Ове беседе су препуне људске, пастирске, свештеничке, духовничке, сотириолошке и црквене одговорности за људе и народ којима се обраћа, као што су то биле и беседе, рецимо, Светог Јована Златоуста, кога је он толико волео и на кога се угледао.