Свети преподобномученик Герасим Нови, карпенисиотски Rodom iz sela zvanog Mega blizu grada Karpenisia (na Peloponezu), a od roditelja poboznih i hristoljubivih. Na krstenju dobi ime Georgije. U jedanaestoj godini dovede ga njegov stariji brat Atanasije u Carigrad i ostavi ga kod nekog svog zemljaka prodavca, a sam se vrati natrag kuci. Prodajuci na ulici robu i namirnice svoga gazde, mladi Georgije jednoga dana pade i razbi gazdine krcage i posude, pa bojeci se kazne za to, seđase kraj puta i plakase. Videci ga tako gde place jedna Turkinja, uze ga u svoju kucu da ga utesi i tamo ga zadrza puna dva meseca. Posle toga, malo silom malo obecanjima, ona i njen muz ucinise te on primi muslimansku veru, pa ga zajedno sa svojom decom i obrezase. No potom se ovaj Turcin poboja za svoju zenu, i zato odasla Georgija jednom drugom Turcinu, koji ga uze sa sobom na proputovanje po Bugarskoj, Bosni, Makedoniji i Eviji, pa se opet vratise natrag u Carigrad. Ne prođe dugo vremena a mali Georgije dođe sebi i shvati kakav je strasan greh ucinio, te poce u sebi potajno se kajati i gorko plakati. Ugrabivsi nekako prvu priliku on pobeze iz Carigrada i dođe u svoj dom. Od tada otpoce strogo postiti i Bogu se moliti, prizivajuci osobito Sv. Velikomucennka Georgija da mu bude posrednik pred Bogom, eda bi se udostojio da mucenickom krvlju spere svoj greh odricanja od Hrista. A nocu tajno odlazase i u obliznjoj crkvici Svetog Georgija moljase se njemu dugo i usrdno. Jednom prilikom on ostade tamo na molitvi do ujutro, i kad se vracase spazise ga neka deca i povikase: Eno kaluđera. Tada Georgiju dođe na misao da stvarno i postane monah, i to odmah saopsti svojoj majci. Majka, koja zeljase da ga ozeni, bese protivna njegovoj nameri i gledase da ga u tome spreci. Tada Georgije tajno pobeze u Svetu Goru i dođe u skit Sv. Pantelejmona. Tamo nađe svog zemljaka jeromonaha Kirila i postade njegov poslusnik. Starac ga utesi i nauci pravom monaskom zivotu, a uz to i piemenosti, te on stade citati Novi Martirologion, gde behu opisani podvizi svetih Novomucenika. Provevsi tako u Svetoj Gori godinu dana u podvizima, zazele da primi monasku shimu, ali starac ga odbijase govoreci da treba da prođe bar dve do tri godine. No na navaljivanje Georgijevo on ga uskoro zamonasi, u drugu nedelju Velikog Posta, davsi mu ime Gerasim. Tri dana posle monasenja Gerasim zatrazi blagoslov da pođe na mucenistvo, no starac ga stade grditi, govoreci mu da je to iskusenje od đavola, koji zeli da ga nepripremljenog ponovo zarobi u svoje kandze. Treba da trpis, rece mu starac, i duze vremena provedes u monaskom zivljenju, jer je i monastvo, po Svetim Ocima, takođe mucenistvo. Gerasim se pokori misljenju starca, ali uskoro opet zatrazi blagoslov, no ni ovoga puta ga ne dobi. Krijuci u sebi zelju za mucenistvom on tako provede tri godine, a onda dobi blagoslov da se podvizava negde u samoci, ali da u svet ne izlazi. Prepodobni Gerasim prođe tada kroz nekoliko manastira, ali ga tuga zbog odricanja i zelja za stradanjem nikako ne napustahu, tako da bese sav izmenjen u licu i izgledu. Najzad se posavetova sa jednim duhovnikom zvanim Danilom, koji ga ispovedi i pricesti Svetim Tajnama Hristovim, pa onda otide kod svog prvog starca Kirila i rece mu: "Posto se nalazim pod tvojim kanonom da ne mogu izaci u svet, molim te i preklinjem da me pustis da odem u moju otadzbinu, da vidim moju majku i srodnike, a verujem Bogu da te necu ozalostiti ovim mojim odlaskom". Ovim prepodobni misljase na mucenistvo, a pod otadzbinom podrazumevase nebeski Jerusalim, pod majkom pak podrazumevase Presvetu Bogorodicu, a pod rođacima svete Mucenike. Tako dobi blagoslov i krete na put. A bese mu tada 25 godina. Odmah krenu u Carigrad i kada stize tamo, javi se kuci svoga ranijeg domacina Turcina. Izisavsi pred njega rece mu: "Ja sam onaj mali nezlobivi Georgije koga ste ti i tvoja zla zena obmanuli i ucinili Turcinom. Upoznavsi svetlost i istinu dosao sam sada da ispovedim pred svima da sam Hriscanin i kao Hriscanin zelim da umrem!" Turcin bese zapanjen ovakvim stavom prepodobnoga, ali opet pokusa da ga pridobije laskama i obecanjima. Kada u tome nista ne uspe, on mu posavetova da ide odatle i zivi gde hoce kao hriscanin, samo da sada kaze da je musliman da bi se ziv izvukao iz grada. Mucenik mu se zahvali na ljubaznosti, ali ne prihvati da se opet nazove muslimaninom. Tada aga dozva svoga hodzu i predade mu mucenika. Ovaj sa svoje strane pokusavase da ga ponovo pridobije, pa kada nista ne uspe predade ga turskom vojnom staresini u gradu. Uzevsi svetog Gerasima vojni staresina ga stavljase na najstrasnije muke i zlostavljanja, i to punih petnaest dana. No kako mucenik Hristov ostade nepokolebljiv, zapovednik ga osudi na smrt posecenjem macem. Kada ga dzelat uze i dovede na gubiliste, sveti novomucenik mirno klece u pravcu istoka i izgovori onu molitvu blazenoga razbojnika; "Pomeni me, Gospode, u carstvu Tvome". Shvativsi dzelat sta mucenik zeli, stade ga nasilno obracati na zapad, no mucenik se ponovo okretase na istok. Ovo razbesne dzelata i on mu naglo otsece cesnu glavu, dok lice mucenikovo blistase radoscu jos dugo vremena po posecenju. Postrada za Hrista u dan 3. jula, u sredu, 1812. godine, na trgu blizu hrama Svete Sofije u Carigradu. Blagocestivi i mucenikoljupci hriscani uzese delove njegove odece i nekoliko dlaka sa glave, od cega posle mnogi dobise isceljenja. A kada dobise dozvolu otkupise njegovo sveto telo i cesno pogrebose u hramu Preobrazenja na ostrvu Proti. Odatle ga kroz tri godine prenese starac prepodobnoga Kirilo u manastir Pirsos u Karpenisiu, gde i danas pociva