Једном је учитељ у дворишту срео своје ученике који су о нечему ватрено расправљали. Прилазећи ка њима, упитао их је о чему споре.

- Ми расправљамо о томе у чему је суштина човекове среће и несреће - одговорили су ученици.

- И, у чему је?- заинтересова се учитељ.

- Ми мислимо да су разлози среће и несреће човека у томе што га окружује и што се догађа са њим: у богатству и сиромаштву, у здрављу и болести, у љубави и самоћи, у мудрости и глупости, у старости и младости.

- Разиђите се по улицама и погледајте пажљивије лица тих које сретнете - одговорио је учитељ, машући главом. - Сигуран сам да ћете видети и насмејане старце и уплакане младиће и веселе сиромахе и тужне богаташе, здраве али тужне пролазнике, ожалошћене заљубљене и спокојног усамљеника. Како ћете то објаснити?

- Значи, нисмо на правом месту тражили разлоге среће и несреће - сагласили су се ученици.

- Ваша грешка није у томе где сте ви тражили, него у томе шта сте нашли. Истински разлози и суштина човекове среће и несреће су само у њему самом. А све што сте ви нашли није више него последица или околност.

Поморанџа

Једном су двојица ученика дошли код мудраца молећи га да пресуди у њиховом спору. Ученици нису могли да реше како треба давати одговоре на питања у разговору са саговорником.

Један ученик рече: “Учитељу, ја мислим да би било боље одговарати на питање саговорника без оклевања а касније у случају грешке се исправљати, него остављати саговорника да превише дуго чека одговор”.

На ово рече други ученик: “Не, напротив, треба расматрати свој одговор пажљиво, износећи сваку ситницу и детаљ. Нека на то оде колико год треба времена, главно је одмах дати прави одговор. 

Тада је мудрац узео у руку сочну наранџу и обраћајући се ка првом ученику рекао:

- Ако свом саговорнику даш да поједе прво неогуљену половину наранџе а одмах затим му даш другу огуљену половину може да се догоди да твој саговорник пробавши киселост прве половине, баци другу. Затим се обратио ка другом ученику који се смејао мислећи да је он у праву.

- Ти, наравно, свог саговорника нећеш нахранити горком наранџом. Напротив, ти ћеш је дуго и пажљиво чистити, пажљиво одвајајући од наранџе и најмање жилице коре. Али се бојим да твој саговорник може отићи и не дочекавши обећану гозбу.

- Онда како треба да поступамо? - заједно упиташе ученици.

- Пре него што некога почастите наранџама, научите се да их чистите тако да саговорника не би хранили ни горчином ни кором, ни узалудним очекивањима, - одговорио је мудрац. И још - мало се задржавајући, додаде - чешће чистите наранџе за себе.

За Фондацију “Пријатељ Божији” са руског превео Дејан Ђуричић