Свети праведни Артемије SVETI pravedni Artemije, Verkoljski cudotvorac, rodio se 1532. godine u selu Verkolju, u Dvinskom kraju, kraj reke Pinjege, na dve vrste uzvodno od Kevrole. Roditelji njegovi, Kozma i Apolinarija, behu seljaci. Oni vaspitavahu sina svoga u strahu Bozjem i poboznosti hriscanskoj. Jos od pete godine on se poce tuđiti uobicajenih decjih navika: nije voleo decje igre; bio je tih, krotak, bogobojazljiv, poslusan roditeljima; usrdno je pomagao ocu svome u njegovim seljackim poslovima, koliko je mogao prema svome uzrastu.Jednom, kada mu bese trinaest godina, on rađase sa ocem svojim u polju, drljase zemlju. Neocekivano naiđose crni oblaci, smrce se kao nocu, nastade oluja sa provalom oblaka, nad glavom preplasenog Artemija puce strahovit grom, i blazeni decak pade mrtav. - Tako milosrdni i premudri Gospod blagovoli primiti u Svoje nebeske obitelji dusu sluge Svog.Međutim Artemijevi seljaci, po glupavosti svojoj i po sujeverju svom, smatrahu ovakvu smrt blazenoga decaka kao kaznu Boziju za neke tajne grehe njegove. Telo blazenog decaka ostade neopojano i nesahranjeno; samo bi preneseno u gustu sumu, polozeno na zemlju, pokriveno granjem, liscem i brezovinom, i mesto ograceno drvenom ogradom. I tako proleza ono trideset dve godine, zaboravljeno od sviju.Jednom leti Agatonik, pojac crkve svetog Nikolaja Cudotvorca u selu Verkolju, tumarajuci po toj sumi radi pecuraka, ugleda svetlost nad mestom gde pocivase blazeni decak, priđe i nađe njegovo neraspadnuto i netljeno telo. On odmah obavesti o tome Verkoljske seljane. A oni, ne shvatajuci stvar, prosto prenesose Artemijevo telo, bez ikakvih pocasti u svoju parohijsku crkvu, polozise ga u paperti i pokrise brezovinom.No Gospodu bi ugodno, te proslavi mladog ugodnika Svog u pokrajini Kevrolskoj: od njegovih mostiju pocese se izlivati obilna isceljenja bolesnicima. Te godine u Dvinskoj oblasti bese ubitacna rednja opake groznice. Mnogi umirahu od opake boljke, narocito zene i deca. Razbole se od nje i sin Verkoljskog seljaka Kalinika, i bese na samrti. Kalinik u silnoj tuzi ode u crkvu, pomoli se pravednom Artemiju, pa uzevsi od brezovine kojom behu pokrivene njegove netljene mosti, sa verom je metnu na grudi umiruceg sina. I sin mu ozdravi. Obradovan, Kalinik isprica to svojim seljanima. Oni se s radoscu sabrase u crkvi svetitelja Nikolaja, odsluzise Molebne i odsvetkovase spomen pravednog decaka Artemija. I Gospod se smilova na sluge Svoje: opaka rednja ubrzo prestade u tom krajuOd toga vremena cudesa svetog Artemija stadose se umnozavati. Jednome coveku Pavlu od teske bolesti tako se iskrivi vrat, da mu se lice okrenu na potiljak, i oci mu se zatvorise. U takvoj nevolji svojoj Pavle se plamenom molitvom obrati Bogu i pravednom Artemiju, - i glava mu dođe na svoje mesto, i oci mu se otvorise. Isceljeni Pavle pohita i svima u svome selu isprica o svome isceljenju. Posle toga Verkoljci nacinise pri crkvi svetog Nikolaja posebnu malu crkvicu i u nju prenesose iz paperte mosti svetog Artemija, posto ih prethodno polozise u novi kivot. To uradise 1584. godine.K prenesenim mostima blazenog decaka dođe zena sa raslabljenim detencetom, zamoli te se odsluzi Moleban, pa detence polozi kraj Artemijevog kivota, i ono odmah ozdravi. Oko tog vremena seljanin Andrej i seljanka Irina, koji pacahu od ociju, potpuno ozdravise cim se dotakose kivota novojavljenog cudotvorca. Jedna zena po imenu Marija, koja cetrdeset godina bolovase tako tesko od stomaka, da je od strasnih bolova cesto obamirala na po dva ili tri sata, cuvsi za cudesa sto bivaju od mostiju svetog Artemija, obrati mu se molitvom i brzo dobi isceljenje.Videci kako se mnoze isceljenja od svetih mostiju svetoga decaka, dva svestenika, Jovan i Toma, naredise te na daskama staroga kivota zivopisase nekoliko ikona pravednoga Artemija. Od tih dasaka ostadose strugotine. Jerej Jovan brizljivo pokupi te strugotine i ostavi ih da se cuvaju pri crkvi. A blagocestivi postovaoci pravednoga Artemija, koji sa verom uzimahu te strugotine, dobijahu isceljenja od svojih neduga.Jedan covek sa Pinjega po imenu Pankratije, prolazeci 1601. godine kroz Verkolj, donese u Veliki Ustjug jednu od takvih ikona svetoga Artemija, i od ikone mnogi dobise tada isceljenje.Godine 1619. dođe u Verkolj Ilarion Artemijev, zitelj grada Holmogora, i isprica o sebi ovo: Dugo sam bolovao od ociju, nista video nisam, i toliko sam zbog toga patio, da sam u ocajanju pokusao da se udavim, samo me susedi, koji to brzo primetise, ometose u tome. I ja cuvsi za cudesa koja bivaju od mostiju pravednoga Artemija, obratih se njemu sa usrdnom molitvom da me isceli. I tog casa ja progledah, i ugledah svetog Artemija u belim haljinama sa stapicem u levoj ruci i sa krstom u desnoj. On me oseni krstom i rece: "Covece! sto ti patis? Ustani: isceljuje te Hristos preko mene, sluge Svoga. Idi u Verkolj, pokloni se mome grobu, i ispricaj ovo svesteniku i svim seljanima". Pri tim recima pravedni decak uze me za ruku, i kao primoravase me na to, pa zatim postade nevidljiv. A ja, probudivsi se, osetih se potpuno zdrav, kao da nikad ni bolovao nisam. I evo, dosao sam ovamo da se poklonim svetim mostima njegovim.Vrlo je neobicno cudo koje se dogodilo Patrikiju Ignjatjevu, iz sela Kivokurija, sreza Ustjuzskog. Od detinjstva on je tesko patio od kile. Cuvsi za cudesa pravednog Artimija, on se sa verom pomoli njemu, dade zavet da ce se pokloniti njegovom grobu, i ozdravi. Ali zatim zaboravi na svoj zavet. No posle nekoliko godina njemu se povrati stara bolest, i stade ga jos jace muciti nego ranije. Patricije se opet obrati s molitvom pravednom Artemiju, i opomenu se svoga neispunjenog zaveta. Molitva bi uslisena, ali Patricije opet zaboravi na svoj zavet. Tada ga spopade tuga, i neprozirna tama pokri mu oci. Nesrecnik se opet opomenu svog neispunjenog zaveta, gorko se pokaja, i obeca da neizostavno ispuni svoju duznost. Pravedni Artemije izbavi Patrikija od neduga. I isceljeni Patrikije s radoscu pohita u Verkolj na grob svetog Artemija, odsluzi mu Moleban, sa suzama celiva njegov mnogocelebni grob, isprica pred svima o cudu i svojoj gresnoj zaboravnosti.Marta meseca 1636. godine, na putu za Kevrol, zadrza se u Verkolju vojvoda Atanasije Paskov, ali ne poseti mosti pravednog Artemija, niti mu odsluzi blagodarni Moleban. Međutim, u Kevrolu se sin njegov tesko razbole i vec bese blizu smrti. Tada se otac opomenu da nije odsluzio Moleban pravednome Artemiju, i dade zavet da ce otici na bogomolju u Verkolj. I gle, sin njegov koji je dotle lezao u teskom zanosu, iznenada se sam podize sa postelje, i drzeci se za prozorce stade raspitivati svoga oca kojim ce putem ici k pravednome Artemiju. Cudeci se tome, otac odveze sina u Verkolj, odsluzi Moleban, uze brezovine sa groba Cudotvorceva, da je sin nosi na prsima zajedno sa krstom, i decak ozdravi. Blagodarni otac podize u Verkolju hram na mestu obretenja mostiju pravednog Artemija, i to u cast svetog mucenika Artemija.Nakon nekog vremena izgore u Verkolju hram, a ogorese i mosti pravednoga Artemija. Mesni svestenik Lavrentije i parohijani sela Verkolja, da bi od slicnih nesrecnih slucajeva sacuvali mosti svetog Artemija, podigose nad mostima zasebnu kapelu, polozise svete mosti u novi kivot i pokrise novim pokrovom.Posle toga od kivota svetoga cudotvorca stadose se izlivati nova cudesa. Tako, nekog Simeona Kazarinova pravedni Artemije spase na moru od potopljenja. Posle Ilijindana plovljase on na lađi zajedno sa svojim drugovima po Severnom Ledenom Okeanu iz Mangazeje u Arhangelsk. Odjednom nastade strahovita bura, i lađa bese u opasnosti da potone. Sve na lađi obuze uzas i ocajanje. He videci ni s koje strane nadu na spasenje, oni se stadose spremati za smrt i prastati između sebe. I pribravsi se malo, oni se stadose sa suzama moliti Bogu i pravednom Artemiju da ih spasu, obecavajuci da ce odsluziti blagodarni Moleban ugodniku Bozjem. I na molitvu njihovu more se umiri, i oni se spasose sigurne posbli.Godine 1648. u Kevrol stize gramata cara Alekoija Mihajlovica na ime tamosnjeg vojvode Anickova, u kojoj se naređuje: da se mosti pravednoga Artemija poloze u novi kivot, i da se podigne manastir na mestu gde su bile pronađene njegove mosti. - To bi urađeno, i mosti svetog Artemija bise prenesene tamo naredne godine, i polozene u crkvi svetog mucenika Artemija, podignutoj jos vojvodam Paskovim. Pri tome od svetih mostiju bivahu raznovrsna isceljenja svima koji im sa verom prnbegavahu.Docnije, svete mosti pravednog Artemija, zbot pozara, behu triputa iznosene iz manastirskoga hrama, dok najposle ne bi 1793. godine podigaut u manastiru hram od kamena, osvecen u cast pravednoga Artemija, u kome mosti njegove i bise polozene.