Свети Григорије (Григентије), епископ омиритски OVAJ bozanski svetilnik bese najpre đakon u gradu Mediolanu, postavljen za đakona po narocitom otkrivenju Bozjem. Kasnije on i drugim gradovima i selima bejase propovednik imena Hristova i iskorenitelj idolopoklonicke zablude. Bese Grigorije sin poboznih roditelja Agapija i Teodotije, vaspitan u poboznosti i strahu Bozjem, i, od mladosti ispunjen blagodati Gospodnje, on bi cudotvorac i iscelitelj. Gospod ga pripremase za arhijerejski cin, o cemu ga i obavestavase preko otkrivenja i prozorljivih otaca. Kada Grigorije u Mediolanu ode k jednom otselniku, ovaj mu predskaza svu njegovu buducnost, jer bese prozorljiv; on provide i sam dolazak Grigorijev k njemu, kada Grigorije bese daleko od njega trideset potrkalista, o cemu otselnik i rece svome sluzi. A tamo zivljase u gori usamljen o Bogu jedan drugi starac shimnik. Doznavsi za njega, Grigorije pođe k njemu. A kad se priblizavase gori na kojoj boravljase taj starac on ugleda ognjeni stub u vazduhu, i od straha pade na zemlju. Zatim ohrabrivsi se ustade i krenu da vidi kakva je to ognjena pojava. Izdaleka, to mu licase na plamen; ali kada se primace blize, on ugleda otselnika gde ide k njemu, i prisavsi mu celiva ga i nazva ga Grigorijem, iako ga nikada video nije, niti znao. I provede Grigorije kod ovog velikog starca dva dana, i udostoji se divnih viđenja. U ponoci vide on ovog bogonosnog muza na molitvi: sa rukama pruzenim k nebu stoji u vazduhu iznad zemlje. Grigorije se divljase ovome prizoru. A sutradan izjutra starac prizva Grigorija k sebi, pa mu tihim n krotkim glasom rece:"Hajde, prijatelju i brate, pricestimo se svekorisnim miomirom Bozjim, jer si ti radi toga dosao k meni gresnome da saznas ono sto je meni otkriveno o tebi. Dakle, ti ces videti grad Rim, pomolices se u crkvi svetog mucenika Bonifatija i Aglaide; odatle ti valja otploviti u Aleksandriju; zatim u Etiopiji propovedati rec istine, pa otici u Omiratski grad Nagran, zauzet od strane Omiritskog cara Dunaana, i u Nagranu blagovestiti apostolsko ucenje; tamo ces, posto izvrsis velika i slavna dela, umreti i preci u nebeska naselja pravednih. No mnoge ces muke doziveti od nepokornih Jevreja sto zive u Omiriti, i mnoge ces od njeh obratiti k Bogu, jer ce ti blagi Gospod biti pomocnik, i On ce te umudriti i upucivati. A tamo ces biti rukopolozen za arhiepiskopa od strane prepodobnjejseg patrijarha Aleksandrijskog".Cuvsi to blazeni Grigorije stade govoriti da on nije dostojan toga sto mu predskazuje starac, i zazele da jos ostane kod starca. Prozorljivi muz razjasni Grigoriju i javljenje, koje vide sam Grigorije. A vide on vrhovne apostole Petra i Pavla gde stavise omofor na ramena Grigorijeva, sto predznamenovase blagodat arhijerejstva koju je imao dobiti Grigorije. Mnogo se divljase blazeni Grigorije ovoj cudesnoj prozorljivosti starca, od koga se ne sakri ni ono sto on sam vide nasamo, i rece: Slava Bogu koji tako dela u onima koji Ga ljube; neka bude volja Gospodnja!Nakon dva dana starac otpusti Grigorija s ljubavlju ga celivavsi; i Grigorije ode tuzan zbog rastanka sa takvim bozanstvenim muzem, goreci k njemu plamenom ljubavi, i uvek ga se secajuci. Grigorije otputova odatle najpre u Kartaginu, i dugo vreme ostade tamo, propovedajuci rec Boziju i isceljujuci svakojake bolesti. Zatim, po promislu Bozjem, otputova u Rim i pomoli se hramu svetog mucenika Bonifatija i Aglaide. A kada dođe na grob svetog apostola Petra i sa suzama se baci na zemlju, njemu bi viđenje: vrata nebesna viđahu se otvorena i neizreciva svetlost sijase; i gle, sveti apostol Petar, drzeci kljuc u desnoj ruci, izađe iz nebesnih vrata i icase k.njemu sa velikom slavom i blistava lica, i rece gledajuci ga radosnim ocima: "Cedo Grigorije, sada docoh ovamo po milosti Gospodnjoj, a pre toga bejah sa ostalim apostolima u Nagranu, Omiritskom gradu, sluzeci onima koji stradaju za Gospoda naseg Isusa od Dunaana Jevrejina i ukrepljujuci svakoga od njih u poboznosti; i pomocu Gosiodnjom svi se oni protivstavise volji zakonoprestupnog Jevrejina, i junacki se borise za poboznost, i postradase za istinu, i sada su na nebesima sa ocima koji se od pamtiveka udostojise besmrtne casti. Ja dođoh ovamo da posetim ovaj grad, a brat Pavle, pobornik crkava po vaseljeni, rastade se sa mnom u Jerusalimu i ode u Persiju. Ti pak, cedo, gredeci dobrim putem, postaraj se ugoditi Gospodu, svagda se poucavajuci u zakonu Njegovom, znajuci da zivot i krasota ovoga sveta prolaze kao san i senka; i bices blazen ako tecenje svoje zavrsis kako si poceo; hodeci po volji Gospodnjoj, mnoge ces privesti strahu Gospodnjem. Eto, tebi se vec priprema presto na nebu od samog Vladike, i ti ces dobiti nagradu zajedno s nama".Rekavsi to apostol ode, i viđenje se zavrsi. A Grigorije, dosavsi k sebi, opet pade na zemlju nazivajuci sebe bednikom i gresnikom. Posle duge molitve on otide u svoje obitaliste; i te noci on u snu vide svetog apostola Pavla koji mu daje sud pun jeleja, sto bese predznak blagodati svestenstva i arhijerejstva. Grigorije, primivsi u snu taj jelej iz apostolovih ruku, tog casa se probudi i radosna srca zapeva: Polete iz srca moga rec dobra, jer me Bog pomaza jelejem radosti.Posle toga Grigorije napusti Rim i otputova u Aleksandriju, svaki dan ulazeci srcem k Bogu, i napredujuci iz sile u silu, ispunjavajuci se bozanskih prevelikih darova.U to vreme, kada carovahu blagocestivi carevi: u Grckoj Justin1 a u Etiopiji Elezvoj, Dunaan Jevrejin, koji carovase u Omiritskoj zemlji, podize gonjenje na hriscane i starase se da u svojoj carevini istrebi i samo ime Hristovo. On lukavstvom zauze slavni grad Nagran koji verovase u Hrista, i pogubi ogromno mnostvo hriscana: jedne u ognju sazeze, druge macem posece, a blagocestivog kneza Aretu sa najuglednijim građanima ubi. Cuvsi o tome, blagocestivi carevi Justin i Elezvoj veoma se ozalostise zbog nevino prolivene krvi hriscanske; i pisa Justin Elezvoju podsticuci ga da ide u rat protiv poganog Dunaana, da osveti krv nevinu. Dostojan hvale car Elezvoj ispuni se revnosti, skupi svu svoju vojsku i krenu u rat protivu skvernog Dunaana. U toku tog velikog rata Elezvoj, uz pomoc Boziju, razbi pukove Dunaanove i svu vojsku njegovu unisti potpuno, a njega samog i njegove srodnike posece macem. Osvojivsi Dunaanovo carstvo, Elezvoj ga stade revnosno cistiti od jevrejskih i neznabozackih zabluda, rasprostiruci u njemu slavu imena Gospoda naseg Isusa Hrista. I mnogi od Jevreja i tamosnjih Omiritskih neznabozaca pozelese da se krste, ali u njih tada ne bese ni episkopa, ni svestenika, ni đakona, niti ijednoga klirika, jer skverni Dunaan bese u Omiritskom carstvu unistio sve ljude duhovnoga zvanja. Zbog toga se blazeni Elezvoj obrati molbom Aleksandrijskom patrijarhu. Obavestavajuci ga podrobno o tome kako mu je Bog pomogao da vaspostavi hriscanstvo u Omiritskoj zemlji, car moljase patrijarha da mu izabere coveka mudra, recita, dobrodeteljna i dobra poznavaoca Starog i Novog Zaveta, da ga rukopolozi za episkopa i posalje k njima u Omiritsku zemlju sa svim onim sto je potrebno za Crkvu.Kada ovakvo pismo stize u Aleksandriju, patrijarh se sa svima hriscanima obradova zbog pomoci Bozje, poslane s neba hriscanima protivu neznabozaca, i stade brizljivo traziti coveka dostojna, da ga posveti za episkopa i sto pre posalje Elezvoju. Mnoge ljude privođahu k patrijarhu, ali mu ni jedan od njih 'ne izgledase dostojan episkopskog cina. Stoga se patrijarh nocu obrati plamenom molitvom Gospodu, da sam Gospod izabere i ukaze coveka, dostojnog takvog zvanja i duznosti. U vreme takve molitve patrijarhu se javi u viđenju sveti apostol Marko, narecujuci mu da nađe đakona Grigorija, koji je nedavno dosao u Aleksandriju i stanuje kod nekog Leontija, da ga posveti za episkopa i posalje Elezvoju, posto je Gospod upravo radi toga i doveo Grigorija u Aleksandriju.Sutradan izjutra patrijarh odmah posla da pronađu Leontijevu kucu. Kuca bi pronađena i Grigorije priveden patrijarhu. Patrijarh ga stade raspitivati, ko je on i otkuda je. Zatim mu isprica svoje viđenje, i obavesti ga o potrebi Crkve, pa ga stade podsticati da se primi episkopskog cina. Grigorije se opomenu onog starca shimnika iz okoline Mediolana kako mu prorece da ce primiti arhiepiskopski cin od Aleksandrijskog patrijarha, oci mu zasuzise, i on rece: Neka bude volja Gospodnja! cini, vladiko, kako hoces, po zapovesti Gospodnjoj.Patrijarh odmah poeveti Grigorija za prezvitera, a zatim i za arhiepiskopa. Pri tome dogodi se neobicno cudo: u toku sluzbe lice Grigorijevo se izmeni, postade svetozarno kao oganj, sijajuci blagodacu Svesvetoga Duha, a od odjejanja njegovog izlazase dim miomirisnog mira i izvanrednih mirisa, i svu crkvu ispuni divnim mirisom. To je trajalo za sve vreme Bozanstvene sluzbe; oci behu uperene na svetog Grigorija, i svi se divljahu takvome cudu. Videse to i izaslanici Elezvoja, i cuđahu se; a kasnije o svemu tome obavestise i cara.Posle posvecenja i duhovnog razgovora s patrijarhom, sveti Grigorije bi otpusten s poslanicima Elezvojevim, imajuci sa sobom potreban mu klir i sve neophodno za uređenje Crkve. Brzo oni stigose do Etiopije, a zatim i do Omiritske zemlje. Blagocestivi car Elezvoj se veoma obradova dolasku arhiepiskopa Grigorija, a narocito kada saznade da je on izabran po otkrivenju Bozjem i da se u vreme hirotonije na cudesan nacin obelodani ziveca u njemu blagodat Svetoga Duha. On srete Grigorija sa velikom cascu, primi ga s ljubavlju i poveri mu svu svoju drzavu. I obilazeci s arhiepiskopom Grigorijem gradove u Omiritskoj zemlji, car zidase svete hramove, ukrasavase grobnice svetih mucenika, ubijenih za Hrista od necestivog Dunaana, i privođase neverne krstenju. U gradu Nagranu Elezvoj postavi za kneza sina svetog mucenika Arete, i podize velelepnu crkvu u cast svetog Vaskrsenja Hristovog, drugu u cast Preciste Bogorodice, trecu u ime svetog mucenika Arete i onih s njim, i to nedaleko od kuđe gde je nekada ziveo sveti mucenik. I po drugim gradovima bi brzo sazidano mnogo crkava, koje sveti Grigorije sam osvecivase i postavljase prezvitere i đakone, poveravajuci im dobru pastvu ovaca Hristovih.Blazeni car Elezvoj zadrza se u zemlji Omiritskoj trideset sest meseci posle smrti Dunaana, i posto sve dobro uredi i ustroji, namisli se vratiti na svoj presto u Etiopiju. Sazvavsi sa svetim Grigorijem sve velmoze, knezove, bojare i savetnike, on se stade savetovati s njima kojeg bi blagovernog, razumnog, krotkog i bogobojazljivog muza izabrali i postavili na Omiritski carski presto. Svi savetnici odgovorise caru: ti znas, i koga Bog tebi otkrije, toga i postavi, posto u nas nema ni jednoga koji je slican tebi po pameti i dostojan carskoga venca. - Tada se car obrati arhiepiskopu i rece: Ovo je tvoj posao, casni oce i ucitelju nas! eto pred tvojim licem su svi knezovi, velmoze, vojnici, mali i veliki; koga ti hoces prizovi, i u ime Gospoda naseg Isusa Hrista pomazi na carstvo, jer svi mi koji smo dosli iz Etiopije, ako hoce Bog, zelimo se vratiti natrag. - Sveti arhiepiskop odgovori: Dobro si rasudio, blagocestivi care! jer kao sto je srce tvoje u ruci Bozjoj, tako i rec tvoja bi ti dana od Boga. Zato je dobro svagda odnosno svakog posla najpre pitati Oca naseg koji je na nebesima, i kako On naredi tako i raditi.Rekavsi to, blazeni ustade sa svoga mesta, malo se udalji od njih, pa okrenut istoku prekloni kolena na molitvu. Uzdigavsi oci i um na nebo, i podigavsi ruke uvis, on se usrdno i dugo moljase, da sam Bog, koji zna zivot i misao svakoga, pokaze im coveka, dostojnog da bude car. Dok se arhiepiskop moljase, nevidljiva sila Bozija odjednom podize u vazduh nekog muza, po imenu Avramija, prenese ga i postavi pred cara Elezvoja. Zaprepasceni, svi dugo vreme klicahu: Gospode pomiluj! - A arhiepiskop rece: Evo, koga zahtevaste pomazati na carstvo, njega i ostavite ovde za cara, i mi cemo biti s njim jednomisljenici, i Gospod ce nam pomagati. - I velika radost obuze sve zbog ovakvog Bozjeg promisljanja.Posle toga car Elezvoj uze ukazanog Bogom muza Avramija, odvede ga u crkvu Presvete Trojice sto je u carskom gradu Afari, obuce ga u carsku porfiru, i stavi mu na glavu diademu; onda sveti Grigorije izvrsi nad njim carsko pomazanje, i prinesena bi Beskrvna zrtva za careve i za sve ljude, i oba se cara pricestise Bozanskim Tajnama iz ruku arhiepiskopa. A po zavrsetku svega, svi prisutni kliknuse: Mnogaja ljeta Elezvoju, caru Etiopskome! - Zatim: Avramiju, hristoljubivom caru Omiritskom, mnogaja ljeta! - I opet obojici zajedno: Elezvoju i Avramiju, blagocestivim i bogoljubivim carevima, mnogaja ljeta! - I svi pevahu "Mnogaja ljeta" po triput. Potom svi uskliknuse: Grigoriju, svjatjejsem arhiepiskopu nasem, nastavniku i ucitelju mirna i zdrava mnogaja ljeta! - Posle toga: Svoj hriscanskoj vojsci i svima verujucim ljudima mnogaja ljeta!Zatim, usavsi u carske palate, svi se veseljahu i pirovahu, radujuci se o Gospodu Bogu Spasu svome i o blagocestivim carevima svojim.Elezvoj ostade jos trideset dana u Omiritskoj zemlji, poucavajuci i upucujuci novoga cara da pobozno i pravicno rukuje i upravlja carstvom i da u svemu slusa svjatjejsega arhiepiskopa Grigorija, duhovnog oca svog. Izabravsi iz Etiopske vojske petnaest hiljada hrabrih ljudi, Elezvoj ih ostavi novome caru za pomoc i zastitu carstva, i vrati se u Etiopiju. Tamo, nakon malo dana, ostavivsi Boga radi svoje zemaljsko carstvo, on otide u pustinju, i u blizini jednog manastira zatvori se u tamnoj keliji, i ne iziđe iz nje do blazene koncine svoje; hranu pak primase kroz prozorce od tamosnjih monaha. I tako pozivevsi jos mnogo godina surovim isposnickim zivotom, on pređe u Carstvo nebesko.Toliko slavan i bogat car, ostavi svima takav primer smirenja i dragovoljnog siromastva! A po prestavljenju njegovom onamosnji monasi ispricase ovakvu stvar. Jedan mladi brat, slat iz manastira na poslusanje, zalazase u krcmu, i opijajuci se vinom padase u greh neciste strasti telesne. A jednoga dana, ucinivsi uobicajeni greh i vracajuci se preko pustinje u manastir, on zaluta u neku dubodolinu, i tamo nasrnu na njega ogromna zmija da ga ubije. Mladi monah naze bezati, vrdajuci tamo-amo, da bi se izbavio od zmije, ali ga ova hitro sustizase. Kada se na monaha, pritesnjenog odasvud, ustremi zmija da ga proguta, monah se opomenu blazenog cara Elezvoja, obrati se zmiji i rece joj: Molitvama pravednog i svjatjejseg Elezvoja odstupi od mene! - A zmija, kao postidevsi se svetog imena Elezvoja, zastade, i po Bozjem naređenju dobivsi glas covecji rece monahu: Kako mogu da te postedim, kada mi se Angeo Bozji javi i naredi mi da te pojedem zbog necistote tvoje i greha: jer ti si dao zavet da sluzis Gospodu u cistoti, a sada skvrnavis telo svoje i time razgnjevljujes Duha Svetoga.Monah, cuvsi zmiju gde govori covecjim glasom i izoblicava njegova dela, oseti da nema izgovora, i s trepetom moljase zmiju i preklinjase je da ga postedi. Zmija mu na to rece: Sto me tako preklinjes? Najbolje je: zakuni se ti meni, da vise neces ispunjavati svoju telesnu zelju, i ja cu te pustiti. - Monah se stade kleti, govoreci: Kunem se Bogom koji zivi na nebu i molitvama cesnog cara Elezvoja, da vise necu gnjeviti Gospoda moga, koga sada ljuto gnjevljah telesnom necistotom.Cim to monah izgovori, oganj pade s neba i spali pred njim zmiju. Obuzet strahom i trepetom, monah ode u svoj manastir, i vise ne ucini greh bluda nego okonca svoj zivot u dobrom pokajanju.Za vreme carovanja u zemlji Omiritskoj blagocestivog cara Avramija, blazeni arhiepiskop Grigorije, postavivsi po gradovima za episkope ljude ucene i krasnorecive, savetova caru da svima Jevrejima i neznaboscima sto ih bese u njegovom carstvu naredi da se krste ili da se podvrgnu smrtnoj kazni. A kada takva naredba iziđe od cara, mnostvo Jevreja i neznabozaca sa zenama i decom, iz straha od smrti, stadose pristupati svetom krstenju. Tada najstariji i najiskusniji u Zakonu Jevreji, sabravsi se iz svih gradova, odrzase tajni sabor i savetovahu se sta da preduzmu. I govorahu među sobom: Ako se ne krstimo, onda cemo po carevom naređenju biti pobijeni i mi i nase zene i deca. - Neki od njih govorahu: Da ne bismo umrli prevremenom smrcu ispupimo carevu volju, a tajno cemo drzati nasu veru. - Drugi pak savetovahu drzati se svog Jevrejskog zakona ne licemerno nego otvoreno; i govorahu: da ne bismo pali u ruke Boga Odmazditelja, i jos gore nastradali. - Neki prigovarahu: Mi vidimo da Bog nas ne zahteva vise od nas taj podvig, jer blagorecivog cara naseg Dunaana i svu vojsku njegovu On predade u ruke Elezvoju; i sta da radimo, mi ne znamo. - Nekoji predlagahu: Ako hocemo i da sacuvamo nas Zakon i da ostanemo citavi, onda uklonimo se tajno, jedan po jedan, iz ove zemlje, svaki uzevsi svoje, da ne bismo sa telom pogubili i duse svoje. - Drugi primecivahu: Ako zelimo pobeci, doznađe za to hriscani, i nesumnjivo nas pobiti.I svi behu u strasnoj nedoumici, sta da rade. A bejase među njima jedan veoma mudar zakonoucitelj, po imenu Ervan, koji znađase sav Stari Zavet, odlican poznavalac svetovne filosofije; i on im rece: Svi vi govorite nistarije, i nikakve koristi nema od toga sto vi predlazete. Stoga ako hocete da poslusate mene, onda hajdemo svi skupa k caru i arhiepiskopu Grigoriju i predlozimo im da oni odrede svoje ucitelje koje hoce, da se prepiru s nama o veri i zakonu. Ako nas oni pobede, onda cemo mi sa opravdanim razlogom postati hriscani; a ako nas ne pobede; onda đe sami uvideti da nas nepravedno primoravaju da odstupimo od zakona naseg. Ispitajmo ih, i doznajmo kakva je njihova vera. Ako je istinita, onda da poverujemo da je Mesija veđ dosao, a mi to nismo znali. Ako se pak njihova vera pokaze lazna, onda đe nam biti jasno da za Boga umiremo i sa radoscu primamo smrt.Kada Ervan to izgovori, svi se uplasise i rekose mu: Vidimo da ti hriscanima pomazes. Zar ne znas da je vera nasa istinita; kako cemo je ostaviti? - Ervan odgovori: Ni jednu rđavu rec ja ne izgovorih pred vama, brađo. Ali znajte, ovako ili onako mi cemo biti prisiljeni od njih da se krstimo. Stoga, ako me ne poslusate, necu biti kriv ni za jednoga od vas, posto, ako i ne ispitate putem prepirke veru njihovu, vi cete je morati i bez ispitivanja primiti, i postupiti kako oni narede. Ako pak ne primite njihovu veru, oni ce vas nesumnjivo ubiti.Cuvsi to, svi poslusase Ervana, i napisavsi molbu poslase je caru. Procitavsi je, car se razjari i bese gotov da ih sve preda na smrt. Ali se uzdrza, ne zeleci nista preduzimati bez saveta arhiepiskopa Grigorija, kome i posla molbu. Procitavsi je, blazeni odgovori caru: Izvrsno i odlicno kazu Jevreji, da je bolje verovati dragovoljno, po ubeđenju, nego nasilno, po prinudi. Stoga ih ostavi, care, da najpre obave prepirku s nama, pa posle toga postupi s njima kako hoces.Car pristade na savet svetiteljev, i Jevrejima bi dato cetrdeset dana radi pripremanja za prepirku, da bi oni u toku tih dana nasli među svojim uciteljima kakve zele, i bez bojazni dosli na prepirku. A kad istece taj rok sabra se bezbrojno mnostvo Jevreja, imajuci u svojoj sredini ne malo veoma mudrih ravina (= ucitelja), odlicnih poznanika Zakona, spremnih i vicnih za prepirku. I prepirka o veri odrza se u prestonom gradu Atari, u prisustvu cara i vascelog senata njegovog, arhiepiskopa i svega klira crkvenog, i mnogobrojnog naroda hriscanskog koji dođe da slusa prepirku. Dođose i Jevreji sa svojim knjizevnicima i zakonouciteljima, silnima u reci. Jevreji postavise prema arhiepiskopu Ervana, kao najglavnijeg i najrecitijeg govornika, odlicnog poznavaoca Zakona i prorockih knjiga, i izvrsnog znalca svetovne filosofije. Kada na dati znak nastade tajac, otpoce razgovor i prepirka između arhiepiskopa i Ervana.Uglavnome, prepirka je tekla na sledeci nacin. Posle dugog cutanja sveti arhiepiskop Grigorije otpoce razgovor uputivsi premudrom ucitelju jevrejskom i svemu zboru njihovom ovakvo pitanje: Posto je prosla noc i granulo Sunce Pravde, zasto se prepirete, protiveci se Svetlosti Njegovoj i ne verujuci u Njega? - Ervan odgovori: Ako je Sunce Pravde granulo, i mi se protivimo, kako ti kazes, svetlosti Njegovoj, verujuci u Boga zakonitoga, onda utoliko vise vi kao neznabosci, drzeci tuđe ucenje, protivite se svetlosti pravde, ukoravajuci Bozanski zakon, dani nam od Boga. - Arhiepiskop rece: Mi smo od neznabozaca, ali cije smo mi sazdanje i tvorevina? - Ervin odgovori: Ocigledno je da ste Bozje sazdanje i tvorevina. - Arhiepiskop upita: Ako smo mi, kao i vi, Bozja stvorenja, onda kakvo to veliko preimucstvo stekoste vi u poređenju s nama? - Ervan odgovori: Onakvo kakvo imamo nad Egipcanima. - Arhiepiskop rece: Dobro je sto si se setio Egipcana, onda pokazi svoje preimucstvo nad njima. - Ervan odgovori: Zar nisi citao o velikim cudesima u Egipatskoj zemlji, u Crvenom moru, u pustinji, koja Bog cinjase preko Mojsija, po izlasku Izrailja: potopi Egipcane a spase Izrailj? - Arhiepiskop na to rece:Nema nikakve razlike između vas i Egipcana, jer njih Bog potopi u moru, a vas za zlocu vasu pogubi na zemlji. Presavsi Crveno more kao po suhu, vi potonuste u pristanistu, zestoko u pustinji skoncavsi: jer od preko sest stotina hiljada ljudi samo se njih dvojica, Halev i Isus Navin, udostojise videti obecanu zemlju. Evo kako vas je Bog pretpostavio Egipcanima! - Ervan upita: A kome Bog posla manu u pustinji? - Arhiepiskop uzvrati: A tebi sta izgleda dragocenije: meso koje jedoste u Egiptu, ili mana poslana u pustinji? - Ervin odgovori: OcigleDno je da je mana dragocenija. - Arhiepiskop upita: Zasto onda udariste mislju nazad, pozelevsi svinjsko meso i beli luk i raznovrsnu egipatsku hranu, a manu omrzoste?Posle toga otpoce prepirka o Presvetoj Trojici. Ervan govorase: Hriscani ispovedaju tri Boga: Oca i Sina i Svetoga Duha. A Bog je rekao na Sinaju: Cuj Izrailju, Gospod nas, Gospod je jedini, i nema drugoga Boga osim njega. Znaci: hriscani postupaju protivno zakonu Bozijem, stujuci ne Jednoga Boga nego Tri. - Arhiepiskop pobijajuci to govorase: Mi pocitujemo Jednoga Boga, Tvorca svih, samo u Tri Lica: Oca i Sina i Svetoga Duha, no u jednom Bozanstvu. I za dokaz navođase ove reci Davidove: Recju Gospodnjom nebesa se utvrdise, i Duhom usta njegovih sva sila njihova (Psal. 32, 6). - A smisao ovih reci arhiepiskop objasnjavase ovako: Gospod jeste Bog Otac; Rec Njegova jeste Bog Sin: Duh usta Njegovih jeste Bog Duh Sveti; na taj nacin se otkrivaju tri Bozanska Lica a jedno Bozanstvo: jer Sin i Duh je Ocu saprirodan, sabespocetan, savecan i saprestolan.Zatim sveti Grigorije navođase o krstu i smrti Gospodnjoj starozavetna pisanija, prorostva i praslike, kao: I zivot ce tvoj biti kao da visi pred ocima tvojim (5 Mojs. 28, 66); - i o tome da kovceg Nojev bejase praobraz krsta, i suma Sadekova sa ovnom koji bi prinesen na zrtvu mesto Isaka (J Mojs. 22, 13); o zezlu Josifovom, kome se Jakov pokloni (1 Mojs. 47, 31); o krstolikom blagoslovu sinova Josifovih od strane Jakova (1 Mojs. 48, 13-15); o zezlu Mojsijevom koji razdvoji more (2 Mojs. 14, 11-29); o Mojsijevom podizanju ruku uvis radi pobede nad Amalikom (2 Mojs. 8, 14); o bakarnoj zmiji, podignutoj u pustinji (4 Mojs. 21, 4-9); o drvetu koje zasladi gorku vodu u Meri (2 Mojs. 15, 22-26); i o mnogim drugim tajanstvenim praslikama koje se nalaze u Zakonu.I produzi se prepirka sve do uvece, silno vođena i od jedne i od druge strane; ali se ipak u svima pitanjima arhiepiskop pokaza kao pobedilac, jer pre njega govorase Duh Sveti, kao sto je receno u Svetom Pismu: Vi necete govoriti, nego Duh Oca vasega govorice iz vas (Mt. 10, 20). Posto nastupi vece, a prepirka se jos ne bese zavrsila, car ustade sa svoga prestola, kao i arhiepiskop, i sabor se raziđe odlozivsi prepirku do sutradan.Jevreji pak okruzise Ervana, radosno ga grleci, celivajuci i velicajuci sto je kako valja odgovarao hriscanima. Na to im Ervan govorase: Molite se da nam pomogne Zakoni Bog, posto sami vidite da je arhiepiskop vrlo promucuran covek, i nije lako pobediti ga. - No oni sokoljahu Ervana da bez bojazni i smelo vodi prepirku s arhiepiskopom.Sutradan opet se sabra sabor; car i arhiepiskop sedose; Jevreji sa Ervanom takođe dođose. I ponovo nastade prepirka, ali se ne okonca ni tog dana, ni treceg, ni cetvrtog, pa cak ni petog. Svih tih dana car sa celim senatom prisustvovase prepirkama, sa zadovoljstvom slusajuci sta se govori i radujuci se bogodanoj premudrosti i razumu svjatjejseg arhiepiskopa svog. I stvarno, imalo se sta cuti i sta zapamtiti kada su tumacena mnoga prorocka i objasnjavana mnoga tajanstvena mesta Svetoga Pisma. U besedi o ovaplocenju Gospoda Isusa Hrista i o Precistoj Djevi, arhiepiskop navođase reci proroka Isaije: Eto devojka ce zatrudneti i rodice sina (Is. 7, 14). Na primedbu Ervana da je Marija rodila samo prostoga coveka, a ne Boga, arhiepiskop odgovarase ovim recima: I nadenuđe mu ime Emanuil, koje ce reci: s nama Bog (Mt. 1, 23 = Is. 7, 14). - Ervan govorase: Kako je zenska utroba smestila strasno velicanstvo Bozanstva? - Arhiepiskop odgovarase: Onako kako je sator Avraamov smestio Boga pod Mavrijskim dubom, kada Bog siđe da obeduje s Avraamom (1 Mojs. 1-33). - Ervan uzvrati: Kako to oganj Bozanstva ne sagore zensko telo? - Arhiepiskop odgovori: Kao sto oganj ne sagore kupinu na Sinaju (1 Mojs. 3, 2-4), tako i Bozanstvo ne povredi devicansku utrobu: Ajeva rodi, i Djeva ostade. - Ervan na to rece: Rođenje od Djeve bilo je prividno a ne stvarno, jer je nemoguđe da se pri porođaju ne poremeti utroba, i jasno je svima da je to netacno. - Arhiepiskop odgovori: U vreme kada Avakum uđe u lavlju jamu, a vrata jame behu zakljucana i pecatima zapecacena, reci mi, kako je on usao i izisao ne otvorivsi vrata i ne povredivsi pecat?U treci dan posle prepirke Ervan pokusa da bezi, ali ga ostali Jevreji zadrzavahu govoreci: Ako nas ti ostavis, onda cemo svi poginuti. Zato ostani s nama boreci se na sve moguđe nacine, ne bi li nam Bog pomogao. A ako i budemo pobeđeni u prepirci, onda imamo druge nacine protivljenja, u kojima nas nece moci pobediti. - Na molbu njihovu Ervan ostade.Kada u toku prepirke Ervan poce prekoravati hriscane sto se klanjaju svetim ikonama i stade svete ikone nazivati idolima, a bne koji im se klanjaju idolopoklonicima i protivnicima Bozjeg zakona, i govorase da je Bog zapovedio ne graditi "likove rezane niti kakve slike", tada ga arhijerej upita:Kada u dane Noja bi potop, na koji se nacin on spase? - Ervan odgovori: Spase se kovcegom, nacinjenim od drveta. - Arhiepiskop uzvrati pitanjem: Je li mogao Bog bez kovcega spasti Noja od potopa, ili nije mogao, kako ti mislis? - Ervan odgovori: Mislim da je mogao, jer je receno da je Bogu sve moguđe. - Arhiepiskop na to rece: Ako je Bog mogao to, zasto je onda zahtevao kovceg da bi spasao pravednika? Ne sledi li iz toga zakljucak, da je Noje trebao za spasenje svoje uzneti blagodarnost kovcegu a ne Bogu? - Ne, . niposto! odgovori Ervan; hvalu treba uznositi Gospodu a ne mrtvoj stvari. - Arhiepiskop onda rece: Ipak ti priznajes da je Bog pomocu mrtve stvari, kovcega, ustrojio spasenje Noju. Tako i nama Bog ustrojava nase preko ovih vidljivih ikona, jer one, iako su bezdahne, ipak su određene za Nase spasenje. Gledajuci na ikone, mi se umom uznosimo ka Prvoliku i zapaljujemo u sebi zelju za Bogom i bogougodnu revnost; a slikamo mi ne idole nego Gospoda naseg Isusa Hrista, i to po Njegovoj covecanskoj prirodi, a ne po Bozanskoj koja je neopisiva i neuoblicljiva. I kao sto Noje zbog spasenja svog u kovcegu prinese blagodarnost Bogu nacinivsi zrtvenik, tako i mi blagodarimo Hrista Boga izobrazavajuci lik Njegov, ikonu Njegovu, jer se mi Njegovim telesnim domostrojem spasenja izbavismo mislenoga potopa; i Njegovu covecansku prirodu mi smatramo kao drugi kovceg, kojim On ponese grehe nase, i obozivsi nas Svojim Bozanstvom uznese nas na nebo. Njega, koji bese vidljiv za telesne oci, mi slikamo bojama, izobrazavajuci precisto oblicje Njegove covecanske prirode, i pod vidom telesnog oblicja Njegovog mi se ujedno poklanjamo i Bozanstvu Njegovom, i pocitujemo u Njemu dolicnim poklonjenjem podjednako Oca i Svetoga Duha.Međutim Ervan, huleci i nadalje svete ikone, govorase: Cudim se vasim hriscanskim basnama koje kazu da Bog daje Svoju blagodat ikonama, namalanim na zidovima i daskama, koje nikada hodile nisu niti govorile. - Opovrgavajuci to tvrđenje, arhiepiskop upita: Reci mi, Ervane, zasto Bog dade plastu Ilijinom Svoju blagodat koju ne dade Jeliseju, i pretpostavi mrtvi plast zivome proroku? To bi zato sto prorok sam ne mogase preci Jordan nego vodu njegovu razdeli plastom i pređe po suhu; i tako, cudo koje ne mogade uciniti Jelisej, ucini mrtvi plast. Isto tako, i Mojsiju koji cinjase cudesa u Egiptu, zasto Bog ne darova njemu vec stapu njegovom cudotvornu silu, te on stapom pretvori vodu u krv, razdvoji more, i izvrsi druga strasna i slavna cudesa? Osim toga, skinija, kovcet zaveta, zlatni sud sa manom, tablice, zezal Aronov, zrtvenik, kadionica i svetnjak; sve te stvari ne imacahu li veliku blagodat Boziju, iako behu mrtve, nacinjene rukama ljudskim od vidljive i opipljive grace? Međutim one behu obasjavane slavom Bozijom, ispunjavane i okruzavane oblakom, i nedostupne nikome sem svestenicima i levitima, i niko ih nije smeo dodirnuti, posto one behu bozanstvene i svete. A kad je tako bilo u Starom Zavetu, zasto se onda cuditi u Novom Zavetu blagodati koja se daje svetim ikonama?Ervan opet primeti: U psalmima je receno: Idoli neznabozaca su srebro i zlato, delo ruku covecijih (Psal 113, 12). - Arhiepiskop uzvrati: I ja ne osporavam to da idoli neznabozaca, koji ne znaju Boga, jesu idoli, posto su oni slike onih koji bezbozno provedose zivot u svakojakim necistotama: vracari, carobnjaci, ubice, bludocinci, i svi oni od takvog zivljenja ljuto izgibose; za uspomenu na njih neki i nacinise idole; a docniji narastaj, prelascen i oslepljen Satanom, pretvori ih u bogove i klanja im se. A i vi to isto cinjaste, klanjajuci se kipovima, prinosaste im na zrtvu sinove i kceri, prolivaste nevinu krv, krv vasih sinova i kceri koje prinosaste na zrtvu hananskim kipovima, koji su idoli. A sto mi sada izrađujemo slike svetitelja Bozjih, to nisu idoli vec cesne ikone. Jer mi izrađujemo ikone onih koji znađahu Boga, i verovahu u Njega, i ugodise Mu svetoscu i pravdom, i behu ljudi cesni, sveti i mili Bogu, i blagodacu Bozjom satvorise premnoga cudesa: oni vaskrsavahu mrtve, isceljivahu bolesne, slepe, hrome, gluve, raslabljene, gubave, izgonjahu demone, koncina im bivase cesna i spomen slavan i vecan; jer: Cesna je pred Gospodom smrt svetaca njegovih; spomen pravednika je s pohvalama, i pravednik ce se spominjati vecito (Psal. 113, 12; 115, 6; 111, 6).Kada Ervan opet poce bulazniti, govoreci da se ikone ni po cemu ne razlikuju od idola, arhiepiskop rece: Tvoja odeca, Ervane, i skinija, obe su nacinjene od vune i lana, a da li imaju podjednaku silu? Tvoj zezal i zezal Aronov koji je procvetao, imaju li podjednaku cast? Krcag u kuci tvojoj i sud sa manom, jesu li podjednaki za tebe? Kovceg tvoj u koji stavljas sto je potrebno za tebe, i kovceg zaveta, imaju li podjednaku slavu? Oganj i jelej koji ti zazizes u kuci svojoj radi osvetljenja, zar ces uporediti sa zlatnim sedmosvetnjakom? Kuca u kojoj zivis, i hram koji podize Solomon, zar ces sliciti jedno s drugim? Niposto, nego ces sve to pocitovati neuporedljivo vise, jer u njima ponekad blagodat Bozija prebivase. Na takav nacin shvati i to, da je jedna stvar idol - oblicje pagubnoga lica i u paklu pogruzenoga, a drugo je ikona svetog ugodnika Bozijeg, od koje nam se izliva blagodat Gospodnja molitvama izobrazenog na njoj.Govori Ervan i o anđelima da su oni bestelesni, kao sto Pismo kaze: Gospode, cinis duhove da su ti anđeli (Psal. 103, 4), no hriscani se i pored toga ne stide da ih malaju na ikonama, dajuci bestelesnim duhovima telesno oblicje. - Na to arhiepiskop odgovori: Ti ne znas sta govoris, jer mi smo od vas naucili izobrazavati anđele. - Ervan se usprotivi: Nikada u nas nije bilo toga. - Arhiepiskop upita: Ti si proucio ceo Stari Zavet, i to li nisi saznao? - Ervan odgovori: Ziv mi Gospod, ja ne znam da su ikada kod nas bila rađena i pocitovana izobrazenja anđela! - Arhiepiskop na to rece: Nema sumnje, vi otpoceste tu stvar: Kada Solomon podize hram Bogu, ne nacini li on nad svetilistem heruvime slave koji zaklanjahu oltar? Isto tako ne izradi li on heruvime i nad prvim vratima svetilista i nad drugim? Pa i u skiniji, ustrojenoj Mojsijem, ne behu li likovi heruvima nad kovcegom zaveta? Takođe i na zavesama ne behu li izvezena lica heruvima? I sve te slike anđela, zajedno sa skinijom i hramom, ne behu li pocitovani od vas? Kada vi, dakle, izobrazivsi bestelesna bica, ukazivaste im postovanje, zasto onda ukoravate nas sto izobrazavamo i pocitujemo lica onih svetih ljudi, koji u telu ugodise Bogu?To i mnogo slicno tome govorase se u cetvrti dan prepirke! A kad pade vece i car sa arhiepiskopom ustadose sa svojih mesta, sabor se raziđe u ocekivanju da se sutradan okonca prepirka i doceka slavlje pobednika. Jevreji se radovahu zbog Ervana sto je dobro odgovarao i zadavao pitanja arhiepiskopu, i bodreci ga govorahu mu: Ti se dobro boris, ne boj se, nego se jos cvrsce drzi, jer vidimo da je Bog s tobom! Neka se ne plasi srce tvoje; ocigledno je, car vas obojicu slusa sa zadovoljstvom. - Ervan im odgovori: Braco, taj covek me mNogo prevazilazi razumom i recitoscu, i meni je nemoguđe pobediti ga; vi sami slusate kako on sva moja rasuđivanja, opovrgnuvsi ih i posramivsi, pretvori u nista.Sutradan rano zorom, kada najmudriji Jevreji ponovo dođose k Ervanu, on im rece: Braco, iskreno vam tvrdim, mene ce pobediti arhiepiskop, jer nocas ja u viđenju videh proroka naseg Mojsija i Isusa o kome se među nama vodi prepirka. Ja ih videh kao da stoje na krovu nekog hrama i razgovaraju; i videh Mojsija gde se klanja Isusu sa rukama slozenim na grudima, kao da su svezane, i sa strahom stoji pred Isusom kao pred Gospodom Bogom svojim. Ja se cuđah tome, i kada mi se otvorise usta rekoh: Gospodine Mojsije, je li dobro to sto radis?- A on se okrete i zapreti mi govoreci: "Prestani, ne gresim ja klanjajuci se mome Vladici, jer nisam od slicnih tebi i ispovedam Tvorca mog i Gospoda, Zasto zadajes muke pravednom arhiepiskopu protiveci se istini? No narednog dana ti ces biti pobeđen od njega, i poklonices se, kao i ja, Gospodu Isusu Hristu". - To videh, braco, a sta znaci ne znam, ali ja necu klonuti u borbi za nas Zakon, dok sam Bog ne ustroji onako kako hoce.Mnoge, cuvsi to, zahvati sumnja i obuze nedoumica. A kad se razdani i sabra sabor, dođe car sa senatom i arhiepiskop sa klirom, i sleze se mnostvo naroda, pojavi se Ervan sa mnogim pomocnicima svojim zakonouciteljima, i opet otpoce prepirka, kao i ranijih dana. A jedan uceni notarije arhiepiskopov, koga on bese doveo iz Aleksandrije, brzopisac, prisustvovase tamo i zapisivase sve reci i arhiepiskopove i Ervanove. Uz pomoc Svetoga Duha, dejstvujuđeg u ustima arhiepiskopa, protivnicka strana dozivljavase poraze a nasa odnosase pobedu o Gospodu. Arhiepiskop se u svima rasucivanjima javljase kao pobednik, a Ervan malaksavase, malakeavahu i jevrejski zakonoucitelji koji mu pomagahu. Ipak zloca ih oslepi, te usima tesko slusahu i oci svoje zatvarahu pred istinom. I bese potrebno da svetiteljeve reci proprati sila vere i cudo koje bi izoblicilo zlocom otvrdoglavljene i posramilo njihovo neverje, pggo se stvarno i dogoDi na sledeci nacin.Kada Ervan u prepirci bi vec potpuno pobeđen, on uzviknu: Zasto gubimo vreme u dugim govorima i rasuđivanjima? Ja cu zavrsiti ovu prepirku. Ako hoces, arhiepiskope, da ja bez pretvaranja verujem u Isusa tvoga, da je On istiniti Bog, onda mi pokazi Njega ziva, da bih video i govorio s Njim, i tada cu priznati da nas vi hriscani savladaste i pobediste..Kada Ervan to rece, okup Jevreja povika k njemu: Molimo te, ucitelju nas, nemoj obmanuti sebe i postati hriscanin, nego budi junak i drzi se istine, jer ti znas da nema niceg istinitijeg od Jedinog Boga otaca nasih. - Ervan im sa gnjevom rece: Sta vi bulaznite? pa cujte: ako me on uveri da postoji Onaj o kome predskazase proroci, sta onda drugo hocete da ocekujete?Arhiepiskop, videci da on govori iskreno a ne pritvorno, rece mu: Ervane, ti unosis veliko iskusenje i tvoj zahtev je iznad sila, jer ti trazis ne ljude nego Boga. Ipak, da bi se uverio ti i oni sto su s tobom, i da bi se utvrdila srca verujucih, Gospod je mocan i to uciniti. Samo reci konacno, kako zelis da te uverim? - Ervan odgovori: Umoli Vladiku tvog, ako je On na nebu, kao sto kazes, neka siđe ovamo i javi se meni da razgovaram s Njim. I kunem se Gospodom da cu odmah poverovati u Njega, i krsticu se.Kada Ervan to rece, onda svo mnostvo Jevreja povika govoreci: Stvarno, arhiepiskope, dokazi nam na delu istinitost tvojih reci, pokazi nam Hrista tvog, da bismo mi, nemajuci vise sta da prigovaramo, poverovali u Njega sa strahom. - I svi sa vikom navaljivahu na svetog Grigorija, da im Hrista pokaze opipljivo, ako je On ziv posle raspeca i smrti. Zatim Jevreji stadose govoriti među sobom: A ako nam arhiepiskop pokaze Hrista svoga, sta cemo onda raditi? Tesko nama, mi cemo i protiv volje morati postati hriscani. - Jedni od njih govorahu: Ako nam on pokaze Hrista, zasto onda ne poverovati u Njega? - Neki pak zborahu: Kako je moguđe pokazati Onoga koji je kao ubijen covek umro, i vec je toliko godina proslo od dana Njegove smrti? Gde ce se naci telo i duh Njegov, kada su se sve kosti i zile davno rasuli?Međutim arhiepiskop, uviđajuci ogromnu vaznost ovoga dela, i videci silno nastojavanje protivnika, svom se dusom osloni na Gospoda, i razmisljajuci u sebi da ako ne zamoli Vladiku Hrista da ispuni njihov zahtev, onda ce silno uzlikovati protivnicka strana, Jevreji ce izaci kao pobednici, i neprijatelji ce se rugati hriscanima i sramotiti ih. I on sa nadom rece jevrejskome zboru: Ako htedne Hristos moj, ja cu vam Ga svakako pokazati. No vi dobro znate ako vam pokazem Njega, a vi ne ushtednete poverovati u Njega, onda ce vas sve mac odmah pogubiti; a ako vam zbog nedostojnosti svoje ne uzmognem pokazati Gospoda mog, onda postupajte nadalje po svojoj volji.Jevreji, cuvsi to, postadose u isto vreme i zalosni i radosni: zalosni, jer se bojahu da, ako im pokaze Hrista, morace i protiv volje verovati u Hrista; radosni, jer se nadahu da im nece pokazati Hrista, i oni ce onda slobodno ostati u svojoj veri. Arhiepiskopove pak reci behu prijatne Ervanu i najmudrijim zakonouciteljima sto se nalazahu s njim; i oni govorahu između sebe: Potpuno je nemoguđe da je posle pet stotina godina ziv covek koji je ubijen od nasih otaca, i umro, i bio zapecacen u grobu, i ukraden od svojih ucenika,Sveti pak otac nas Grigorije, znajuci reci Gospodnje recene u Evanđelju: "ako imate vere koliko zrno gorusicno, reci cete gori ovoj: pređi odavde tamo, i preci ce; i nista nece vam biti nemoguđe" (Mt. 17, 20); i drzeci te reci u umu, a imajuci nepokolebljivu veru u Boga i cvrsto se uzdajuci u Njega, ustade sa svoga prestola; i odmace se malo ustranu, na mesto zgodno za molitvu. A car sa svim narodom cuđase se i divljase takvoj arhiepiskopovoj velikoj smelosti k Bogu i veri, jer se usuđuje na to strasno delo; i sa strahom ocekivahu sta ce se zbiti. Svetitelj, uklonivsi se malo podalje od sabora, oseni sebe krsnim znakom i stade na molitvu. Smireno i blagoumilno preklonivsi kolina, i svega sebe ustremivsi k nebu, on dugo moljase na sav glas da svi prisutni cuju, spominjuci u molitvi sve tajne ovaplocenja Boga Reci i svo Hristovo zivljenje među ljudima, od Njegovog rođenja do dobrovoljnog stradanja, krsta, smrti, tridnevnog vaskrsenja i vaznesenja na nebo. I naposletku rece: Vladiko, na ocigledan nacin pokazi sebe ziva ovIm zlocom okamenjenim i oslepljenim ljudima; pokazi sebe ziva radi slave svetog Imena Tvog, da oni telesnim ocima ugledaju Tvoje zivotvorno covecanstvo, u koje si se radi nas obukao, i sa kojim si se na nebo uzneo, da bi oni, ugledavsi Te, poverovali u Tebe istinitoga Boga i u poslavseg Te Oca i Svetoga Duha.Kada pak svetitelj zavrsavase molitvu, i svi na njega pazljivo gledahu, odjednom nastade veliki zemljotres i prolomi se strahovita grmljavina sa istoka tako da se zemlja uskoleba i svi popadase od straha. A kad se malo pribrase od straha i pridigose, i pogledase na istok, oni ugledase gde se otvorilo nebo i svetli oblak sa plamenom ognjenim spusta se otuda na zemlju: usred pak oblaka vidi se Covek, divniji od svih sinova covecijih, Gospod nas Isus Hristos, lice Mu neiskazano sija i haljine Mu blistaju kao satkane od munja, a On na neki izvanredan nacin krecuci se po oblaku priblizavao se zemlji i stade gore prema arhieliskopu na oblaku, privlaceci oci i srca svih k Sebi Svojom lepotom, koju jezik iskazati ne moze. Od strahotne slave Njegove, koju ne behu u stanju gledati, kao nekada na Tavoru ucenici, svi popadase nicice na zemlju, i car i velmoze i sav narod od mala do velika. A Jevreji, obuzeti velikim trepetom, osvrcuci se tamo-amo, nagose bezati, jer ih obasjanje Bozanske svetlosti opaljivase, i slava Gospodnja, koju oni ne mogahu gledati, kolebase ih velikim strahom. Ali im bese nemoguđe pobeci, niti se s mesta pomaci, jer ih nevidljiva sila drzase. Arhiepiskop pak, okrepljen, gromko viknu ka Ervanu: Ervane, eto Onoga o kome si slusao mnogo prica, pogledaj Ga i uveri se da je Jedan Svet, Jedan Gospod, Isus Hristos na slavu Boga Oca, amin. - A Ervan, sav premro, ne mogase nista promolviti. I dođe glas od velelepne slave Gospodnje koji govorase: "Zbog molitve episkopove isceljuje vas Raspeti od vasih otaca".Od ovog glasa svi se oni jos vise uplasise, i padose na zemlju obuzeti uzasom. I kao sto nekada Savle, na putu za Damask, kada ga obasja svetlost s neba i dođe glas odozgo, pade na zemlju i s otvoreiim ocima nista ne viđase, tako i ovi oslepise, i pri otvorenim ocima svojim ne viđahu vec samo tugovahu i gorko ridahu. Kad se sve ovo tako zbi, nastade pred licem Gospodnjim neki bozanstveni sum, i svetli oblak koji bese pod stopama Gospodnjim sakri Ga od ociju svih, i postepeno se zgusnjavase sa svih strana za Njim pri Njegovom uzlazenju na nebo, sve dok slava Gospodnja ne isceze nebesima i ne sakri se od ociju sve ono sto se viđase. A car i svi hriscani, ispunivsi se smelosti, dugo vreme vapijahu put Gospoda: Gospode pomiluj! - A uvazeni arhiepiskop lezase licem na zemlji, sa suzama uznoseci Gospodu molitvu za ljude.Posle toga svi sabrani na sabor: car sa senatom i narod stadose svjatjejseg arhiepiskopa Grigorija pocitovati izuzetno i sa osobitim strahopostovanjem, diveci se tolikoj svetosti njegovoj i sili molitve njegove. A Jevreji pitahu jedan drugog: Vidis li sto, brate? - I svaki odgovarase: Ne vidim nista. - I ovi zavapise ka Ervanu: Tesko nama, ucitelju nas, sta cemo da radimo? - Ervan odgovori: Eda li mi jedini oslepismo ugledavsi Boga hriscanskoga, ili i hriscane to isto snađe? - A hriscani, cuvsi to, rekose: Mi, blagodacu Gospoda naseg Hrista, dobro vidimo, i oci su nase sada zdravije nego sto su bile, a vi ste jedini slepi zbog neverja vaseg. Jer: Gospod je Bog osvete; Bog osvete nece propustiti (Psal. 93, 1); On unisti vid vas, jer vi, buduci nedostojni, videste Njega.Tada Ervan sa svima Jevrejima stade moliti arhiepiskopa sa suzama, da im isceli oci i podari sveto krstenje. Arhiepiskop ih upita, da li istinski veruju u Gospoda Isusa Hrista. I oni svi tvrđahu da veruju bez ikakve sumnje. Tada ih arhiepiskop, i episkopi i prezviteri sto behu s njim, odmah oglasise i izvrsise svetu tajnu krstenja. A kad Jevreji ulazahu u svetu krstionicu, tog trenutka im sa ociju odpadase kao neka krljust, i svi progledahu i telesnim i duhovnim ocima: srcem verujuci za pravdu a ustima svojim ispovedajuci Gospoda naseg Isusa Hrista za spasenje (Rm. 10, 10). I svi bise krsteni u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, pocevsi od Ervana, kome sam car bese kum, i kome na svetom krstenju bi dato ime Lav; i car ga, kao coveka pametna i dostojna odlikovanja, postavi za clana svoga senata i nacini patricijem. I kajase se Ervan silno zbog svoje pređasnje zablude; i imajuci svagda na umu javljenje Gospoda, on uzasno osuđivase sebe sto je govorio: Kako je ziv na nebu Gospod Isus Hristos, koga oci nasi raspese i pogrebose, i koga mi smatrasmo za mrtva? - I sa suzama govorase: Gospode Isuse Hriste, Sine Boga Zivoga, oprosti mi sto u svome neznanju sagresih Tebi! - Svjatjejseg pak arhiepiskopa Ervan pocitovase kao angela Bozija, i ne zeljase da se odvoji od njega.I tako se sva Omiritska zemlja prosveti svetloscu svete vere: po svima gradovima i selima bise krsteni ne samo Jevreji nego i neznabosci. I bi velika radost po svoj zemlji Omiritskoj; zajedno sa ljudima radovahu se i anđeli na nebu zbog takvog obracenja i pokajanja dusa ljudskih, i slavljase se Bog koji svima ljudima zeli spasenje.Potom sveti arhiepiskop Grigorije savetova caru da naredi Jevrejima da im kuđe i obitaliste ne budu izdvojeni nego da se nastane među hriscanima, da ne bi odrzavali tajne skupove i dogovore. Car izdade ovakav zakon: "Neka niko od Jevreja na uzima svojoj kceri muza iz jevrejskoga roda, nego neka uzima sebi zeta između hriscana; i sin jevrejski neka ne uzima nevestu između jevrejskih kceri nego neka iste između hriscanskih. Ko se usudi prekrsiti ovaj zakon, taj neka bude macem posecen".Arhiepiskop ucini to zato, da bi jevrejski narod, izmesavsi se sa hriscanima, zaboravio za nekoliko godina na svoju starozavetnu veru i obicaje. I svuda zavlada spokojstvo i duboko smirenje, i sijase poboznost sa svih strana; car sa arhiepiskopom usrdno sluzahu Bogu, vrseci svunocna slavoslovlja Vladatelju Hristu, brinuci se o spasenju dusa ljudskih i upravljajuci carstvom milostivo i pravedno. Blagocestivi car Avramije prozive u Omiritskoj zemlji trideset godina i usnu u Gospodu, prethodno obavesten svetim Grigorijem o danu svoje smrti; i bi svecano pogreben u gradu Afari.Nakon malo vremena po carevom prestavljenju sveti otac nas Grigorije dobro rukovodivsi stado svoje, utvrdivsi veru na temelju apostola i proroka, i satvorivsi mnoga znamenja i cudesa u slavu Bozju pređe iz ovog zivota devetnaestog decembra, i cesno bi u istom gradu polozen u pocivalnici velike crkve. Sva Omiritska zemlja oplaka svog arhijereja, narocito krsteni Jevreji: jer on svima bese otac dobar i milostiv, mio ljudima i blagoprijatan Bogu, kome i predstade u broju drugih svetih jeraraha, slaveci s njima Oca i Siia i Svetoga Duha vavek. Amin.