Изношење Часнога живототворног Крста Praznik iznosenja Casnog krsta Gospodnjeg prvoga avgusta ustanovljen je u Grckoj od carigradskog patrijarha Luke za vlade cara Manuila, a u Rusiji - od mitropolita kijevskog Konstantina i episkopa rostovskog Nestora za vlade velikog kneza Andreja Jurjevica. Ovaj praznik bi ustanovljen sa sledeceg razloga. Caru Manuilu i knezu Andreju, koji se nahođahu u međusobnom miru i bratskoj ljubavi, dogodi se da u jedan isti dan krenu u rat: Manuil iz Carigrada na Saracene, a Andrej iz Rostova na Bugare. Jer u to vreme veliki knez Andrej zivljase u Rostovu, a Bugarima (= Volgari) se nazivahu neznabosci koji zivljahu na donjem toku Volge, od cega i dobise svoje ime Volgari. I Gospod Bog darova obojici potpunu pobedu nad neprijateljima: grcki car pobedi Saracene, a ruski knez pobedi Bugare i pokori ih sebi, nacinivsi ih vazalima svoje drzave.Veliki knez Andrej imađase ovakav obicaj: kada je odlazio u rat, nosio je sa sobom cesnu ikonu Presvete Bogorodico koja je drzala na rukama Predvecnog Mladenca, i Casni Krst Gospodnji koji su usred vojske nosili dva svestenika, obuceni u svestene odezde. Pred samo pak stupanje u bitku on je uznosio Hristu Bogu i Precistoj Bogomajci usrdne suzne molitve i pricescivao se Bozanskim Tajnama Tela i Krvi Hristove. Ovim nepobedivim oruzjem on se naoruzavase vise negoli macevima i kopljima, i vecma se nadase u pomoc Visnjega negoli u hrabrost i brojnost svoje vojske, znajuci dobro Davidovu izreku: Ne mari Gospod za silu konjsku, niti Mu je stalo do brzine nogu ljudskih. Mili su Gospodu oni koji ga se boje i koji se uzdaju u milost Njegovu (Ps. 146, 10-11). Pored toga blagoverni knez i vojsku svoju pobuđivase na molitve, jedno - primerom svojih poboznih molitava, a druto - naređenjem, te se svi, pavsi na kolena, sa suzama moljahu pred ikonom Presvete Bogorodice i Casnim Krstom Hristovim. Gledajuci na ikonu, veliki knez ovako govorase u svojoj molitvi: O, Vladicice, koja si Hrista Boga naseg rodila, nece propasti koji god se nada u Tebe; a ja, sluga Tvoj, po milosti Bozjoj, imam Tebe kao bedem i zastitu, i Krst Sina Tvog, kao s obe strane ostar mac protiv neprijatelja. Stoga umoli Spasitelja sveta koga na rukama drzis, da sila krsna bude kao oganj koji spaljuje neprijatelja, koji hoce rat s nama, i neka nam Tvoje svemocno posredovanje pomogne i pobedi nase neprijatelje.Posle usrdne molitve svi bi celivali svetu ikonu i casni Krst i neustrasivo isli na neprijatelja: i Gospod im pomagase krsnom silom, i Precista Bogorodica im pomagase svojim posredovanjem za njih pred Bogom. Stalno se drzeci takvog obicaja, veliki knez ga ne izneveri ni pred bitku sa Bugarima: on krenu imajuci ispred vojske Krst Gospodnji, kao car Konstantin Veliki u staro vreme. Izisavsi na bojno polje, oni se bise sa Bugarima, i pobedivsi ih naterase ih u bekstvo, i goneci ih uzese im pet gradova, među kojima i grad Brjahimov na reci Kami. A kada se posle bitke sa neznaboscima vratise u svoj logor oni videse gde od ikone Presvete Bogomajke sa Bogomladencem Hristom izlaze presvetli zraci, kao ognjeni, i obasjavaju svu vojsku. To bi u prvi dan meseca avgusta. Ovaj cudesni prizor jos vise pobudi u velikom knezu hrabrost i nadu, i on ponovo okrenu svoju vojsku u poteru za Bugarima: popali mnoge gradove ognjem i opustosi svu zemlju, a na preostale gradove nalozi danak, pa se u trijumfu vrati doma.Tako isto i grcki car Manuil, izisavsi sa svojom vojskom protiv Saracena, tog istog dana vide slicno cudo: od ikone Presvete Bogorodice sa Spasiteljem, koja se zajedno sa casnim Krstom nalazase usred njegove vojske, izlazahu ognjeni zraci koji obasjavaju svu vojsku. I tog dana on pobedi Saracene.Car i knez, odajuci hvalu Bogu, izvestise jedan drugog o odrzanim pomocu Bozjom pobedama nad neprijateljima i o cudesnom sijanju sto je izlazilo od ikone Spasiteljeve. I posto se dogovorise sa najstarijim episkopima svojim, oni, u znak blagodarnosti Hristu Spasitelju i Precistoj Bogomateri, ustanovise praznik u prvi dan avgusta. A u spomen krsne sile, kojom naoruzani pobedise neprijatelje, oni naredise da se iz svetog oltara iznosi casni Krst na sredinu crkve, da mu se svi hriscani poklanjaju i s ljubavlju ga celivaju, slaveci raspetog na krstu Hrista Gospoda. Osim toga arhijereji naredise da se toga dana vrsi i osvecenje vode. I ovaj praznik bi nazvan Iznosenje Casnoga Krsta, jer se casni Krst zajedno sa drugim svetim ikonama svecano iznosi na reke, studence i izvore. Stoga praznujmo, braco, slaveci i blagodareci svemilostivog Boga i Spasa naseg Isusa Hrista i Precistu Mater Njegovu, Vladicicu nasu Bogorodicu, i pobozno pocitujuci casni Krst Gospodnji. Ali praznujmo s poboznoscu i bogougodno, ziveci među sobom u miru i ljubavi, tvoreci milostinju siromasima, kloneci se svakoga greha i boraveci u strahu Bozjem, da bismo se, ugodivsi nasem Tvorcu i Gospodu, udostojili vecnog praznovanja sa svima svetima posle onoga dana u koji ce se javiti na nebu znak Sina Covecjega - casni Krst Hristov (Mt. 21, 30), iduci ispred Sudije zivih i mrtvih koji dolazi sa silom i slavom velikom, i obasjati sve pravednike svetlim i radost izazivajucim lucama. A po zavrsetku Suda casni Krst ce krenuti ispred svih vrsta svetih, predvodeci ih u Carstvo Nebesko; i blazenstvovace svi sveti, radujuci se u beskonacne vekove. Molitvama Preciste Djeve Bogorodice neka svemilostivi Spas nas Hristos pridruzi njima i nas gresne. Amin.