"Исповест је Света тајна покајања,  једна од најважнијих, благодатних средстава у животу једног хришћанина. У свакодневном животу човек чини ситније или крупније грехе. Греси су као блато које каља душу човекову и његов морални лик. Зато је Црква одредила средство којим се то блато и прљавштина греха спира са човека - то је Света тајна покајања и исповести. Исповест је потребна што чешће, а обавезно уочи сваког причешћа. Нажалост, ова света тајна није довољно заступљена у нашем народу, а можда је одсуство покајне дисциплине један од битнијих узрока нашег моралног и духовног посрнућа. 

Исповест се врши у храму или исповедаоници, пред свештеником. Верник исповеда све оно што га мучи у души, и што му оптерећује савест, све грехе, чак и оне који су почињени у мислима или жељама. Колико је важна исповест знају они који се исповедају, јер они после исповести осете велико олакшање, као да им је неки велики терет пао са душе и срца, а цело њихово биће прожима неизрециво блаженство. Не треба се плашити исповести, јер свештеник, по својој заклетви не сме да открије ни један грех који му је исповеђен, по цену живота." (Протођакон Љ. Ранковић)

ПОДСЈЕТНИК ЗА ИСПОВИЈЕСТ

Исповиједам се преко духовног оца Теби, Господу Богу моме и Творцу, у Светој Тројици слављеном и поштованом Оцу, Сину и Светоме Духу за све моје гријехе, које учиних у све дане живота мога и свакога часа, и у садашње вријеме и у прошле дане и ноћи, дијелима, ријечима и мислима.
       
Кајем се што сам говорио: празне, бесмислене, ружне и непромишљене ријечи, шале и досетке, псовке, што сам пјевао безобразне пјесме, што сам се лудо смијао, кикотао и урликао.
       
Кајем се што сам лагао, криво се клео, псовао Бога, Богородицу, Свеце, Цркву, Славу, Оца, Мајку, дијете, људе и стоку, сунце, хљеб... свиједочио сам лажно и скривао гријехе на ранијим исповијестима, обећавао сам Богу и људима, а нисам испуњавао.
     
Кајем се што сам осуђивао и клеватао, срамотио и исмјевао друге, што сам грдио и оговарао и слушао како други оговарају људе и ропћу на Бога, износио сам туђе гријехе а своје скривао.
     
Каjем се што сам мрсио сриједом и петком и у сва четри поста и у друге дане ште сам се преједао и опијао и узимао храну у невријеме, што сам пушио и дрогирао се.
       
Кајем се због ленчарења душевног и тјелесног, лењости за молитву и недолазак у Цркву на богослужења, што сам долазио у цркву непристојно одевен, због читања некорисних књига, хороскопа и нечитања Светог Писма и Духовних поука, због неслављења Крсне славе и немарног слављења, због лењости и животарења са туђих леђа.
      
Кајем се што сам крао, варао, утајивао туђе ствари, што сам се коцкао, што сам отимао и грабио за себе. Кајем се што сам среброљубив и тврдица, што сам себичан и саможив и што угађам себи, а за друге не марим, што сам очајавао и размишљао да се убијем, што сам увек себе оправдавао а друге окривљавао.
       
 Кајем се што сам каматирао и скупо наплаћивао своје услуге, што сам крв продавао и помоћ беднима наплаћивао, што сам тражио дубоко поштовање од људи за учињена дела.
        
Кајем се што сам био неправедан, што сам криво судио и расуђивао на своју корист, што сам угњетавао сиромахе.
         
Кајем се што сам завидео другима у њиховим материјалним и духовним успесима, што сам мрзео и презирао људе, што сам се радовао људској невољи и нисам помагао, што нисам говорио са родитељима, комшијама и другим људима.
       
Кајем се што сам се гордио и узносио над родитељима и што их нисам слушао, што сам грдио Цркву и власт, што сам презирао људе, што сам их псовао и исмевао.
          
Кајем се што сам се гњевио и љутио на ближње, што сам се свађао и препирао а нисам никога слушао, што сам грдио укућане и стоку, што сам исмевао и давао људима ружна имена, што сам псовао и говорио грозне речи и претио батинама.
           
Кајем се што сам злопамтио и планирао освету за враћање зла за зло, за пакост и злобу.
           
Кајем се што сам терао жену да абортира тј. да убија децу – кајем се што сам убијала децу, што сам тукао жену, родитеље, бабу и деду и друге људе, што сам децу мучио својим понашањем и начином васпитања.
           
Кајем се што сам гледао порнографске филмове, што сам те гадости спроводио у браку; што сам учинио содомски грех и живећи развратно друге наводио да тако раде, што сам разне развратне односе чинио за новац или какву другу материјалну корист.
          
Кајем се што сам живео блудно и распусно, што сам вршио прељубу, за блудне мисли речи и дела, за блудна слушања, од чега душа много страда.         

Кајем се што нисам имао времена за децу, него сам њихову љубав новцем куповао.
           
Кајем се што сам једно време пао у неверовање у Бога, што сам био секташ, што сам припадао безбожном друштву. Кајем се што сам се причешћивао неисповеђен.          
          
Кајем се што сам тражио помоћ од врачара, гатара, биоенергичара и надрилекара за себе или за децу, што сам тражио од врачара да суседима и другим људима нанесу штету, болест, неслогу....

Опраштам свима који су ме увредили или неко зло учинили и молим Бога да ми опрости. 
    
Трудићу се да све зло које сам до сада чинио више не понављам.

Извор: Манастир Глоговац