Свети свештеномученик Полихроније, епископ вавилонски Bezbozni car rimski Dekije, posto poubija mnoge hriscane, krenu sa svom vojskom svojom na Persiju. Pobedivsi persijsku vojsku i osvojivsi njihovu zemlju on rasprostre svoju vlast na Vaviloniju, Vaktriniju, Irkaniju, Asiriju; i nasavsi u tim zemljama vrlo mnogo hriscana, on ih stade goniti i raznovrsnim mucenjima ubijati. Bese tada u Vavilonu episkop Polihronije, a s njim tri prezvitera: Parmenije, Elim i Hrisotel, i dva đakona: Luka i Muko. Uhvativsi ih, Dekije naredi da ih odmah vode da idolima prinesu zrtvu. No sveti Polihronije smelo rece: Mi sebe same prinosimo na zrtvu Gospodu nasem Isusu Hristu; a demonima i nistavnim idolima, koje ruke ljudske nacinise, nikada se necemo pokloniti.Dekije naredi da episkopa sa prezviterima i đakonima vrgnu u tamnicu, a sam stade zidati u gradu Vavilonu hram poganom bogu svom Saturnu, kome i pozlacenog idola nacini. I pisa u Rim eparhu Valerijanu, izvestavajuci ga o srecnoj pobedi svojoj nad Persijancima, koja mu, pisase on, bi data od bogova, i naredi mu da u Rimu priredi veliki praznik u cast bogovima, a da hriscane muci i ubija. I Valerijan postupi u Rimu po Dekijevom naređenju.Kada odvratni hram Saturnu bi dovrsen u Vavilonu, bezbozni Dekije izvede preda se na sud episkopa Polihronija sa njegovim prezviterima i đakonima, i rece: Jesi ti to onaj bogohulnik koji ni bogove ne postuje ni carske naredbe ne slusa? - Sveti episkop mu ne odgovori ni reci, samo stojase cuteci. Tada se car obrati prezviterima i đakonima i rece: Vas je staresina onemeo! - Na to prezviter Parmenije odgovori: Otac nas nije onemeo, nego ne zeli da uprlja svoja cista i sveta usta, ispunjujuci zapovest Gospoda naseg Isusa Hrista koji je rekao: Ne bacajte bisera svoga pred svinje, da ga ne pogaze nogamas vojim, i vrativsi se na rastrgnu vas (Mt. 7, 6). Je li dobro cista usta uprljati gnojem?Razgnevljen, Dekije rece: Dakle, mi smo gnoj? - I odmah naredi da se prezviteru odsece jezik. Kada svetom Parmeniju odsekose jezik, on i posle toga, obracajuci se svetom Polihroniju jasno govorase: Sveti oce, moli se za mene, jer vidim na tebi Cara, Duha Svetoga, koji ti usta zapecacuje, a u moja stavlja medeno sace.Tako je divan Bog u svetima Svojim: onome koji ima jezik naređuje da cuti, a onome kome je jezik odrezan daje dar govorenja, da bi pokazao Svoju svemocnu silu.I rece Dekije episkopu: Polihronije, prinesi bogovima zrtvu, pa ces mi postati prijatelj, i novi Saturnov hram povericu tebi. - Episkop mu ne odgovori nista. Dekija onda spopade bes i on naredi da ga kamenjem biju po ustima. A sveti episkop, kada ga bijahu, podize ruke i oci k nebu, i ispusti duh. Dekije ostavi mucenikovo telo, baceno pred Saturnovim hramom. Iduce noci dođose dva blagorodna coveka koji behu iz persijskih knezova, po imenu Avdon i Senis, potajni hriscani, uzese krisom telo svetog episkopa Polihronija i pogrebose blizu gradskog bedema.Dekije krenu u persijski grad Korduvu, naredivsi da za njim vode one suznje, prezvitere i đakone, okovane u zelezne lance. A kad svetitelje vođahu, spadahu im zelezni okovi sa vrata i ruku. Stigavsi u grad Korduvu, car Dekije naredi da preda nj izvedu dovedene suznje, i on im rece: I vi, o bezumnici, zelite da poginete! Evo, ja vam predlazem da prinesete zrtve besmrtnim bogovima! - Na to mu prezviter Parmenije, kome jezik bese odrezan, gromko odgovori: O, bednice! ti nas nagovaras da se poklonimo idolima, koji su nacinjeni rukama ljudskim! Bolje ti je da se ti poklonis Gospodu nasem Isusu Hristu, jer ako Mu se ne poklonis, poginuces zajedno sa bogovima svojim.Dekanije onda naredi da ih sve obese na mucilistu. Međutim svetitelji, kada ih istezahu, blagodarahu Boga, i govorahu prezviteru Parmeniju: Moli se za nas, oce! - On im rece: Bog, Otac Gospoda naseg Isusa Hrista, neka nam da utehu Svetoga Duha koji caruje kroza sve vekove. - Oni odgovorise: Amin! - A Dekije u besu povika: Evo mađija! covek bez jezika govori. Nije li to ocevidan dokaz mađionistva? - Na to prezviter Parmenije odgovori: Gospod nas Isus Hristos, koji je nekada nemome dao govor, On i meni gresnome, posle odsecenja moga jezika, dade sposobnost da govorim. A ti, iako imas jezik i govoris, ipak si nem, jer ne slavis istinitog Boga.Dekije naredi da ih ognjem zegu, i da im na slabine prislanjaju usijane gvozdene daske, i da im gvozdenim noktima struzu tela. Kada tako mucahu svete, cu se s neba glas koji govorase: Hodite k meni, smireni srcem! - Cuvsi ovaj glas, Dekije i to pripisa mađijama, i naredi da mucenike skinu sa mucilista i da im odseku glave, a tela njihova da bace izvan grada pored puta i da postave strazu, da ih neko ne bi uzeo i sahranio. Tako okoncase svoje stradanje za Hrista sveti mucenici: tri prezvitera - Parmenije, Elim i Hrisotel, i dva đakona - Luka i Muko. Bacena pak tela njihova ukradose nocu gorespomenuta dva kneza, koji zajedno s carem behu dosli tamo, i sahranise ih na svom imanju blizu Korduve.U to vreme Dekije posla po svoj Persiji da istu hriscane i da ih muce. A neke slute njegove stupise pred njega i rekose mu: Care, oni zarobljenici koje si ti pomilovao i poklonio im zivot i slobodu, hriscani su. Oni skupljaju telesa hriscanska, sahranjuju ih na svome imanju; ne klanjaju se bogovima, niti izvrsuju tvoja naređenja. - Ko su ti bednici? ljutito upita car. Sluge mu rekose, da su to Avdon i Senis.Car odmah naredi da ih pozovu k njemu. Kada oni dođose, car im rece: Zar ste toliko bezumni, te ne shvatate, da ste vi zato pobeđeni i pokoreni pod nasu rimsku vlast sto ne postujete bogove? - Oni mu na to odgovorise: Zato nas Hristos i ucini pobediteljima nad đavolom sto preziremo bogove vase. - Dekije im s gnevom rece: Zar ne znate da je zivot vas u mojim rukama? - Sveti odgovorise: Zivot je nas u rukama Boga naseg, i mi se klanjamo Onome koji je sisao s neba na zemlju radi naseg spasenja. - Dekije naredi da ih okuju u zelezne lance i zatvore u tesnu tamnicu. Kada ih okovase u zelezne lance, sveti mucenici rekose: Eto slave nase, kojoj smo se svagda nadali od Gospoda naseg!Tog istog dana dva druga blagorodna coveka, Olimpije i Maksim, bise optuzeni caru da su hriscani. Car ih odmah uhvati, i naredi da ih bez isleđenja biju motkama, govoreci: Nisu oni dostojni da slusamo njihove reci, posto ne postuju bogove, i zasluzuju smrt sto umrlog coveka smatraju za svoga Boga. - Na to mu sveti Maksim primeti: Dobro si rekao "umrlog", no zasto ne kazes i "vaskrslog"? - Dekije rece: Kazite nam riznice vase. - Sveti Olimpije odgovori: Riznica nasa, zlato i srebro i sve bogatstvo nase jeste Gospod nas Isus Hristos, radi koga mi ne stedimo zdravlje nase i preziremo sva bogatstva zemna. - Zestoko bijeni, svetitelji vikahu: Slava Tebi, Gospode Isuse Hriste, sto si blagovoleo da nas pridruzis slugama Svojim!Silno razjaren, Dekije naredi da ih biju olovnim prucem. Zatim ih predade svome namesniku, nekom Anisiju, koji nastavi da ih muci, pa im najzad sekirom odsece glave, a tela njihova baci psima da ih pojedu. Pet dana lezahu tela nepogrebena, ali ih se nista ne dotace. Sestoga dana hriscani ih uzese nocu i cesno pogrebose.Posle toga neznabozni car Dekije pođe u Rim, i sa njim vođahu iz Persije svete mucenike Avdona i Senisa, okovane u lance. Dekije ih vođase sa sobom kao hvalu svoju, da priredi Rimljanima zabavu. U to vreme eparh Valerijan u Rimu uze svjatjejseg papu Siksta, njegov klir i mnoge hriscane, i zatvori ih u tamnicu. Mnogo dana seđase papa u tamnici; k njemu dolazahu potajni hriscani, donosahu decu svoju, a dovođahu i srodnike i poznanike koji se od idolopoklonicke bezboznosti obracahu ka Hristu, i papa ih krstavase u tamnici.U te dane Dekije sa slavom i veoma svecano uđe u Rim, vodeci za sobom kao zarobljenike dva persijska kneza, Avdona i Senisa. Posle toga Dekije sazva ceo rimski senat sa eparhom Valerijanom i izvede pred njih dovedene iz Persije knezove, okovane u lance, no knezevski odevene; premda behu izmozdeni raznim mukama na putu, ipak u slavu Dekija ovi behu ukraseni zlatom, srebrom, nakitima i dragim kamenjem. Ukazujuci na njih prstom, Dekije rece senatu: Pogledajte neprijatelje, koje bogovi i boginje predadose u ruke nase. Eto neprijatelja rimskome carstvu!Pogledavsi na njih, sav senat rimski se udivi njihovom plemenitom izgledu i, obuzet sazaljenjem prema njima, dođe u umilenje. Jer Gospod dade slugama Svojim takvu blagodat, da one koji ih posmatrahu obuzimase umilenje a ne jarost. I naredi Dekije da pozovu glavnog Kapitolskog zreca po imenu Klavdija. Ovaj dođe i donese sa sobom idola i tronozni zrtvenik. I rece Dekije svetima: Prinesite zrtvu bogovima, pa cete biti slobodni rimski knezovi, i bicete gospodari nad svim imanjima svojim, i jos cete se obogatiti vrlo mnogim drugim bogatstvima, i dobicete od nas velike pocasti. - No sveti odgovorise: Mi jedino sebe prinosimo na zrtvu Bogu nasemu Gospodu Isusu Hristu, a bogovima tvojim ti sam prinosi zrtvu.Posle toga naredi car da se za sutradan spremi gledaliste, da se na njemu persijski knezovi Avdon i Senis dadu zverovima da ih pojedu. Kada osvanu dan i gledaliste vec bese spremljeno, car Dekije ne dođe na gledaliste, nego mesto sebe posla eparha Valerijana. Dosavsi, Valerijan izvede najpre preda se mucenike i nagovarase ih da se poklone idolima, i govorase im: Postedite svoje visokorodstvo i polozite tamjan na zrtvenik bogovima; ako to ne uradite, zverovi ce vas rastrgnuti. - Svetitelji odgovorise: Mi smo vec izjavili, da jedino Gospodu nasem Isusu Hristu prinosimo zrtvu hvale i tamjan molitve, i da se jedino Njemu klanjamo, a idole rukama nacinjene necemo nikada postovati.Tu na gledalistu nalazase se idol sunca, i Valerijan naredi vojnicima da mucenike odvedu k tome idolu, i da ih primoraju da mu se poklone; no svetitelji, prisavsi k idolu, pljunuse na njega. Tada se Valerijan strahovito razjari, i naredi da svete mucenike biju olovnim prucem; zatim da ih nage odvedu na ono narocito ograđeno mesto, gde ce ih zverovi pojesti pred ocima naroda koji je posmatrao sa visokih stepenica.I stadose svetitelji nagi, ali u Hrista obuceni, i osenise sebe krsnim znakom. I pusteni bise na njih prvo dva lava, zatim cetiri medveda, ali ih zveri ne povredise nego lezahu kraj njihovih nogu kao strazari. Tada Valerijan rece: Ocigledno ovo su hriscanske mađije! - I naredi da zverove odvedu, a oruzenoscima zapovedi da uđu i ubiju mucenike. I bise svetitelji zaklani macevima; onda, zakacivsi ih za noge, izvukose im tela i bacise pred idola sunca na strah hriscanima, kao sto naredi mucitelj; i lezahu tamo tri dana. Međutim, jedan potajni hriscanin, po imenu Kirin a po cinu ipođakon, koji je stanovao u blizini gledalista, ukrade nocu tela svetih mucenika i pogrebe ih u svom domu u olovnom kivotu.Tako zavrsise sveti mucenici Avdon i Senis, knezovi persijski. A sveti papa Sikst sa klirom svojim bi mucen posle njih; njegovo stradanje spominje se pod desetim avgustom zajedno sa svetim arhiđakonom Lavrentijem. Cesne pak mosti ove dvojice svetih mucenika Avdona i Senisa nalazile su se u zemlji do cara Konstantina Velikog; a za carovanja njegova one bise, po Bozjem otkrivenju, obretene od strane vernih i prenesene u Pontijanovu grobnicu, u cast i slavu Hrista Boga naseg, sa Ocem i Svetim Duhom, slavljenog vavek. Amin.