Свети Јован Ћутљиви (Молчалник), епископ колонијски CUTLjIVI, neucutljivih pohvala dostojni, sveti i prepodobni otac nas Jovan rodio se u Nikopolju Jermenskom, od oca Evkratija i matere Efimije, u cetvrtoj godini carovanja blagocestivog cara Markijana, u osmi dan meseca januara, i bi prosvecen svetim krstenjem. Roditelji njegovi behu blagoverni hriscani, i po svome bogatstvu i znatnosti cuveni u celoj Jermeniji. Otac njegov bese vojvoda, i imađase veliki upliv na cara, posto uzivase carevo blagovolenje. I tako cuvenog oca blazeni Jovan bese sin. A ovo mi isticemo, ne da bismo uzvelicali i pohvalili Jovana zbog njegovog visokog porekla, - jer svetitelji se velicaju i proslavljaju zbog vrlina a ne zbog visokog porekla -, nego da bi se znalo, od kakve slave do kakvog smirenja dođe ovaj ugodnik Bozji.Jovan bi odgajen sa svojom bracom u dobrom vaspitanju, i potpuno izuci Sveto Pismo. On bejase jos mlad kada mu roditelji otidose ka Gospodu, ostavivsi svojoj deci veliko imanje. Kada braca podelise među sobom imanje, blazeni Jovan od svog dela podize u gradu Nikopolju crkvu u ime Preciste i Preblagoslovene Djeve Marije. I odrekavsi se sveta, on se u osamnaestoj godini svojoj zamonasi, i monahovase pri toj crkvi sa drugih deset monaha dobro se podvizavajuci. Jer u toku cele mladosti svoje on se veoma truđase: da telo potcini duhu, da ne postane rob stomaku, i da strasti ne ovladaju njime. I postade on covek divan u vrlinama, dobar i iskusan nastavnik i iguman svojoj bratiji.Kada prepodobnom Jovanu bese dvadeset osam godina, preminu episkop grada Kolonijskog. Građani otputovase k mitropolitu Sevastijskom, i molise ga da se gradu njihovom postavi episkop. U vreme izbora licnosti, koja bi bila dostojna takvoga cina, na ustima svih ljudi bejase ime Jovana, igumana Nikopoljskog, kao dostojnog da zauzme presto Kolonijske crkve. No znajuci njegovu veliku smirenost, i da on zbog toga nece hteti primiti episkopski cin, mitropolit posla po njega da ga zovu, toboz radi nekog drugog crkvenog posla. A kada svetitelj dođe, oni ga ubedise da se primi episkopskog cina. Tada ga posvetise i uzvedose na presto Kolonijske crkve.Primivsi upravljanje Crkvom, blazeni Jovan ne izmeni svoje monasko pravilo i podvige. Tako, on nikada ne upotrebljavase kupatilo niti omivase telo svoje, iz bojazni, ne samo da neko drugi ne vidi nagotu tela njegova nego da i on sam ne bi ikada video sebe naga, opominjuci se nagote Adamove. Sva njegova briga sastojase se u ovome: ugađati Bogu postom, molitvama, cistotom telesnom i dusevnom, ociscavati sve svoje pomisli, obarati svaku nadmenost koja se podize na poznanje Bozije, i privoditi svaki razum u poslusnost Hristu.Tako vrlinski ziveci, on bese i drugima primer dobroga zivljenja. Jer gledajuci na njega, i ostali se popravljahu i otpocinjahu ziveti doorodeteljno, u vrlinama. među takvima bese Pergamije, brat njegov po telu, muz cuven i velikog ugleda kod cara Zenona, kao i kod Anastasija koji carova posle Zenona. Videci svoga brata, blazenog Jovana, kako sveto zivi, Pergamijevu dusu obuzimase milina, i on ulagase veliki trud da ugodi Bogu. Isto tako i bratancu njegovom Teodoru, koji kasnije bese u velikoj casti kod blagocestivog cara Justinijana, bi od velike koristi ravnoangelsko zivljenje njegovoga strica, te on sa celim domom svojim zivljase bogougodno. I bese Teodor toliko dobrodeteljan, toliko u vrlinama, da se i sam car i velikasi njegovi divljahu Teodorovom cesnom zivotu i razumu, pravoj veri i milosrđu. U svemu tome Teodor uspe, imajuci primer besprekornog zivota u blazenom stricu svom Jovanu.Deset godina vec episkopovase bozanstveni i bogonosni otac Jovan, upravljajuci mudro Crkvom Hristovom, kada muz njegove sestre Marije, Pazinik, postade carski namesnik u Jermeniji. Nahuskan od đavola, Pazinik poce smucivati poverenu Jovanu Crkvu i nanositi joj zla, a blazenom Jovanu muku. Mesajuci se u crkvene poslove, on je silom izvlacio iz hramova one koji tamo iskahu zastitu od kazne, i nije dozvoljavao sluziteljima i staresinama Crkve da rade crkvene poslove. Blazeni Jovan ga je mnogo puta smireno molio da se ne mesa u crkvene poslove i da ne cini Crkvi zla i nasilja. Međutim namesnik ostade neumoljiv i nepopravljiv; sta vise, kada supruga njegova - sestra blazenoga Jovana - otide iz ovoga sveta, on stade postupati jos gore. Silno pateci zbog zla nanosenog Crkvi, sveti Jovan bi prinuđen da otputuje u Carigrad k caru Zenonu. Tamo on nađe sebi podrsku u arhiepiskopu Carigradskom Jevtimiju, koji mu pomagase svojim zauzimanjem kod cara.Rasmotrivsi vrevu i metez ovoga sveta, blazeni Jovan smisli da ostavi episkopstvo, i otisavsi u sveti grad Jerusalim da u bezmolviju, u usamljenickom molitvenom tihovanju i podvizavanju, sluzi Bogu. Stoga on, posto odsluzi bozanstvenu sluzbu, otpusti prezvitere i klirike sto behu s njim, pa sam da niko ne zna, ode na morsko pristaniste, ukrca se u lađu i otputova u sveti grad Jerusalim. Dosavsi tamo, on ode u prvu bolnicu svetoga grada, u kojoj bese molitveni dom u ime svetog velikomucenika Georgija, i provede tamo neko vreme kao jedan od prosjaka. Posmatrajuci vrevu naroda, blazeni Jovan silno tugovase; i ceznuci za tihim usamljenim mestom, moljase se Bogu sa suzama da mu pokaze mesto pogodno, tiho i udobno za spasenje. I jednom nocu, kada se on usrdno moljase o tome, pogleda on gore i vide gde se iznenada pojavi presjajna zvezda u vidu krsta; ona se priblizavase k njemu, i on cu glas iz svetlosti zvezdine koji govorase: "Ako hoces da se spases, pođi za ovom svetloscu". - I on odmah s radoscu pođe za njom, i bi tom zvezdom odveden u veliku lavru prepodobnog i bogonosnog oca naseg Save, u trideset osmoj godini svoga zivota, u vreme patrijarha Jerusalimskog Salustija.U lavri blazeni Jovan obrete prepodobnog Savu sa sto cetrdeset bratije pustinjezitelja, koji zivljahu u velikoj siromastini telesnoj ali u ogromnom bogatstvu dusevnom. I primi prepodobni Sava blazenog Jovana, i nalozi ekonomu da mu odredi manastirske poslove, ne znajuci kakva se riznica bozanstvene blagodati krije u Jovanu. Premda sveti Sava imađase dar prozorljivosti, ipak Bog utaji od njega tajnu: da je Jovan - episkop, i da je on Boga radi ostavio svoje episkopstvo i dosao k njemu kao prost covek. No to neka ne cudi nikoga sto i prozorljivci ne provide ponekad: jer oni provide i proricu samo ono sto im Bog otkrije, a sto im ne otkrije oni to i ne znaju. Tako i prorok Jelisej rece za Somanicanku sluzi svome: ostavi je, jer joj je dusa u jadu, a Gospod sakri od mene i ne javi mi (4 Car. 4, 27).Primljen u lavru, prepodobni Jovan sa potpunom pokornoscu i usrdnoscu izvrsivase razna poslusanja, nalagana mu od ekonoma. U to vreme zidase se u lavri gostoprimnica, i blazeni Jovan bi određen da sluzi radnicima. I on im sluzase kuvajuci im hranu, donoseci vodu, dodajuci im kamenje i uzimajuci udela u svima radovima koji bivaju pri zidanju.Dve godine po dolasku svom u lavru prepodobni Jovan bi određen za gostoprimca; i tu on sa smirenoscu, krotoscu i ljubavlju posluzi bliznjima. Zatim prepodobni Sava otpoce zidati kinoviju za pocetnike u monastvu, da bi se oni koji hoce da se odreknu sveta prvo obucavali u kinoviji, pa potom primali u lavru. "Kao sto plodu prethodi cvet, govorio je svetitelj, tako zivotu pustinjackom treba da prethodi zivot kinovijski; neka pocetnik, kao posađena vocka, procveta pocetnim trudovima u kinoviji, a u lavri ce roditi plodove savrsenih podviga".Lavra prepodobnoga Save bese u pustinji, a kinovija blize k svetu. I kada se kinovija zidase, opet blazeni Jovan bi određen da sluzi radnicima. Tada prepodobni trudoljubac obavljase dve sluzbe u isto vreme: sluzase gostima u gostoprimnici, i zidarima kinovije nosase na leđima svojim hleba i razna jestiva; a kinovija bese udaljena od stranoprimnice preko deset potrkalista. Na takvom poslusanju on se potrudi godinu dana, i dobro posluzivsi bratiji, sveti Sava mu dade keliju za molitveno tihovanje i cutanje. U njoj blazeni Jovan provede tri godine. Pet dana u sedmici on prebivase u keliji bezizlazno; u te dane nista nije jeo, niti koga viđao, samo je sa jedinim Bogom opstio; u subotu pak i nedelju on pre svih u crkvu dolazase, i sa strahom i umilenjem stajase; potoci suza neprestano tecijahu iz ociju njegovih, narocito u vreme bozanstvene sluzbe; i sva se bratija divljahu takvome daru suza u njega. U ta dva dana on uzimase i hranu sa bratijom.Posle tri godine blazeni Jovan bi postavljen za ekonoma; i Bog mu pomagase u svemu, te se njegovim trudom i sluzenjem blagostanje lavre veoma blagoslovi i umnozi. Videci da je Jovan odlicno obavio ekonomsku duznost, prepodobni Sava zazele da ga proizvede za prezvitera, kao dostojnog i savrsenog monaha. Zato on uze monaha Jovana i ode s njim u sveti grad Jerusalim, isprica patrijarhu Iliji o vrlinskom zivljenju Jovanovom i moli ga da Jovana rukopolozi za prezvitera. Patrijarh prizva Jovana u crkvu i htede ga rukopoloziti. Videci da ovo izbegnuti ne moze, Jovan rece svetom patrijarhu: Svecesni oce, imam jednu tajnu za tvoju svetost; stoga dopusti mi da nasamo porazgovaram s tobom, pa ako nađes da sam dostojan prezviterskog cina, onda se necu protiviti. - Patrijarh se izdvoji sa njim nasamo; tada se prepodobni Jovan baci k nogama bogougodnog Ilije, zaklinjuci ga da nikome ne oda ono sto ce mu kazati. Patrijarh mu obeca da ce cuvati tajnu. Jovan mu onda rece: Oce, ja bejah episkop grada Kolonije, no zbog mnostva grehova mojih ja ostavih episkopstvo i pobegoh. A posto sam snazan telom ja osudih sebe da sluzim bratiji, da bi oni molitvama svojim pomagali nemocnoj dusi mojoj.Cuvsi to, patrijarh Ilija se zaprepasti, i prizvavsi prepodobnog Savu rece mu: Jovan mi isprica neka svoja tajna dela, zbog kojih on ne moze biti prezviter; nego neka od sada on molitveno samuje i tihuje, i neka ga niko u tome ne ometa. - Posto patrijarh to izgovori, otpusti ih obojicu.Ovo veoma ozalosti prepodobnog Savu. I on, udaljivsi se od svoje lavre za trideset potrkalista u jednu pesteru, baci se na zemlju pred Bogom, i sa suzama govorase: Zasto si me, Gospode, prezreo, utajivsi od mene zivot Jovanov? Ja se prevarih smatrajuci da je on dostojan prezviterskog cina. Otkrij mi, Gospode, makar sada tajnu njegovu: jer je dusa moja zalosna do smrti. Zar je sasud koji ja smatram odabranim, svetim, potrebnim i dostojnim da primi bozanstveno miro, pred Tvojim velicanstvom nepotreban i nedostojan?Prepodobni Sava, u takvoj molitvi i suzama provodeci svu noc, njemu se javi angel Bozji i rece: "Jovan je ne nepotreban nego izabrani sasud; ali posto je on episkop, to ne moze biti postavljen za prezvitera". - Rekavsi to, angel postade nevidljiv. A prepodobni Sava radosno pohita k Jovanu u keliju, zagrli ga i rece: Oce Jovane, ti si utajio od mene dar Bozji sto je u tebi, ali Bog mi ga otkri. - Muka mi je zbog toga, oce, odgovori Jovan, jer sam zeleo da niko ne sazna tu tajnu, a vi je eto saznaste. Stoga ne mogu ziveti u ovoj zemlji. - Prepodobni Sava mu se zakle da nikome nece kazati ovu tajnu njegovu.Od toga vremena blazeni Jovan prebivase u keliji molitveno tihujuci i cuteci. On niti u crkvu odlazase, niti s kim razgovarase, niti mu iko dolazase osim jednoga poslusnika koji ga sluzase. Jer, zatvorivsi se u keliji, on samo jednom u godini, i to o prazniku Preciste Bogorodice Prisnodjeve Marije, kojoj bese posvecena crkva u Lavri, kada i patrijarh Ilija dolazase u lavru, izlazase iz svoje kelije da se pokloni patrijarhu. Patrijarh ljubljase Jovana i veoma postovase zbog njegove smirenosti. Cetiri godine provede blazeni Jovan u zatvorenickom molitvenom tihovanju i cutanju. Utom prepodobni otac Sava otputova u krajeve Skitopoljske i zadrza se tamo; a blazeni Jovan, zudeci za najusamljenickijim pustinjskim zivotom, otide, u svojoj pedesetoj godini, u pustinju zvanu Ruva. I provede u njoj devet godina hraneci se zeljem koje u toj pustinji raste i zove se melagrija. U prvo vreme svoga zivljenja u pustinji, skupljajuci to zelje za hranu sebi, prepodobni Jovan zaluta u nekim dubodolinama i provalijama, i ne nađe svoju pecinu; i iznemogao od hodanja on pade jedva ziv. Ali iznenada, nevidljivom silom Bozjom, kao nekada prorok Avakum, on bi uzet u vazduh i prenesen u njegovu pecinu. Sa vremenom prepodobni ispita staze te pustinje i utvrdi da razdaljina od njegove pecine do mesta na kome bese zalutao iznosi pet stadija.Potom k blazenom Jovanu dođe jedan brat i prozive s njim kratko vreme. Priblizavao se Uskrs, i brat rece starcu: Oce, hajdemo u lavru da otpraznujemo Uskrs, pa cemo se vratiti. Jer o tako velikom prazniku mi ovde nemamo sta jesti, osim ove melagrije. - No sveti Jovan ne hte ici, posto se prepodobni Sava jos ne bese vratio iz Skitopoljskih krajeva; i na poziv brata odgovori: Brate, nemojmo ici odavde, nego verujmo da ce Onaj, koji je u toku cetrdeset godina hranio u pustinji sest stotina hiljada naroda Izrailjskog, nahraniti i nas ovde, i o Prazniku poslati nam ne samo potrebno nego i izobilno. Jer je u Svetom Pismu receno: Necu te ostaviti, niti cu od tebe odstupiti (Jevr. 13, 5). Ne brinite se govoreci: sta cemo jesti, ili, sta cemo piti? Jer zna Otac vas nebeski da vama treba sve ovo. Nego istite najpre carstva Bozjega i pravde njegove, i ovo ce vam se sve dodati (Mt. 6, 31. 32. 33). Stoga, cedo, trpi i gredi mucnim putem: jer ugađanje i popustanje telu na zemlji, rađa vecnu kaznu; a umrtvljavanje tela, priprema beskrajno blazenstvo.Brat ne poslusa ovu pouku prepodobnoga, ostavi ga i ode u lavru. A kada brat ode, k prepodobnome dođe neki potpuno nepoznat covek, noseci na magarcu bogat tovar raznih đakonija: hlebova cistih i vrucih, vina i jeleja, svezega sira, jaja i vedricu meda. Sve to taj nepoznati covek polozi pred blazenim Jovanom, i odmah ode. A prepodobni, videci u tome posetu Bozju, radosno zablagodari Bogu. Brat pak koji bese posao u lavru, zaluta s puta, i tri dana se lomljase lutajuci po pustim i neprohodnim mestima. Veoma zamoren, gladan i zedan i iznemogao od mucnog lutanja, on jedva ponovo pronađe pecinu prepodobnoga. A kad ugleda obilje hrane i pica, poslanih prepodobnome od Boga za praznik, on se udivi; i stideci se svoga maloverja, i zbog toga ne smejuci pogledati u oci svetome starcu, on pade k nogama starcevim i moljase oprostaj. Oprostivsi mu, starac mu rece: Ubedi se, brate, da Bog moze i u pustinji ugotoviti trpezu slugama Svojim.U to vreme knez Saracena Alamundar, vazal Persijski, upade u Arabiju i Palestinu, s velikom jaroscu vojujuci i odvodeci ljude u ropstvo. Tada se mnostvo varvara razmile po pustinji gde obitavase Jovan, i javljeno bi manastirima da se dobro cuvaju od najezde varvara. Oci velike lavre obavestise prepodobnog Jovana Cutljivog o varvarima, i savetovahu mu da se vrati u lavru i prebiva u svojoj keliji. No blazeni Jovan, iako se unekoliko bojase varvara, ipak ne hte ostaviti svoje tiho molitveno samovanje u pustinji. I on govorase u sebi: Gospod je zastitnik zivota moga; koga da se strasim? (Psal. 26, 1). Ako me Gospod ne stiti, i ne brine se o meni, onda zasto i da zivim?Sa takim uzdanjem u zastitu Visnjega, blazeni Jovan ostade na svome mestu bez ikakvog kolebanja. I Bog koji se svagda brine o slugama Svojim i cuva ih na svima putevima njihovim, zazele da i ovog ugodnika Svog sacuva zdrava i nepovređena, i posla mu za strazara - lava ogromnog i strasnog koji ga dan i noc neodstupno cuvase. I koliko puta varvari napadahu na svetitelja, no taj lav sa strahovitom jaroscu kidisase na njih, porazavase ih i nagonjase u bekstvo. A blazeni Jovan, videci to, blagodarase Boga: jer ne ostavi zezal bezbozni nad udelom pravednih (Psal. 124, 3).Posle toga prepodobni Sava, posto se vrati u lavru svoju, dođe k blazenom Jovanu u pustinju, i rece mu: Eto: Gospod te sacuva od najezde varvara, davsi ti vidljivog strazara. Stoga postupi i ti kao drugi ljudi: spremi se i bezi, kao sto to uradise i ostali oci pustinjski. - Ovim i mnogim drugim recima prepodobni ubedi blazenog Jovana da ostavi pustinju. I dovevsi ga u veliku lavru, on mu dade keliju, i blazeni Jovan stade ponovo ziveti u lavri, u pedeset sestoj godini svoga zivota.Sem svjatjejseg patrijarha Ilije i prepodobnog Save, niko nije znao tajnu blazenog Jovana, da je on episkop; ali oni je krijahu. Posto pak prođe mnogo vremena, Bogu bi po volji da to otkrije svoj bratiji, i to na sledeci nacin. Covek neki iz Asijske pokrajine, po imenu Eterije, po cinu arhiepiskop, doputova u Jerusalim, pokloni se zivotvornom drvetu Krsta Gospodnjeg i svetim mestima, i razdavsi mnogo zlata ubogima i manastirima on ostavi sveti grad i ukrca se u lađu sa namerom da se vrati u svoju postojbinu. Lađa nije dugo plovila, ali na moru poce duvati jak suprotni vetar, koji prinudi Eterija da se vrati u Askalon. Provevsi tamo dva dana on htede da ponovo krene lađom, ali mu se angeo Gospodnji javi u snu i rece: Pre no sto produzis put u svoje otacastvo, treba da se vratis u sveti grad i da odes u lavru ave Save, i tamo ces naci avu Jovana Cutljivog, muza pravednog i vrlinskog, episkopa koji je Boga radi sve ostavio i ponizio sebe dobrovoljnim siromastvom i poslusnoscu.Probudivsi se iz sna, Eterije se vrati u Jerusalim, ode u lavru prepodobnog Save i upita za Jovana Molcalnika; i pokazase mu keliju blazenoga. On uđe k njemu i provede kod njega dva dana, moleci ga i zaklinjuci ga imenom Bozjim da mu kaze svoje poreklo, otacastvo i episkopstvo. Videci u tome volju Bozju, prepodobni Jovan mu isprica sve podrobno. I od toga vremena postade poznato svoj lavri, da je Jovan Molcalnik - episkop. I svi se veoma divljahu velikom smirenju njegovom.Kada blazenom Jovanu bi sedamdeset godina zivota, u peti dan meseca decembra prepodobni i bogonosni otac Sava otide ka Gospodu. No dogodi se da prepodobni Jovan ne bese pri razlucenju duse od tela prepodobnoga Save. Zbog toga on veoma tugovase duhom i ridase. No prepodobni Sava javi mu se u viđenju i rece: Ne tuguj zbog odlaska mog, oce Jovane: jer iako se telom odvojih od tebe, ipak sam duhom s tobom. - Rece mu prepodobni Jovan: Moli Gospoda, oce, da i mene uzme s tobom. - Sada to biti ne moze, odgovori prepodobni Sava, jer veliko iskusenje ima naici na lavru. A Bog hoce da ti ostanes u telu na utehu i ukrepljenje onih koji ce za blagocestivu veru stajati mudro i hrabro protivu jeretika.Ovo viđenje i razgovor s prepodobnim Savom ispuni duhovnom radoscu blazenoga Jovana, a srce mu tugovase zbog predstojeceg iskusenja. Zatim mu dođe zelja da vidi kako se dusa razlucuje od tela. I kad se o tome moljase Bogu, on bi prenesen umom u sveti Vitlejem, i vide prestavljenje ziveceg pri tamosnjoj crkvi bogomoljnog beskucnika, dusu kojega angeli sa divnim pevanjem uznosahu k nebu. To blazeni Jovan vide umnim ocima. I tog casa krenu u Vitlejem, i nađe telo prestavivseg se muza gde lezi pri crkvi, kao sto mu bi otkriveno u viđenju: jer se muz ovaj prestavi u onaj cas, u koji Jovan sedeci u keliji vide dusu njegovu uznosenu od angela k nebu sa pesmopjenijem. S ljubavlju zagrlivsi i celivavsi telo upokojenog, blazeni Jovan ga cesno pogrebe na istom mestu i vrati se u svoju keliju.Dva ucenika blazenoga Jovana, Teodor i Jovan, ispricase monahu Kirilu, piscu ovoga zitija, sledece: "Po prestavljenju prepodobnoga Save, otac nas posla nas sa jednom porukom u Liviadu. Pri prelazu preko Jordana sretose nas neki ljudi i rekose: Pazite, pred vama je lav. A mi pomislimo i rekosmo: Mocan je Bog da nas sacuva molitvama oca naseg, jer po njegovom naređenju putujemo. Rekavsi to, mi pođosmo dalje. I iznenada ugledasmo strasnoga lava koji nam je isao u susret. Mi se silno uplasismo, i ostavi nas sila nasa, pa ni bezati ne mogasmo, i postadosmo kao mrtvi. I gle, odjednom se pojavi među nama nas prepodobni Jovan, naređujuci nam da se ne bojimo. Tada lav kao bicem udaren i prognan pobeze od nas, a otac postade nevidljiv. Mi pak, odahnuvsi, produzismo put i nepovređeni stigosmo u Livaidu. Posto obavismo nalozeno nam poslusanje, mi se vratismo k ocu. On nam pri susretu rece: Vidite, ceda moja, da se obretoh pored vas kada je bilo potrebno; no i ovde mnogo molih Boga za vas, i On satvori s vama milost".A drugi ucenik blazenoga Jovana, evo sta isprica istome Kirilu: "Ovaj veliki uzdrzljivac mnogo se godina hranio samo hlebom, a mesto soli obicno je upotrebljavao pepeo, i sa pepelom jeo hleb svoj. Jednom on za vreme trpeze svoje zaboravi zatvoriti prozorcic na keliji; ucenik zaviri i vide kako blazeni otac jede hleb sa pepelom. Ozalosti se starac sto takvo poscenje njegovo bi primeceno; a ucenik, zeleci da ga utesi, rece: Nisi ti, oce, jedini koji to radi, vec i mnogi oci ove lavre ispunjuju reci Svetoga Pisma: Jedem pepeo kao hleb (Psal. 101, 10). I tako utesi starca".U to vreme pojavi se jeres Origenova, i mnogi zavedeni njome smucivahu Crkvu Boziju, a drugi se cvrsto protivljahu jeresi i nađose sebi pomocnika u prepodobnom Jovanu Cutljivom, koji tada ostavi svoje molitveno cutanje, i boreci se protiv jeretika on recju usta svojih kao macem posecase i istrebljivase bogohulna ucenja Origenova. I to je ono iskusenje koje je imalo snaci lavru, i koje prepodobni Sava predskaza blazenom Jovanu u viđenju: jer ne malo gonjenje postize lavru od jeretika, te cak mnogi i od otaca - podviznika, zarazivsi se jeretickim ucenjima, zapadahu u sumnje i kolebahu se umom. Eto zbog cega blagovoli Bog da u toj lavri boravi Jovan u telu zdrav - na utehu malodusnima i ukrepljenje nemocnima.U to vreme k prepodobnome Jovanu dođe iz Skitopoljskog kraja Kiril, koji kasnije napisa zitije njegovo. Kiril sam o sebi prica ovako: "Kada htedoh da ostavim kucu svoju i da idem k svetome gradu Jerusalimu, da se tamo u nekom manastiru zamonasim, hristoljubiva majka moja zapovedi mi, da bez saveta i naređenja blazenog Jovana ne preduzimam nista odnosno spasenja duse moje, da ne bih ja na neki nacin zalutao u jeres Origenovu i pao u pocetku podviga svog. Doputovavsi u Jerusalim, ja odoh u lavru svetoga Save, poklonih se blazenom Jovanu, otkrih mu misao svoju, i zatrazih od njega koristan savet. On mi rece: Ako hoces da se spases, idi u manastir velikoga Jevtimija. - Ja odoh od njega, i kao mlad i nerazuman ne poslusah njegov savet nego stigavsi na Jordan stupih u manastir, zvani Arundinitski. Ovaj mi postupak ne bi na dobro: ja se tesko razboleh, i mene obuze tuga i muka sto sam stran i slab telom. Tada mi se javi u snu prepodobni Jovan i rece: Ovom si bolescu kaznjen zato sto me nisi poslusao. Sada ustani i idi u Jerihon; tamo u gostoprimnici ave Jevtimija naci ces nekog starog monaha; otidi s njim u manastir Jevtimijev, i spasces se. - Trgnuvsi se iz sna, ja osetih da sam potpuno zdrav, i krenuh, po naređenju svetoga oca, u Jerihon. Tamo nađoh, kao sto mi i rece on, monaha starog, cesnog i blagorazumnog; i on me odvede u manastir Jevtimija Velikog, i ja ostadoh u njemu. Cesto sam odlazio i u lavru svetog Save k prepodobnom Jovanu, i dobijao od njega veliku korist dusi mojoj. Jednom bih smucen i opterecen pomislima satanskim, no kad ih ispovedih prepodobnome, odmah mi svetim molitvama njegovim bi lakse, i mir se povrati u moje srce".Tako kazuje o sebi monah Kiril. Ovog Kirila je prepodobni Jovan slao u lavru Sukijsku s knjigama k prepodobnom Kirijaku Otselniku.Jednom Kiril seđase kraj prozorcica kelije prepodobnoga Jovana. Utom naiđe neki covek po imenu Georgije vodeci svog besomucnog sina, vrze ga pod prozorcic, a sam ode. Decak lezase i plakase, i sveti Jovan poznade da je u njemu necisti duh. Sazalivsi se na njega, on obavi molitvu i pomaza ga svetim jelejem, i necisti duh odmah iziđe iz decaka, i ozdravi decak od toga casa.Ava pak Evstatije, koji se posle Sergija podvizavao u pecini prepodobnoga Save, muz duhovan i blagocestiv, isprica o sebi ovo: "Negda naiđe na mene duh hule i veoma me uznemiravase hulnim pomislima na Boga i Bozansko, i ja bejah u velikoj muci. Odoh onda i k blazenom Jovanu Molcalniku, kazah mu svoju muku, i iskah pomoci od svetih molitava njegovih. On se pomoli Bogu za mene, pa mi zatim rece: Blagosloven Bog, cedo moje! hulni pomisao se nece vise pribliziti tebi! - I bi tako kao sto mi rece starac, jer od toga vremena ja nikada ne osetih u sebi hulni pomisao".Zena neka rodom iz Kapadokije, po imenu Vasilina, đakonisa svete Konstantinopoljske crkve, doputova u Jerusalim sa svojim sestricem, covekom visokog zvanja. To bese uistini muz vrlinski, ali se drzase Severova zloverja, i zato se ne nahođase u zajednici sa svetom Vaseljenskom Crkvom. Blagocestiva đakonisa ulagase mnogo truda, da ga obrati k blagoverju i prisajedini svetoj Crkvi. Zbog toga ona usrdno moljase svakoga od svetih otaca, da se pomoli Bogu za njega. Cuvsi za svetog Jovana Molcalnika, ona zazele da se i njemu pokloni. No kada saznade da zene ne ulaze u lavru, ona prizva Teodora, ucenika Jovanovoga, i moli ga da coveka dosavseg s njom odvede k svetome starcu. Teodor uze povređenog jeresju muza, ode s njim k starcu, poklonise mu se po obicaju, i rece: Blagoslovi nas, oce! - Starac rece uceniku: Tebe cu blagosloviti, a ovome sto je s tobom dosao nema blagoslova. - Na to ucenik rece: Nemoj tako, oce! nego nas obojicu blagoslovi. - Starac odgovori: Ne! necu niposto blagosloviti ovoga drugoga, dok se ne odrece zlog umovanja jeretickog i ne obeca da ce se prisajediniti Vaseljenskoj Crkvi.Cuvsi to, zloverni se udivi starcevoj blagodatnoj prozorljivosti, i ovo cudo izazva u njemu potpunu promenu, i on obeca da ce se stvarno prisajediniti pravovernima. Tada ga starac blagoslovi, i svojim bogonadahnutim poukama ukloni svaku sumnju iz srca njegova, pricesti ga Precistim Tajnama, i tako ga obrativsi k pravoverju otpusti ga s mirom.Saznavsi za ovo, blagocestiva đakonisa Vasilina bi obuzeta jos neodoljivijom zeljom da svojim ocima vidi svetoga starca. Stoga ona namisli da se preobuce u musko odelo, da ode k njemu u lavru i da mu ispovedi svoje pomisli. O toj njenoj nameri anđeo izvesti starca, i on joj posla ovakvu poruku: "Znaj, ako i tako dođes k meni kako si namislila, ipak me ugledati neces. Zato se nemoj truditi, nego ostani na mestu gde se sada nalazis, a ja cu ti se javiti u snoviđenju, saslusacu sto zelis da mi kazes, a i sam cu ti reci ono sto mi Bog bude ukazao da ti kazem".Cuvsi to, đakonisa se prepade od takve prozorljivosti prepodobnoga Jovana, da on izdaleka providi pomisli ljudske.A ostade ona, ocekujuci da joj se svetitelj javi. I jedne noci prepodobni joj se javi u snoviđenju i rece: Eto, Bog me posla k tebi; kazi mi dakle sto hoces. - Ona mu ispovedi pomisli svoje, i dobi od njega potreban lek. I posto je pouci, prepodobni postade nevidljiv. A Vasilina, probudivsi se iz sna, uznese blagodarnost Bogu.Mesto na kome stajase kelija prepodobnoga bese kamenito i suvo. I tamo ne mogase rasti nikakvo drvo ni trava zbog surovosti kamenitog terena, potpuno lisenog vlage. Jednom prilikom prepodobni uze smokvino seme i rece ucenicima svojim Teodoru i Jovanu: Pocujte me, ceda moja, ako blagodat Bozija podari semenu ovom da proklija na tvrdom kamenu ovom, da pusti grane, i donese roda, onda znajte da ce mi Bog darovati mesto upokojenja u Carstvu Nebeskom.Rekavsi to, on posadi seme na kamenu blizu kelije svoje. A Bog, koji ucini da suvi zezal Aronov procveta, dade i tvrdome kamenu vlagu, i semenu smokvinom proklijanje, da bi pokazao kakvu blagodat ima u Njega verni sluga Njegov. Iz zemlje nice drvo - smokva, i postepeno rastuci dostize cak do krova kelije; zatim i svu keliju pokri svojim granama, i sa vremenom donese rod, tri smokve. Uzabravsi ih, starac sa suzama zablagodari Bogu, celiva ih i pojede sa ucenicima. Posle toga on se poce spremati za odlazak, buduci vec u dubokoj starosti. I u sto cetvrtoj godini zivota svoga ovaj divni sluga Bozji upokoji se mirno u Gospodu Spasu nasem, kome slava vavek. Amin.