Небесни Младенче, узнемирен сам и радостан и срећан, а то је можда и једина и права срећа - потпуна срећа, што ћеш ме ноћас својим доласком поново учинити дететом. Ја јасле немам, а и сламе немам где би Ти легао. Зато уђи у срце моје. Нека Ти оно послужи као колевка у којој ћеш провести ову ноћ. Свестан сам да је ова колевка коју Ти нудим неугодна да Тебе Пречистога прими. Знам да је сва црна, чађава и упрљана грехом, али знам и то и верујем у то да ће је Твоје присуство очистити као што сунчеви зраци чисте непроветрену собу од загушљивог и устајалог ваздуха, и да ће после тога за Твој Рођендан бити светла као мајски дан и чиста као јутарња роса и мирисати на ваздух са ливадских гора, и алој и измирну. 

Уђи, Небесни Младенче, у срце моје и загреј га Твојом божанском љубављу. Бар ову једну, свету ноћ проведи са мном и у мени и мој живот на боље окрени. Уђи, Младенче, и не закасни. Мој “чертог” је топао, али ми је без Тебе хладно. Угреј ме! Угреј ме до усијања да убудуће никакво зло на мене не пријања. Учини да осетим ону радост коју је осетио Клеопа после Твога Васкрсења на путу за Емаус: “Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и када нам казиваше Писмо” (Лк.24, 31-32). Учини да макар само ову ноћ будем некадашње дете! Учини да, као што оживи корито суве реке од набујалог планинског потока, оживи и моје мало, устрептало, преплашено, узнемирено и рањаво срце које Те воли и сада као некада. Као у кандило долиј мало уља у њега, макар једну кап, да се не угаси жижак који једва светлуца и трепери као нека удаљена звезда на небеском хоризонту. (Из “Православног мисионара”)

Бадњачка вечера 

Бадњачка вечера је разноврсна и богата, али увек посна. У њеној припреми радосно треба да учествују сви укућани. Домаћица тада меси Бадњачки колач, који је, заправо, обична бесквасна погача. Он се не сече ножем, већ ломи руком. На трпези треба да се нађе и: со, риба, мед, вино, пасуљ (пребранац), као и разно воће: ораси, јабуке, крушке, суве шљиве, урме, суво грожђе, бадем, лешник... Домаћин се пред трпезом прекрсти, запали свећу, окади трпезу (тако што је закрсти молитвено), након чега сви заједно радосно певају: “Рождество Твоје...” и изговарају Оче наш. Разломи се Бадњачки колач, приступи се вечери, наздравља се вином. Молитвено и са љубављу се помињу сви укућани, рођаци, кумови, пријатељи, преци... 

И Бадњачка вечера, као и сви обичаји везани за припрему Рождества Христовог, пуни су хришћанске симболике. Бадњачки хлеб-погача симболише Господа Исуса Христа, Који је Хлеб Живота и чије се Тело ломило као залог нашег вечног живота, као што је и вино симбол Крви Његове, чији је највиши смисао у Причешћу коме ћемо на Литургији касније приступити. И риба је симбол Спаситеља нашег јер се на грчком она каже: ИХТИС, а то је скуп иницијала Исуса Христа (Исус Христос Божији Син Спаситељ). Со симболише силу божанску, благодат Божију, која чува дело Божије, као што со чува хлеб и рибу од труљења и пропадања. Мед је производ најчистијег створења на земљи - пчеле, најслађа материја земаљска, симболише сладост вечнога живота. Упаљена свећа треба да је од чистог воска, а својом светлошћу она представља Божанство, као и Господа, Који је “Светлост свету”. Никада се не поједе и попије све са трпезе, већ се део остави преко ноћи, на месту где се и вечерало. По правилу, требало би да трпеза остане нераспремљена (и допуњавана) и прва три дана Божића, али се тај обичај у граду углавном изгубио. У поноћ или изјутра, цела породица иде у цркву на Свету Литургију, на радосну, празничну заједничку молитву са читавим народним сабрањем, како деца - која су суштински одраз овог радосног празника, тако и одрасли - који су позвани самим Господом да постану као деца.

О Божићу

Сада Витлејемску пећину представљају наши храмови. Онај Који се сада рађа Својим Пречистим Телом, не почива у њима привидно, него заиста. Поклонимо се њему, принесимо на дар наше помисли и жеље, исповедимо грехе наше и окусимо Његово Пречисто Тело и Крв. Ко то није учинио раније, нека учини сада, кад већ сија Витлејемска звезда! Просветиће се наши умови и наша срца када чују: “Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Св. Јован Шангајски) 

За Божић је важно даривање, као што су и мудраци са истока даривали тек рођеног Христа. Дарују се деца, породица, драги људи. Не ради се само о материјалним поклонима, они су само симболични дарови, већ нашим унутарњим даровима, како ми дајемо себе, шта чинимо активно. Центар свега је тога дана Литургија, литургијски доживљај, заједништво. Међу нашим даровима су праштање, измирење, помирење, то је суштина Божића. (О. Радован Биговић) 

Данашњи свети дан - Божић, благ и благословен, и овај велики и страшни догађај Рођења Христовог, свједочи нам да нијесмо сами у васиони, свједочи нам да нас није Бог оставио саме, да нас није препустио стихијама васионе и овога свијета, да нас није препустио смрти, пролазности, ништавилу, него је дошао и уселио се у нас пун благодати и истине. И нека је благословено Име Господње, нека је благословен Господ наш за тај дивни и чудесни дан, дар нама и свима људима. (Митрополит црногорско-приморски Амфилохије)

Извор: saborna-crkva.com