Хришћанин има свој пут, а то је да подигне тежак крст и свом животу. Тешка је ствар ако кажеш како верујеш у Христа и да се добро проводиш у овоме животу. Јер, ако се добро проводиш овде, на земљи, нешто није добро са тобом, бринеш се за злато земаљско а не за ризнице небеске. Ако тако размишљаш, налазиш се далеко од воље Божије. Хришћански живот и добро провођење не иду заједно, јер то су различите ствари.

Један пут дође код мене један познати доктор да поразговарамо. И жена његова такође је била доктор. Били су обоје верујући. Жалили су се на своју децу, како они живе световни живот и не придржавају се ни црквеног предања своје цркве, шта више, томе се подсмевају. Означавају хришћане заосталима, прилагодљивима, неискренима, лицемерима и хулницима, а дела која они сами чине нису хришћанска. Чак су се противили освећењу дома, које су њихови родитељи примали једанпут годишње, а откако су одрасли више нису хтели ни да му присуствују.

Лекар је деловао јако изморен и очајан због духовне инертности своје деце. Мислио је како су сви његови покушаји и покушаји његове жене били узалудни, промашени и да се нису дотакли деце. У једном тренутку доктор, ставивши главу међу дланове, као да је желео да сакрије своје лице од стида рече ми: Бојим се да нам је много новца учинило штету!

Питах га да ми каже како то мисли и овај ми је са потпуном искреношћу одговорио да су накупили себи огромно имање, потпуно непотребно. Имамо три велике куће, рече, једну за нас, и по једну за децу. Такође две викендице, четири скупа аутомобила, један чамац, уштеђевину и много тога. И настави: деца су лоше васпитана и сада они нас оптужују како их изазивамо. Такође нам говоре како смо ми јако лепо венчали богатство са хришћанством. Питао ме је шта је потребно да учини, како би поново нашао мир и јединство у породици

Рекох му да све то разделе сиромашнима и да за себе задрже само једну кућу, једну викендицу и своје плате. Када је чуо моје речи, променила му се боја у лицу и уплашен и разочаран одговором који сам му дао, отишао је и више није долазио. Везао је себе са "овим овде", а не са "оним горе". Због тога су и деца тражила неки други начин живота, другачији од онога који су им родитељи пружили.

Када чујем да постоји велико сиромаштво и немаштина, много трпим и не могу да се молим. Не кажем да ако имаш две кошуље да подаш једну. То је данас необично и претешко за већину. Међутим ако желиш да се називаш хришћанином и да поседујеш сва блага Божија, зашто се патиш и бринеш да стекнеш сувишак а не чиниш милостњу и добра дела? Да ли знаш да онај на песку зида темељ, који има много новца и њиме себично управља, немарећи за сиромаштво и несрећу других људи. Јеси ли икад видео мртвачко платно (којим се омотавају тела) са нашивеним џеповима? Све ће ОВДЕ остати. Само добра дела иду на небо.

Знаш ли зашто настају ратови? Због новца! Зато што богати не могу да ставе узду на своју халапљивост, а сиромашни не желе да стекну неопходно, већ завиде богатима на њиховој слави и богатству.

Ваши џепови морају да буду отворени да се новци (о)крећу ка човекољубљу. Саблазан је имати пуне џепове новца који су пак концем зашивени.

Тасу Михала, "Четири сата са оцем Пајсијем".