsej desetoclanim zakonom, predanim mu po angelskoj uredbi od Svete Gore Sinajske. Potom se i ovaj nas prepodobni Mojsej udostoji vaistinu biti bogovidac: jer se nađe dostojan blazenstva cistih srcem, i da gleda Boga lice u lice preseli se dvadeset sestog jula, jos za zivota prepodobnog Antonija, u cijoj pesteri i do danas netljeno pocivaju cudotvorne mosti ovog svetog muza koji ne povredi svoje celomudrije.Mostima svojim sveti Mojsije i posle smrti pobeđuje neciste strasti, kao sto to saznade sveti Jovan Mnogostradalni. Jer on, zatvorivsi se u pesteri i ukopavsi se do ramena u zemlju spram mostiju ovog prepodobnog Mojseja, dugo je stradao pobeđujuci u sebi bludnu strast, i naposletku cu glas Gospodnji: da se pomoli mrtvacu sto se nalazi naspram njega, - ovom prepodobnom Mojseju Ugrinu! - Kada Mnogostradalni to ucini, odmah bi izbavljen od neciste napasti.Tako isto i drugoga brata, koji je patio od iste napasti, izbavi isti sveti Jovan Mnogostradalni kada jednu kost od mostiju prepodobnog Mojseja dade ovom paceniku da je pristavi k svome telu, kao sto o tome pise u zitiju prepodobnog Jovana Mnogostradalnog. Stoga i nama, izbavljenima od svake necistote, neka prepodobni Mojsej bude vođ, nezabljudljivo nas molitvama svojim vodeci putem spasenja, da se s njim i mi poklonimo u Trojici obozavanome Bogu, kome slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.