Света мученица Ореозила Овој светој мученици не зна се место рођења, али се зна да су јој родитељи били незнабошци. Када се свети апостоли разиђоше по целоме свету са проповеђу светог Еванђеља, тада свети Андреј Првозвани мрежом свога богонадахнутог благовешћа избави ову Ореозилу из понора идолопоклонства. Крштена и просвећена светим апостолом Андрејем, она се посвети служби Богу у једној малој цркви светог Архистратига Михаила. Као добра земља, примивши у себе семе апостолове проповеди, она донесе многи, стоструки род. Боравећи у том храму светог Архистратига, она испуњаваше заповести Христове и труђаше се да добрим делима постане благовесница Господа нашег Исуса Христа. Стога се врло многи незнабошци стицаху к њој, и добијаху духовне користи од свакодневних проповеди њених. И многи се обраћаху ка Христу и благодаћу Његовом утврђиваху у вери. Међу овима беху и две девице које преко благовести свете Ореозиле познаше Господа Христа као Творца свега, одвратише се од идолопоклоничке заблуде и обратише ка једином истинитом Богу. Овладане љубављу Христовом, оне непрестано упражњаваху еванђелске врлине, увек имајући пред очима свету Ореозилу као образац и пример врлине. Горећи стално божанском ревношћу, оне се радосно подвизаваху у постовима, у молитвама, у бдењима, и у осталим богоугодним трудовима. Свим тим ове свете девојке обраћаху ка Христу невернике, а душе хришћана утврђиваху у вери. Због тога мрзитељ рода људског ђаво нахушка цара да гони хришћане и приморава их на поклоњење идолима. Тада блажена Ореозила би одвојена од њених двеју саподвижница и изведена на суд пред цара. Цар је упита: Са ког разлога си ти одбацила отачку веру и проповедаш да је Христос Бог? Зашто обмањујеш људе лажним и варљивим речима и наговараш их да верују у смртног човека, за кога ти кажеш да је Творац свега? - На то светитељка одговори цару: Дознао си, царе, да је мноме проповедани Христос распет као човек, но како ниси дознао и то да је Он исти и васкрсао као Бог? И како ниси чуо да је Он сишао у ад и извео са собом све тамо налазеће се, и као Вођ живота подарио мртвима вечни живот? И како ниси чуо да је Христос, превечни Бог, добровољно постао човек, страдао и распет био ради нас и ради спасења рода људског? Но излишно је ово говорити људима који не разумеју ову тајну. Али хоћу још нешто да ти кажем као прво и последње: ма шта ти мени чинио, ма чиме ми претио, ма како ми ласкао, ма како ме мучио, ма шта ми обећавао, нећеш ме моћи раставити од љубави Христа мог! Никада се нећу одрећи Бога мог, који ме је из небића увео у биће, и сишао с неба на земљу, и оваплотио се ради спасења мог. Стога чини, царе, што хоћеш! Ево, пред тобом се налази земљано тело моје: пеци га, сеци га, дави га, мучи га! Чувши ово цар се запали јарошћу и нареди да свету Ореозилу свуку и дуго бију. Сви присутни беху запрепашћени посматрајући јунаштво и трпљење невесте Христове, јер она то подношаше као да неко други беше у њеном телу а не она сама. Међутим цар, често се осврћући на светитељку, погледаше је са надом да ће она одустати од вере Христове, и кад напреже вид, одједном ослепе. И одмах нареди да светитељку затворе у тамницу, а сам узе вођу који га одведе у дворац. Међутим светитељка, жудећи да што пре отиде к многожељеном Женику Христу, посла овакву поруку безбожном цару: "Ако очи своје не помажеш крвљу одсечене главе моје, нећеш никада прогледати". - Цар онда нареди одмах да се светитељки одсече глава, па намазавши очи своје крвљу њеном прогледа тог тренутка. Али безакони цар остаде незахвалан и према таквом доброчинству. Штавише, испунивши се зависти, свезли цар нареди да се мошти свете мученице спале, да хришћани не би узели чесно тело њено и помоћу њега обраћали јелине у веру Христову. А света мученица, испунивши своју жељу, живи у вечитој радости на небу, сацарујући многожељеном Женику свом Христу. У храму свете мученице Ореозиле, подигнутом близу храма свете великомученице Анастасије, бивају многа разна исцељења. То сведочи исцељени од узетости човек; сведоче нероткиње које постају породиље, и мајке дојиље које, изгубише млеко, враћају се из храма кућама понова добивши млеко. Тако прославља Господ оне који Њега прослављају и за Њега крв своју проливају.