Суочени са свакодневицом коју карактеришу егзистенцијална неизвесност, искушења са разних страна, притисци и присле свих врста, човеку је, некако, све мање простора остављено за радост. Ако је и има, она је обично нека врста „вентила“ за одушак свих ових притисака. Радости, праве радосне и чисте радости, скоро да и нема. Како доћи до ње? Одговара свештеник Милорад Мировић.